Порекло презимена, село Шурице (Лозница)

6. јул 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Шурице, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај села.

Сеоске куће су на једном поду – који одговоара пиносавској површи – на присојној страни долине Крлагана.

До краја 18. века село је било у Пољу, у долини Јадра, на месту које се зове „Кућерине“.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Лађевац, Стублић итд.

Тип села и породице које живе у њему.

Породице су: Старчевићи, Косанићи, Станимировићи, Јовановићи, Вуковићи, Катићи, Ђурђевићи, Поповићи, Кнежевићи, Ристивојевићи, Савићи, Јанковићи, Благојевићи, Симеуновићи, Стевановићи и Добросављевићи.

Куће су опкољене шљивацима.

Земље и шуме.

Сеоска шума је била у Осоју и у Планини. Сеоска шума у Планини је искрчена да би потом земљиште издељено и претворенео у њиве. Сељаци не иду у Лозничко Поље. Почетком зиме Ужичани догоне овце на исхрану. Чобани ноћивају у колибама, које су укопане у земље и покривене кровином.

 

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Вуковићи, Катићи и Добросављевићи, славе Алимпијевдан.

Досељени су:

Станимировићи, Јовановићи, Кнежевићи, Јанковићи, Благојевићи и Стевановићи (старо презиме Трифковићи) су из Херцеговине одакле су се доселили у првој половини 18. века, славе Јовањдан.

Поповићи су се доселили из Никшића у другој половини 18. века. Њихови преци су најпре били у троношком Прњавору одакле су се доселили у ово село, славе Лучиндан.

Ристивојевићи и Савићи су досељени из Херцеговине у другој половини 18. века, славе Никољдан.

Ђурђевићи су се доселили из Дворске у првој половини 19. века, славе Св. Ћирило и Методије.

Косанићи су се доселили из Трбушнице у другој половини 19. века. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Јовањдан.

Симеуновић су се доселио из Бадање у другој половини 19. века. Он је посињен, слави Ђурђиц.

Старчевић је дошао из Ступнице крајем 19. века. Он је ушао жени у кућу, слави Аранђеловдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.