Порекло презимена, село Слатина (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Слатина, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Порекло становништва села Слатина, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Слатина (Лозница)

Порекло презимена, село Слатина (Лозница)

Порекло становништва села Слатина, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Пејића Мала је на присојној страни Станојевића Потока.

Бојичића Мала је на рипањској површи, изнад осојне стране долине Луњевца.

Пурића мала је на рипањској површи, изнад осојне стране Станојевића Потока.

Тип засеока-махала и фамилије које у њима живе.

Мале су:

-Пејића Мала у којој су: Перишићи, Катићи и Маџаревићи.

-Бојичића Мала: Бојичићи, Јосићи, Маџаревићи, Обрадовићи и Јевтићи.

-Пурића Мала: Филиповићи, Исаиловићи, Симићи, Недељковићи, Павловићи, Божићи, Мићићи, Маџаревићи и Матићи.

Пејића и Пурића Мала растављене су Станојевића Потоком. У Бојичића Мали куће Јосића су у шљивацима.

Земље и шуме.

Сеоска шума је у Липаку. Сеоску испашу у Присадима појединци сада заузимају. Сељаци имају њиве у Великом Пољу, у долини Јадра. Почетком зиме Ужичани догоне на исхрану по четири до пет крда оваца.

Порекло становништва.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Катићи, Маџаревићи и Божићи су из Херцеговине, славе Сабор арх. Гаврила.

Јосићи, Исаиловићи и Симићи су из Херцеговине, славе Ђурђевдан.

2) У првој половини 19. века:

-Бојичићи, Мићићи и Матићи су из Оровице, славе Ђурђиц.

Павловићи су из Шљивове, славе Ђурђевдан.

Перишићи су из непознатог места. Њихов дед се настанио као слуга, славе Аранђеловдан.

Филиповићи су из Томња, славе Јовањдан.

Јевтићи су из Цикота, славе Св. Ћирила и Методија.

3. У другој половини 19. века:

Недељковићи су из Босне. Њихов отац је ушао жени у кућу, славе Ђурђевдан.

Обрадовићи су из Недељица, он се привенчао, не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top