Порекло презимена, село Коренита (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Коренита, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Порекло становништва села Коренита, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Коренита (Лозница)

Порекло презимена, село Коренита (Лозница)

Порекло становништва села Коренита, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Манастир Троноша, Коренита

Манастир Троноша, Коренита

Положај ма(ха)ла у селу.

Прњавор је на присојној страни Студенца.

Прекоречка Мала и;

Новаковићи су на присојној страни Корените;

Горња Мала је на присојној страни долине Гробуша, док је осојна страна пошумљена;

Средња Мала је на осојној страни Корените, на присојној страни Гробуше и на рипањској површи између ових долина;

Доња Мала, односно Тешићи су на присојној страни долине Луњевца, Станчићи су на рипањској површи између долина Рејиновца и Гробуше;

Суваја је на осојној страни Суваје;

Радинковача је на једној главици, која је део качерске површи и;

Осаћани су на присојној страни долине Липоваче.

 

Тип заселака-махала и фамилије које у њима живе.

Мале су:

-Прњавор у којој су: Митровићи, Спасојевићи, Мајсторовићи и Максимовићи.

-Прекорачка Мала: Јовановићи, Ђурићи, Тимотићи, Максимовићи, Глишићи, Тејићи, Зарићи и Аврамовићи.

-Новаковићи: Капетановићи, Митровићи, Томанићи, Аничићи, Терзићи и Игњатовићи.

-Горња Мала: Красавчићи, Живановићи, Лазаревићи, Матићи, Алексићи и Ђурићи.

-Средња Мала: Јевтићи, Павловићи, Мићићи, Марјановићи, Јовићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи.

-Доња Мала коју чине:

-Тешићи у којој су: Тешићи, Обрадовићи, Глигорићи, Живковићи, Павловићи, Станковићи, Несторовићи, Глигорићи други, Ћирићи, Јанковићи и Василићи.

-Станчићи: Мићићи, Димитрићи, Јовићи, Ђурђићи, Антонићи, Павловићи, Пантићи, Ђокићи и Живановићи.

-Суваја: Антонићи, Матићи, Петковићи, Бантићи и Ђурићи.

-Радинковача: Прокићи, Пантићи и Тодоровићи.

-Осаћани: Митровићи, Павловићи, Савићи и Прокопићи.

У Новаковићима су куће појединих породица издвојене у групе а куће у грпама су опкољене шљивацима. Први досељеници у Новаковићима су крчили шуму.

 

Привреда, земље и шуме.

Неколико сељака пеку креч по који долазе купци из Доњег Јадра. До осам сељака израђује црне лонце за продају.

Сеоска шума је у Липовачи и Жишку; поједине делове у њој општина даје под закуп „на изор“.

Већина сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а четворица њих имају и њиве у Пољу на којима су колибе.

Мачвани из Новог Села, Прњавора, Дубља итд долазе зими са свињама и жире их у сеоској шуми.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Спасојевићи и Мајсторовићи, славе Ђурђевдан.

Аврамовићи славе Митровдан. Отац Миладина Аврамовића звао се Стојадин, дед Петар, прадед Јанко и чукундед Аврам. Аврамов отац се звао Богосав а дед Петар. Јанко је имао брата Ивана, чија је најстарија кћи Марија мати географа и професора Јована Цвијића.

Јевтићи, Павловићи, Марјановићи, Ђурићи, Ђурђевићи, Мићићи, Милићевићи, Симићи и Бојанићи славе Митровдан. Од Ђурђевића има одсељених у поцерском Добрићу (Мићановићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Митровићи, Живановићи, Василићи и Ђурићи, славе Аранђеловдан.

Мићићи, Јовићи, Несторовићи, Глигорићи, Димитрићи, Ђурђићи, Антонићи и Пантићи славе Михољдан.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Терзићи су из Херцеговине, славе Томиндан. Од њих има одсељених у Штитару.

Јовановићи, Ђурићи, Тимотићи, Максимовићи, Глишићи и Тејићи су из Грчића, славе Ђурђиц.

Зарићи, Красавчићи, Живановићи, Лазаревићи, Матићи, Алексићи, Ђурићи, Ћирићи и Павловићи су из Красаве, славе Стевањдан. Од њих има одсељених Грушиће (Лукићи) и Звезду. Њихови преци су бежали у Срем 1813. године.

2) У другој половини 18. века:

Капетановићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.

Игњатовићи су из Пиве, славе Ђурђиц.

Тешићи, Глигорићи и Антонићи су из Херцеговине, славе Аранђеловдан.

Прокићи, Пантићи и Тодоровићи су из Херцеговине. Доселио их њихов чукундед Јоко, славе Лучиндан.

3) У првој половини 19. века:

Аничићи су од Ужица. Њихов прадед најпре се био настанио у Дворској, славе Стевањдан.

Петковићи су од Бајине Баште, славе Св Јован Златоусти.

Митровићи су из Церове, славе Михољдан.

Максимовићи су из Босне. Њихов дед се привенчао, славе Лучиндан.

4) У другој половини 19. века:

Томанићи су из Слатине, славе Јовањдан.

Митровићи су из Осата, славе Мратиндан.

Павловићи и Савићи су из Осата, славе Јовањдан.

Очеви ових Осаћана се се настанили као зидари.

Живковићи су из Дворске. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Аранђеловдан.

Прокопићи су из Костајника, славе Ђурђевдан.

Обрадовићи су из Црне Горе, славе Никољдан.

Павловићи су из Руњана, славе Ђурђевдан.

Јанковићи су из Црне Горе, славе Павловдан.

Бантићи су из Ступнице, славе Аранђеловдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top