Порекло презимена, село Зајача (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Зајача, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Порекло становништва насеља Зајача, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Зајача (Лозница)

Порекло презимена, село Зајача (Лозница)

ZajačaПорекло становништва насеља Зајача, Град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Положај ма(ха)ла у селу.

-Горња Мала је на осојној страни долине Штире.

-Штира ја на рту Дрењику, између долина Васиног Потока и Штире.

-Речани су на обема странама Штире.

-Гучево је на присојној страни Гучевског Потока.

Тип заселака-мала и фамилије које у њима живе.

Мале су у селу су:

Горња Мала у којој су: Антонићи, Матићи, Никићи, Секулићи, Илићи, Лекићи и Ђокићи.

Штира: Илићи и Јовановићи.

Речани: Богдановићи, Никићи, Марковићи и Стевановићи.

Гучево: Васиљевићи, Ђукановићи, Аврамовићи, Томићи, Ђокићи, Јовићи и Костићи.

Горња Мала је растављена од мале Штире дубоком долином, Штиром. А у мали Гучеву Ђокићи и Јовићи су растављени њивама и ливадама.

 

Привреда, земље и шуме.

До тридесет сељака раде под надницом у зајачким рудницима.

Сеоска шума је била у Бобијама, Плећу, Танкој Коси итд; ту је шуму одузела држава. Око пет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу а седам их је у новије време купило њиве у Пољу. Мачвани из Засавице, Клења, Глушаца, Богатића итд, догоне почетком зиме свиње и жире их у државној шуми или у на приватним имањима.

 

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Ђукановићи и Аврамовићи, славе Ђурђевдан.

Досељени су:

Антонићи, Никићи, Илићи, Јовановићи и Богдановићи су досељени из Пиве почетком 18. века. Преци Никића бежали су у „Немачку“ 1813. године, славе Ђурђиц.

Матићи, Васиљевићи, Томићи и Јовићи су досељени из Пиве у првој половини 18. века, славе Јовањдан. Доселили су их њихови преци Матија, Васиљ, Драгић и Јевто. „Уз бјежан“ су сви били прешли у Церовац, где се Јевто оженио. Затим су се повратили у Зајачу. Одатле Драгић оде у Тршић (Драгићевићи) а Јевто у Церовац у Посаво-Тамнаву.

Марковићи су се доселили из Костајника почетком 19. века. Њихов предак је усињен-усвојен, славе Ђурђевдан.

Стевановићи су се доселили из Херцеговине почетком 19. века, славе Ђурђевдан. Њихов дед Стеван доселио се најпре у Царину а одатле у Зајачу. Од њих има одсељених у Вукошићу.

Секулићи су се доселили из Слатине у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђиц.

Ђукићи су се доселили из Дрлаче крајем 19. века, славе Аранђеловдан.

Ђокићи су се доселили од Ниша крајем 19. века. Он се настанио као ћумурџија, славе Никољдан.

Костићи су дошли из Ковиљаче почетком 20. века на купљено имање, не каже се коју славу славе.

Лекићи су дошли из Дрлаче почетком 20. века, славе Ђурђиц.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top