Порекло презимена, село Липница (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Липница, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с краја 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник по Порекло становништва села Липница, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с краја 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник по Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Липница (Лозница)

Порекло презимена, село Липница (Лозница)

Порекло становништва села Липница, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с краја 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Панића Мала је на присојној страни Јадра.

Липница је на обема странама долине Липнице и на обали београдске језерске фазе.

 

Тип заселака-мала са фамилијама које у њима живе.

Мале су:

Панића мала у којој су – Панићи.

Липница: Радишићи, Миловановићи, Павловићи, Мијајловићи, Симићи, Илићи, Васићи, Џамбасовићи, Грбићи, Ерцеговци, Тешићи, Васићи други, Вучетићи, Марковићи, Ћирковићи, Глигорићи, Перићи, Чкерићи, Тешановићи, Марковићи други, Рељићи, Симићи други, Рајевићи, Тешићи други, Красавци, Цветковићи, Игњатовићи, Дошићи, Коларевићи и Максимовићи.

Куће у Липници су углавном покривене трском и рогозома.

Земље, шуме и паша.

Општинска испаша је у Лугу, Родосу и Лађуринама; Луг је раније био под шумом.

Сељаци имају њиве већином у Липничком Пољу.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Илићи и Џамбасовићи. Њихови прадедови су били побегли у „Немачку“ и потом се вратили. Славе Стевањдан.

Тешићи (старо презиме Ковачићи), славе Ђурђевдан.

Стари досељеници непознaтог порекла су.

Дошићи, славе Јовањдан.

Коларевићи, славе Аранђеловдан.

Доселили су се:

1) У другој половини 18. века:

Панићи су из Херцеговине. Њихови преци су се прво доселили у Бастав а одатле у Липницу, славе Никољдан.

Марковићи, Ћирковићи и Глигорићи су из Жабара у ваљевском округу, славе Аранђеловдан.

2) У првој половини 19. века:

Мијајловићи су из Босне. Њихов дед се претходно доселио у Постење а одатле дошао у Липницу, славе Ђурђевдан.

Васићи су из Васојевића. Њихов дед је побегао од турског насиља, славе Ђурђевдан.

Максимовићи су из Красаве, славе Аранђеловдан.

Вучетићи су из Корените. Њихов је отац доведен уз мајку, славе Михољдан.

3) У другој половини 19. века доселили су се:

Тешићи су из Сипуље, славе Трифундан.

Миловановићи су из Шљивове, славе Лучиндан.

Павловићи су из Узовнице. Њихови преци су побегли у Узовницу из Торника. Било их је „педесет мушких глава“, неки су побегли и у „Немачку“, славе Јовањдан.

Симићи су из Става, славе Ђурђевдан.

Васићи су из Љубовије, славе Јовањдан.

Тешановићи су из Корените, славе Ђурђиц.

Симићи су из Бјелошевца, славе Јовањдан.

Красавци су из Красаве, славе Никољдан.

Рељићи су из Красаве, славе Стевањдан.

Чкерићи су из Бадовинаца, славе Ђурђевдан.

Игњатовићи су из Постења, славе Лазаревдан.

Цветковићи су из Грачанице, славе Ђурђиц.

Рајевићи су из Голеша, славе Јовањдан.

Радишићи су из Грнчара, славе Никољдан.

Перићи су из Царине, славе Јовањдан.

4) Почетком 20. века досељени су:

Ерцеговци су из Клења, славе Аранђеловдан.

-Грбићи су из Клења, славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Slaviša Martinović

    Iz knjige Lipnica i Priljevi, Dušan Stanojević, Hronike sela, SANU:
    „Uporedjujući podatke iz sačuvanih matičnih knjiga i podatke iz teftera, nailazi se na familije koje se u tim dokumentima pominju, a nema ih u Milojevićevim opisima. To su u Lipnici Višnjići, Radovanovići i Martinovići, a od familija koje danas ne žive u Lipnici , Ostojići.“

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top