Порекло презимена, село Трбушница (Лозница)

27. јун 2014.

коментара: 4

Порекло становништва села Трбушница, град Лозница – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Trbusnica

Положај ма(ха)ла у селу.

-Подгучево је на присојним странама Сиговачке и Суве Реке и на високој површи између последње долине и долине Врела.

-Маљаши су на присојној страни Врела.

-Врановићи су на присојној страни долине Поронца.

-Крсмановићи су на површи између Трбушничке Реке и Главичког Потока.

-Будимлије су на присојној страни долине Будимлије.

-Главица је на присојној страни Главичког Потока.

 

Тип засеока и фамилије које живе у њима.

Засеоци су:

Подгучево у којима су: Павићевићи, Мијајловићи, Илићи, Гајићи, Шиљковићи, Којићи, Савићи, Милошевићи, Ђокићи, Обрадовићи, Гајићи и Милићевићи.

Маљаши: Митровићи, Петровићи, Гаврићи, Јошићи, Марковићи и Грујичићи.

Врановићи: Вукосављевићи, Цвијетиновићи, Петровићи, Миловановићи, Пејићи, Зарићи, Илићи, Крстићи, Спасојевићи и Мирковићи.

Крсмановићи: Јовановићи, Тодићи, Станишићи, Антонићи, Којичићи и Бошковићи.

Будимлије: Нинићи, Симићи, Божићи, Лазићи, Марковићи, Павловићи, Ђурићи и Ристановићи.

Главица: Милутиновићи, Трифковићи, Вуковићи, Секулићи, Трифковићи други и Курдумићи.

Изван ових заселака су у равни Дрине Петровићи.

Маљаш су одвојени од Крсмановића долином, Трбушничком Реком.

Привреда, земље и шуме.

Неколико сељака пеку креч за своје потребе и продају. Двадесет до тридесет сељака пале угаљ и продају. Неколицина њих знају зидарски занат, који су изучили од Осаћана.

Сеоска шума и испаша су у Стражи и на Џиновитој Страни. У Гучеву је сеоска шума била у Бандери и у Миљковачи.

Неколико сељака обрађују земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. То је земља лозничких трговаца. Неколико њих имају колибе у Пољу. У колибама ноћивају лети радници – за време пољских радова а по зими по један од укућана исхрањује стоку.

Порекло становништва.

Староседеоци су.

Којићи, Гајићи и Јошићи;

Тодићи и Антонићи;

Павловићи и;

Вуковићи, славе Ђурђевдан.

Дед Антонића је био избегао у Срем, отуда им се поврати баба Петра са својим сином Ристом.

Дед Јошића (Јоша) бежао је испред Турака у Кривајицу.

Дед Вуковића (Вук) је хајдуковао.

Цвијетиновићи, славе Стевањдан.

Досељени су:

1) У другој половини 18. века:

Миловановићи су од Тузле, славе Никољдан.

2) У почетку 19. века досељени су:

Милошевићи, Обрадовићи и Којичићи су из Корита;

Милићевићи су од Приједора;

Божићи и Лазићи (старо презиме Камзићи) су из Корита.

Сви славе Никољдан.

3) У првој половини 19. века досељени су:

Гаврићи су из Браснице, славе Алимпијевдан.

Марковићи су из Коњуше, славе Никољдан.

Ђурићи су из Босне, славе Никољдан.

Курдумићи су из Удрча у Босни, славе Никољдан.

Нинићи су из Босне, славе Јовањдан.

Петровићи (у Врановићима) су из Ковиљаче, славе Аврамијевдан.

Мијајловићи, Илићи и Гајићи (старо презиме Палибрковићи) су из Старог Влаха. Њихови дедови су дотерали стоку на исхрану и остали, славе Јовањдан.

Шиљковићи су из Дубнице код Сјенице, славе Аранђеловдан.

Петровићи су из Брасине, славе Аврамијевдан.

Симићи су од Сребренице, славе Михољдан.

4) У другој половини 19. века досељени су:

Илићи су из Босне, славе Јовањдан.

Станишићи су из Босанске Крајине, славе Марковдан.

Бошковићи су из Кошаља, славе Јовањдан.

Ђокићи су из Гуњака;

Митровићи су из Грчића, славе Зачеће Св. Јована.

Зарићи су из Вољеваца. Славе Митровдан.

Крстићи су из Грчића, једну годину провели у Клупцима а потом дошли у Трбушницу, славе Михољдан.

Спасојевићи су из Оклеца;

Секулићи су из Планине, славе Јовањдан.

Пејићи су из Црнче, славе Никољдан.

Марковићи су из Врбића, славе Ђурђевдан.

Трифковићи су из Вољеваца, славе Ђурђевдан.

Савићи су из Цулине, славе Никољдан.

Вукосављевићи из Кошаља, славе Јовањдан.

Милутиновићи су из Кошаља, славе Трифундан.

Ристановићи су из Цулина, славе Јовањдан.

5) Крајем 19. века досељени су:

Петровићи (у равни Дрине) су из Црнче, славе Никољдан.

Трифковићи су од Љубовије, славе Ђурђевдан.

6) У почетку 20. века досељени су.

Грујичићи су из Планине, не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. zasto je ovde izostavljena familija MATICI koja datira iz 19. veka.
    molim vas da ovu gresku ispravite da bi informacija bila potpuna.
    srdacan pozdrav

  2. Војислав Ананић

    Гаврић, Момчило, поднаредник (Трбушница код Лознице, ? VI 1906 — Београд, 28. IV 1993)

    Родио се као осмо од једанаесторо деце Алимпија и Јелене Гаврић. Августа 1914. аустроугарски војници убили су му оца, мајку, четири брата и три сестре. Придружио се војницима VI артиљеријског пука који су били на положајима на Гучеву. Мајор Стеван Туцовић примио га је у пук и за стараоца му одредио војника Милоша Мишовића, с којим је провео дужи део рата. С девет година кренуо је у одступање преко Албаније и стигао до пристаништа у Драчу, одакле је пребачен на Крф. Ту је наредбом команданта пука, као десетогодишњак, унапређен у чин каплара. С матичним пуком пребачен је на Солунски фронт, где је по одлуци мајора Туцовића упућен на школовање у село Соровић. По убрзаном курсу завршио је четири разреда основне школе. Добио је под команду двадесет мазги и двадесет мазговодаца и руководио довлачењем муниције на фронт. С једанаест година, наредбом Живојина Мишића унапређен је у чин поднаредника. После пробоја Солунског фронта и ослобођења Београда мајор Туцовић га је упутио у енглеску мисију која је сакупљала ратну сирочад по Србији. С њима је отишао на школовање у Енглеску. Тамо су га снимили за филм. Завршио је три разреда гимназије у Фавершену у грофовији Кент. У Србију се вратио 1921. До смрти је живео у Београду. Био је члан управе Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова 1912—1918.

    Бранислав Поповић