Порекло становништва села Амајлије, општина Бијељина. Према Етнолошкој монографији Радмиле Кајмаковић – СЕМБЕРИЈА. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
По попису становништва од 1971. године село има 271 кућу.
Село је подељено на делове, »махале«: Баир, Бук, Букреш, Дубајица, Сарија и Витаја.
По народном предању, »све је ово била шума и све је насељено од требињског удута«. Пре око 100 година било је седам кућа у Амајлијама.
По предању, најстарији су у Амајлијама Црногорчевићи. Милан Црногорчевић, звани Главоња, доселио се око 1750. године. Он је имао четири сина: Ћирка, Мирка, Марка и Ђурка. Од њих сада има 53 куће Црногорчевића у Амајлијама. По другом предању, Црногорчевићи су од три брата: Дике, Миливоја и Јефте, а од друга три брата су Станојловићи, Гавриловићи и Савићи. Сви Црногорчевићи славе Јовањдан, а данас се презивају:
–Јефтић,
–Дикић,
–Миливојевић,
–Станојловић,
–Савић,
–Гавриловић,
–Бајић и
–Стевановић.
И остали који су досељавали долазили су у мањим групама, по два-три брата, рођака или суседа. Само је Вујевић дошао сам.
– Вујевић (породична слава је Никољдан) дошао је из Требиња. Тамо је убио »Турчина« и, бежећи од освете, са женом и синовима Ђоком и Јовом у сепету дошао у Амајлије и ту се настанио. Зову их Ере. Вујевић се је могао доселити у другој половини XIX века, јер јe његов син Ђоко служио војску за време аустроугарске окупације.
–Савићи (Јовањдан) из Босне су, са границе Херцеговине.
–Благојевићи и
–Сарићи (Јоаким и Ана) »од требињског удута« су.
–Јовићи (Јовањдан) и
–Стевановићи (Никољдан) из Борогова су.
–Милинковићи, звани Будалићи, јесу из околине Требиња.
–Михајловићи, звани Прокићи (Јовањдан) »од Горажда« су.
–Тадић (Ђурђевдан) 1950. године се доселио из Рађевине. Унутрашња сељакања у области:
–Гордићи, звани Томићи, из Ћиперовине,
–Лукићи (Илиндан) из Криве Баре,
–Кулићи (Аранђеловдан) из Драгаљевца,
–Јекићи из Локања,
–Јовић (дошао Савићима у кућу као домазет) из Међаша. Некада су у селу живели
–Владићи, али су изумрли.
Сеоска слава »молитва« је трећи дан Тројица. У селу постоји једно активно гробље.
ИЗВОР: Радмила Кајмаковић – Семберија, Етнолошка монографија, Посебни отисак из „Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Етнологија, Нова серија свеска XXIX, 1974“, Сарајево, 1974. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
28. новембар 2017. у 16:02
Rade
Postovani,
Pisem vam sa molbom za objasnjenje. Naime ja sam Rade Milosevic, sin Zdravkov iz Amajlija kod Bijeljine. I upravo sam na vasem sajtu pronasao skoro sve porodice iz mog sela osim moje. Pa me zanima zasto mi tu nismo uvrsteni iako ja znam 6 generacija moje porodice koje su zivele prije mene u mom selu.
Unaprijed hvala.
Rade Milosevic
14. фебруар 2018. у 14:39
Vojislav Jeftić
Poštovani, pišem vam zbog par nepotpunih podataka. Amajlije se nekada zvalo Duboka a dijelovi sela su:Bukreš, Buk, Vitaja, Bakir i kovanluci. Dubaica ne postoji a Sarija je naziv za njive oranice a ne za dio sela. Milan Crnogorčević nije doselio oko 1750 nego tačno 1725 godine. A pre 100 godina je bilo više kuća. Ne postoje dva predanja.Sinovi Milanovi jesu :Ćiro, Ćurko, Mirko i Marko a Ćirkovi sinovi su :Jevto, Diko i Milivoje a od njih su Jevtići, Dikići i Milivojevići.
15. фебруар 2018. у 17:28
Војислав Ананић
Имењаче, хвала на допуни. Ја сам само пренео како је у књизи. Другачије не бих ни могао, јер у том месту нисам никада био.
Војислав