Порекло презимена, село Руњани (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Руњани, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Порекло становништва села Руњани, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник п Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Руњани (Лозница)

Порекло презимена, село Руњани (Лозница)

Порекло становништва села Руњани, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла у селу.

Шећер-Мала је на обема странама долине једног потока и на пиносавској површи између те долине и долине Липнице.

Конића Мала је на присојној страни Лешнице и на ртовима пиносавске површи између ове долине и долине Жеравије.

Каранова Мала је на осојној страни Липнице (куће досељеника) и на њеној присојној страни (куће староседелаца).

Тип заселака-мала и фамилије које живе у њима.

Шећер-Мала у којој живе: Ђокићи, Красавци, Ћосићи, Поповићи, Степанићи, Пантићи, Кнежевићи, Петровићи, Вишњићи, Сарићи, Ђукановићи, Симићи, Лукићи, Илићи и Симићи други.

Конића Мала: Стевановићи, Јанковићи, Зебићи, Конићи, Лукићи, Благојевићи, Павловићи, Митровићи, Матићи, Ракићи, Димитријевићи, Марићи, Миловановићи и Максимовићи.

Караново: Максимовићи, Конићи, Поповићи, Бурмазовићи, Суботићи, Бојићи, Нинићи, Радовановићи, Љубинковићи, Мијићи, Јовановићи, Јевтићи, Деспотовићи, Ђукановићи, Стевановићи, Чолићи, Павловићи, Ђурковићи, Крстићи, Јевтићи други, Тадићи, Мијајловићи и Јевтићи трећи.

Шећер-мала и Конића Мала су растављене долином, Липницом. Од Поповића се неколико кућа одселило на утрину у Бељевине.

 

Привреда, земље, шуме и паше.

Пре окупације Босне од шљива се пекла ракија по коју су долазили са коњима и меховима трговци из Зворника, Јање, Бијељине, Тузле итд.

Сеоска шума и испаша су у Бељевинама, Кусјаку, Мекотама, Витловцу и Брајиском.

Скоро сви сељаци имају у Рујанском Пољу њиве и колибе. У колибама они ноћивају лети за време пољских радова док зими у њима борави по један укућанин и исхрањује стоку.

Ужичани од Златибора догоне почетком новембра по два до три чопора оваца и остају у пољу до краја марта, они купују сено и полажу стоци.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

-Ђокићи и Пантићи;

-Кнежевићи;

-Симићи;

-Лукићи

-Илићи и Митрићи и:

Стевановићи. Преци Кнежевића су били кнезови. Прича се да су нагонили Турке да секу сирово трње у Кнежевића Коси и да га газе. Њихов дед Симо „Стамболија“ био је заробљен у боју на Лозници. Дед Илића „Маџарин“ учествовао је 1848. године у Маџарској Буни. Славе Никољдан.

Конићи;

Павловићи и Марићи. Конићи су добили своје презиме оруда, што им је кућа на месту негдашњег турског конака, славе Јовањдан.

Поповићи, Суботићи и Бојићи славе Ђурђиц.

Досељени су:

1) У првој половини 18. века:

Нинићи и Мијићи су из Костура у црногорској Херцеговини. Доселио их њихов чукундед Нина, заузео сеоског имања и добио земље од Бојића. Нина је родио Станоја, Марка, Јевта и Ђока. Станоје је родио Мију и Цвију а Мија Алексу, од кога су Мијићи. Јевта је родио Николу, Филипа, Ђока и Срећка. Од Филипа и Срећка су Нинићи. Славе Никољдан.

2) У другој половини 18. века.

Поповићи и Степанићи су из Херцеговине, славе Стевањдан.

Јанковићи и Зебићи су из Зебиног Села, славе Јовањдан.

Чолићи и Јовановићи су из Коцељеве, славе Ђурђиц.

Љубинковићи су из Херцеговине, доселио их њихов предак Илија Кресало, славе Аранђеловдан.

3) У првој половини 19. века:

Благојевићи и Ракићи су из Костајника, славе Ђурђевдан.

Красавци су из Красаве, славе Стевањдан.

Вишњићи су из Јаловика, славе Никољдан.

Ћосићи су из Радаља, славе Ђурђевдан.

Миловановићи су из Костајника, славе Михољдан.

4. У другој половини 19. века:

Сарићи су из шарског Подгора. Њихови преци су најпре дошли у Страгаре и одатле један оде у Туларе – Тамнава а други у Срем, славе Јовањдан.

Матићи су из Ликодре, славе Срђевдан.

Максимовићи су из Костајника. Њихов отац је дошао жени укућу, славе Срђевдан.

Ђукановићи су из Костајника. Њихов отац се овде настанио као слуга, славе Аранђеловдан.

Тадићи су из Церове, славе Ђурђевдан.

Крстићи су из Селанца, славе Аранђеловдан.

Петровићи су из Бањевца, славе Аранђеловдан.

Ђукановићи су из Оровице, славе Ђурђиц.

Димитријевићи су из Оровице, славе Ђурђиц.

Јевтићи су из Оровице, славе Ђурђевдан.

Деспотовићи су из Леовића, славе Ђурђиц.

Павловићи су из Бајине Баште, славе Ђурђевдан.

Јевтићи су из Костајника, не каже се коју славу славе.

Ђурковић је из Бирча, он се овде населио као слуга, слави Алимпијевдан.

5. У почетку 20. века:

Мијајловићи су из Дворске, славе Никољдан.

Јевтићи су из Козјака, славе Никољдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top