Порекло презимена, село Белотић (Осечина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Белотић, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарад Порекло становништва села Белотић, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Белотић (Осечина)

Порекло презимена, село Белотић (Осечина)

Порекло становништва села Белотић, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века. Из књиге Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Belotic

Положаје ма(ха)ла у селу.

-Марковићи су на присојној а;

-Јовићи на осојној страни долине Равнајице.

-Ђерићи;

-Главинац и;

-Милићи су на присојној страни долине Раковице.

Остале куће са на порвши између Раковице и долине Пецке и на присојној страни ове долине.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Бунар, Кленовац, Беговац итд.

Тип села-махала и фамилије које живе у њима.

Мале у селу су:

Марковићи у којима живе: Којићи, Стајићи, Маленићи, Јелићи, Павловићи и Томашевићи.

-Јовићи: Васиљевићи и Бојанићи.

Ђерићи: Шушићи, Јанковићи, Илићи, Симићи и Васићи.

-Главинац: Марковићи, Драјићи и Саватићи.

-Милићи: Благојевићи, Симићи, Љубинковићи, Ђурђићи, Василићи, Ристићи, Богдановићи и Вујићи.

Изван ових мала су: Ранковићи, Секулићи, Теодосићи, Мијатовићи, Даниловићи, Ристивојевићи, Саватићи, Митровићи, Стојнићи, Павловићи, Матићи, Томићи, Перићи, Бабићи, Симеуновићи и Јосиповићи.

Марковићи су растављени од Ђерића делом површи, једном косом, која је развође између Равнајице и Раковице. У Ђерићима су Васићи и Симићи су растављени њивама и шљивацима.

Привреда.

Шљиве се суше од пре тридесет до четрдесет година. Сељаци су их научили сушити од муслимана из Сокола. До пре двадесет година долазили су с’ пролећа зидари Осаћани, узимали момке у селу те ишли у Посавину и са њима радили до јесени, Момци су зарађивали 60 до 80 динара. Ти су момци изучили занат и Осаћани више не долазе.

Сеоске шуме и паше нема.

Тридесет и пет људи иде у Лозничко и Лешничко Поље и обрађују земљу „на пола“. Пре 40 година у Поље је ишло само пет сељака.

 

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Којићи, Стајићи, Маленићи, Јелићи, Павловићи и Томашевићи и;

Шушићи, Јанковићи, Илићи, Симићи и Васићи, славе Аранђеловдан.

Митровићи (старо презиме Виљашевићи) су, прича се, од покрштеног Циганина Кораје, славе Аранђеловдан.

Стојнићи и Павловићи славе Аранђеловдан. Од Стојнића има одсељених у лозничким Клупцима и тамнавској Вукићевици.

Марковићи, Драјићи и Саватићи славе Михољдан.

Теодосићи (старо презиме Вукосављевићи) и Матићи (старо презиме Пашићи и Ристивојевићи), Чукундед Матића звао се Мата, славе Јовањдан.

Томићи. Њихов чукундед се звао Тома Џувер. Од њих има одсељених у Сипуљи***.

Досељени су:

Ранковићи (старо презиме Даничићи и Рожљевићи) су из босанског Подриња, досељени почетком 18. века. Њихов предак Обрен хајдуковао је у Босни – наспрам села Грачаница на србијанској страни. Једном Турци поробе народ у Србији и одведу га у Босну. Обрен успе да робље ослободи и поврати у Србију. Турци тада запрете Обреновим јатацима. Обрен „увеже кладе павитином“ и превезе преко Дрине жену и децу, славе Стевањдан. Од њих има одсељених у Добрићу (Поповићи).

Благојевићи, Симићи, Љубинковићи, Ђурђићи, Василићи, Ристићи, Богдановићи и Вујићи (старо презиме Милићи) су из Пилице у Босни, досељени почетком 18. века. Њихов предак Милија запалио је џамију и побегао. Он је имао синове Саву, Илију и Теодора, славе Аранђеловдан. Милијин брат Илија одселио се у Бељин.

Ристивојевићи и Саватићи су из Остружња, досељени у првој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Крсман, славе Аранђеловдан.

Јосиповићи су из Бачеваца, дошли у певој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Хроми Лазо, славе Никољдан.

Васиљевићи и Бојанићи (старо презиме Јовићи) су из Постења, дошли у другој половини 18. века. Доселио их њихов чукундед Јово. Он је имао синове Васиља – од кога су Васиљевићи и Петра – од кога су Бојанићи, славе Јовањдан.

Мијатовићи и Даниловићи (старо презиме Марковићи) су из Стоца у Херцеговини, досељени у другој половини 18. века. Њихов прадед Марко Милићевић је узео жену и дете и натоварио коња. Стоварио је „када је на коњу пукао колан“. Од његовог сина Станка су Даниловићи а од сина Мијата Мијатовићи, славе Јовањдан.

Секулићи (старо презиме Вићановићи) су из Пилице у ужичкој Црној Гори, досељени почетком 19. века***.

Перићи су из Лончара***.

Бабићи су из Коњуше, досељени у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Ђурђевдан.

Симеуновићи су из Толисавца, досељени у првој половини 19. века. Њихов отац је доведен уз мајку, славе Никољдан.

 

Напомена:

***не каже се коју славу славе.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top