Порекло презимена, село Коњуша (Осечина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадн Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадн Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Коњуша (Осечина)

Порекло презимена, село Коњуша (Осечина)

Порекло становништва села Коњуша, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Konjusa

Положај ма(ха)ла у селу.

Горња Мала је на присојној страни долине Коњушнице и на ртовима качерске површи, који су између долина Мркодола, Дугог Потока, Плаве Боје и Танког Потока. Осојна страна Коњушнице је пошумљена.Доња Мала је на обема странама долине Шабачког Дола.

Воде.

Извори су Змајевац и остали.

Тип села-махала и фамилије које живе у њима.

Горња Мала у којој су: Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи, Милићевићи, Марковићи, Петровићи, Иванковићи и Јовановићи.

Доња Мала: Петровићи, Андрићи, Андрићи други и Јеремићи.

Доња Мала је растављена од Горње Мале долином, Мркодолом. У самим малама, групе сродничких кућа су растављене такође долинама: У Горњој мали Перовићи су одвојени од Марковића долино, Дугим Потоком.

Привреда, земље и шуме.

Шљиве се суше од пре 40 година. Први су Беџбо и Усо Уремовић из Сокола били закупили шљивак Андрића и сушили шљиве.

Сеоска шума и испаша су у Влашићу.

Крајем октобра догоне Златиборци по четири до пет група оваца; у једној групи има по четири до пет стотина оваца. Од појединаца купују сено и полажу. Крајем марта у Лозници продају овце и јагњад „ливадарима“ из Шапца и враћају се уз Дрину.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Милутиновићи, Деспотовићи, Дамњановићи и Андрићи, славе Ђурђевдан. Андрићи пале свећу свом претку Владимиру, кога је пробуразио јелен. Од њих има одсељених у тамнавским Стублинама (Деспотовићи).

Петровићи (старо презиме Станковићи), славе Пантелијевдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Дујићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Милићевићи славе Никољдан. Има их одсељених у Црниљеву (Станићи).

Досељени су:

Марковићи, Андрићи други и Јеремићи су досељени из Босанске Крајине у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.

Петровићи и Иванковићи су досељени из Маковишта – ужички округ у другој половини 18. века, славе Ђурђевдан.

Јовановићи су досељени из Грахова у Херцеговини у првој половини 19. века. Њихов отац је побегао испред Турака, не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • Tatjana Mircetic

    Postovani,da li slucajno ili namerno nepominjete familiju Mircetic,koja broji vise domacinstava u selu Konjusa.

    Одговори
    • Небојша

      Када се сведу резултати антрополошких истраживања, могу се издвојити четири слоја у вези са пореклом становништва Јадра (западна Србија):

      1. Стариначки слој становништва из предтурског периода, изузетно је малобројан и тешко препознатљив

      2. Слој становништва досељен косовско-метохиојском миграционом струјом у доба турске власти, такође је малобројан

      3. Слој становништва досељен динарском миграционом струјом после ослобођења ове области (1833), са српских територија које су остале под Турском и Аустроугарском, млађи је и бројнији.

      4. Слој становништва који је досељаван из западних српских Крајина у време бивше Југославије (1918-1991) и посебно у време њеног распада и грађанских ратова крајем 20. века.

      Мирчетићи по свој прилици спадају у трећу групу. У селу „Шор“, почетком 20. века забележена је породица Мирчетић. Досељени су у првој половини 18. века из Корита у Херцеговини.

      Треба напоменути да је име (надимак) „Мирчета“ карактеристично за динарске крајеве.

      Одговори
  • Драган

    Поштовани,
    У горњој мали су Мићићи врло познати а не помињете их?
    Имате ли неке податке о њиховом пореклу?
    Као дете сам слушао причу да су негде из херцеговине,после убиства турчина,побегла три брата, Мићо,Петар и Андрија. По њиховим именима су настала презимена: Мићић,Петровић и Андрић.

    Свако добро Вам желим,
    Прота Драган Мићић

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top