Порекло презимена, село Козјак (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Козјак, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Порекло становништва села Козјак, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Козјак (Лозница)

Порекло презимена, село Козјак (Лозница)

Порекло становништва села Козјак, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Горњи Козјак и;

Обреж су на присојној страни долине Јадра.

Средња и;

Доња Мала су у пољу.

У Доњој Мали, Тадићи су преместили своје куће из разлога што их је Јадар често плавио.

 

Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.

Горњи Козјак у којима су: Деспотовићи, Бркићи, Ненадовићи и Јанковићи.

Обреж: Алексићи, Недићи, Новаковићи, Степановићи, Филиповићи, Ковачевићи, Мијајловићи, Савићи, Ивковићи, Мирковићи и Јеротићи.

Средња Мала: Којићи, Стојановићи, Илићи, Матићи, Филиповићи, Божићи, Јанковићи, Степановићи, Томићи, Ракићи, Ранковићи, Манојловићи, Симићи, Обрадовићи, Стојановићи и Бакићи.

Доња Мала: Филиповићи, Димитријевићи, Стојановићи, Тадићи, Матићи, Јеротићи, Максимовићи, Марковићи, Никодиновићи, Петровићи, Станковићи и Гајићи.

У свим малама куће су у шљивацима. Средња и Доња мала одликују се јачом збијеношћу кућа.

Земље.

Општинска испаша је заједничкка са Липницом; сеоска испаша је у трњацима. Сељаци имају њиве у Лозничком Пољу, Прудовима итд; неки су на њима начинили колибе. Почетком новембра догоне Златиборци („Арнаути“) овце на исхрану и остају у пољу до краја марта.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Флиповићи, Јеротићи, Којићи, Матићи, Димитријевићи, Тадићи и Станковићи (стара презимена Вукмировићи и Станимировићи). Од њихове породице је „девет сабаља ишло на Косово“. Прадедови су им 1813. године били избегли у Срем и повратили се, славе Никољдан.

Максимовићи. Ова породица кумује од старине поменутим Вукмировићима. Из те породице је „на Косово ишла једна сабља“. Прадед им је такође бежао у Срем, славе Никољдан.

Алексићи, Степановићи, Јанковићи, Ранковићи и Гајићи. Дед Степановића је бежао у тамнавски Грабовац, славе Мратиндан.

Никодиновићи славе Никољдан.

Доселили су се:

1) У другој половини 18. века:

Савићи су из Бруснице у Херцеговини. Од њих има одсељених у Прњавору (Ћирковићи), не каже се коју славу славе.

Ивковићи и Мирковићи су из Брусе у Херцеговини. Њихови преци су се најпре доселили у Корениту, у Капетановиће, а одатле сишли у Козјак, славе Аранђеловдан.

Стојановићи и Манојловићи су из Мојковића, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Врањској.

Марковићи су из Завлаке, славе Аранђеловдан.

Мијајловићи су из Липолиста. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Аранђеловдан.

1) У првој половини 19 века:

Деспотовићи си из Липеновића, славе Аранђеловдан.

Божићи су из Милине од Милосављевића, славе Никољдан.

Бакићи су из Милине од Панића, славе Стевањдан.

Томићи су из Руњана. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Мратиндан.

Илићи су из Руњана, славе Михољдан.

3) У другој половини 19. века:

Бркићи су из Трбушнице, славе Аранђеловдан.

Ковачевићи су из Горњег Добрића, славе Јовањдан.

Петровићи су из Горњег Добрића, не каже се коју славу славе.

Ненадовићи су из Липеновића, славе Аранђеловдан.

Јанковићи су из Руњана, славе Аранђеловдан.

Недићи и Новковићи су из Трњака. Општина им је дала од заједничке утрине у својину, славе Лазаревдан.

Обрадовићи су из Брадића, славе Ђурђевдан.

Ракићи су из Међаша. Отац им је најпре био у Прњавору, настанио се као дрводеља, не каже се коју славу славе.

Симићи су из Горњег Добрића, славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top