Порекло презимена Керковић

ПИШЕ: Сарадник портала Порекло Небојша Мићић

Презиме Керковић је једно у низу необичних на подручју планина Таре и Златибора. Овај крај је познат по чудноватим и карактеристичним презименима која нису патроними или матронима, тј. нису изведена од личног имена. Керковићи су пореклом из села Мокра Гора, а данас је ово презиме изузетно ретко. У телефонском именику Србије налазе се само три домаћинства Керковића.

О старим коренима ове фамилије Љубомир Ж. Мићић (студија Златибор, Насеља и порекло становништва) каже да су доселили од Бијелог Поља у Црној Гори. Крсна слава Керковића је Св. Никола. Податке које дају аутори студија ‘Насеља и порекло становништва’ Српске краљевске академије треба увек узимати са опрезом, али често су ово једине назнаке о пореклу које је могуће пронаћи из времена пре писаних извора.

У црквеном протоколу умрлих мокрогорске парохије наишао сам на белешке о смрти Милана и Михајла, младих синова Саве Керковића, у мају месецу 1879. године. Пошто су умрли у само неколико дана размака, очигледно да је њихову кућу тада погодила нека заразна болест. Напомињем да сам на ове податке наишао случајно, без намере да прикупљам податке о Керковићима, а у црквеним књигама се може сигурно наћи још доста података о Керковићима.

По војној регрутној листи из августа 1901. године (садржи податке о регрутима који су те године пунили 20 година живота), у Моркој Гори су забележени подаци о кућној заједници регрута Љубомира Керковића. Љубомир је рођен 1881. године, а тада је похађао 3. разред учитељске школе. Са њим у домаћинству су живели:

Стеван, отац, 67 година

Аћим, брат, 35 година, способан, 5 месеци био у служби као пешак

Марија, мајка, 60 година

Љубомир Керковић радио је као учитељ у Мокрој Гори од 1904. до 1914. године[1]. Са женом Максимијом добио је 1909. године сина Сава. Љубомир је погинуо на Гучеву 1914. године као резервни официр српске војске.

Саво Љубомиров је завршио основну школу у Мокрој Гори, а потом четири разреда гимназије у Ужицу. У јесен 1931. године постављен је за учитеља у Бабајићу код Љига. Био је веома друштвено ангажован у покретању културног и спортског живота у Бабајићу и Љигу. Радио је у учитељском удружењу, читаоници, књижници и спортском друштву Спартак. Био је један од организатора демонстрација 27. марта 1941. године у Љигу, а потом се одмах прикључио партизанском покрету. Био је припадник пратећег батаљона врховног штаба, а 14. октобра 1943. године постављен је за политичког комесара прве партизанске ваздухопловне базе у Ливну. Међутим, убрзо је погинуо, 27. новембра 1943. године у борби на Гламочком пољу, заједно са Ивом Лолом Рибарем. Име Саве Керковића носиле су основне школе у родној Мокрој Гори и Љигу, где је радио. Првој је промењено име, а друга га носи и данас[2].