Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ)

Порекло презимена, село Равнаја (Крупањ)

Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Ravnaja, selo

 

Положаја ма(ха)ла у селу.

-Горњи и;

-Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.

-Доња Мала је на присојној страни Равнајице.

-Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

Мале у селу су:

-Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.

-Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.

-Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.

-Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.

Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.

У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.

Привреда и земље.

Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.

Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.

Сеоске шуме и испаше нема.

Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).

Стари досељеници непознатог порекла су:

Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.

Досељени су:

Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.

Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.

Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.

Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).

Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.

Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.

Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.

Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.

Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.

Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top