Порекло презимена, село Бастав (Осечина) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Бастав, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио са Порекло становништва села Бастав, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио са Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Бастав (Осечина)

Порекло презимена, село Бастав (Осечина)

Порекло становништва села Бастав, општина Осечина – Колубарски округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Бастав - окућница Солдатовића

Бастав – окућница Солдатовића, фото Милан Марковић

Положај ма(ха)ла у селу.

-Мирковићи су на присојној страни долине Басташице.

-Беловодићи су на Равном Брду, на коси качерске површи.

-Младеновићи су на осојној страни Басташице.

-Кекићи и Шуваје су на присојној страни Пецке.

-Доњани су на страни Доњанске Јаруге, окренуте југу.

Воде.

Извори су: Стубао, Скакавац и Млаква у Мирковићима, Буљевац, До и Скакавац у Беловодићима. Мићина Вода и Младеновића Вода у Младеновићима итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

Мале су:

Мирковићи: Митровићи, Ранковићи, Марковићи и Младеновићи.

Беловодићи: Јовићи, Симићи, Живановићи, Јанковићи, Петровићи, Вуковићи, Димитрићи и Јовићи.

Младеновићи: Младеновићи, Чворићи и Недељковићи.

Кекићи: Кекићи, Тешмановићи, Миловановићи, Цветиновићи и Ивановићи.

Доњани: Марковићи, Антонићи, Живанићи и Грујићи.

Шуваје: Костићи, Крстићи, Тешићи, Андрићи, Гачићи и Ђурђевићи.

Мирковићи су растављени од Беловодића долином, Маљанском Јаругом а од Младеновића такође долином Басташицом. Младеновићи су растављени од Кекића делом качерске површи, косом Солдатовића Гајеви.

Задруга Кекића има тридесет и два укућанина, у њој су су домаћин са стрицем и шест братунчади са породицама.

Куће.

Куће се покривају црепом од пре 40 година. Цреп су најпре довлачили из Лознице имућнији људи.

Привреда, земље и шуме.

Неколико сељака из Ресника (из пиротске Лужнице) израђују цреп. Они долазе о Ђурђевдану а враћају се о Михољдану; за то време зараде по 200 динара. Пре 40-50 година подигнуте су прве пушнице у селу. Један сељак зна зидарски занат а тројица ковачки.

Земља за обрађивање је у селу, између појединих мала или између кућа у самим малама и то у: Вртачама, Младеновићском Брду, Пружевинама, Басташком Брду, Доњанској Јарузи, Мирковићском Брду, Равном Брду итд.

Беловодићи су имали шуму у Церовом Потоку а Шуваје у Шувајском Гају. Ове шуме су биле између кућа у малама и постале заједничка својина, сада подељене.

Око 40 сељака обрађује земљу у Лозничком Пољу „на пола“ и дају „вишак“. У Поље иду од пре 25 година.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јовићи, Симићи, Живановићи, Јанковићи (старо презиме Максимовићи), Петровићи, Вуковићи, Димитрићи и Недељковићи. Славе Никољдан.

Марковићи, Антонићи, Живанићи и Грујићи (старо презиме Ћелићи); и

Костићи, Крстићи, Тешићи и Андрићи (старо презиме Јевтићи и Глаголићи) славе Св. Василија.

Досељени су:

Митровићи и Ранковићи (старо презиме Мирковићи); Марковићи (старо презиме Шубинац);

Младеновићи и

Чворићи, Гачићи и Ђурђевићи (старо презиме Бељићи) су из Црне Горе одакле су се доселили почетком 18. века, славе Аранђеловдан. Од Марковића има одсељених у Скупљану а од Младеновића у Белој Реци (Гојковићи), у Равнаји (Јелићи) и у Вукошићу (Матићи).

Кекићи и Тешмановићи (старо презиме Солдатовићи) су из Херцеговине, досељени у другој половини 18. века. Њихове претке (два брата) населио је спахија. Славе Ђурђевдан.

Миловановићи (старо презиме Комадићи) досељени су из Оровице почетком 19. века, славе Никољдан.

Цветиновићи су из Царине, досељени почетком 19. века. Њиховог претка населио је спахија, славе Ђурђевдан.

Јовићи су из Петрца, досељени у другој половини 19. века, славе Ђурђиц.

Ивановићи су из Рујевца одакле су се доселили у другој половини 19. века, славе Лазаревдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Valsimot

    U Prokuplju u 84-toj godini zivi jos uvek vrlo agilna Jelena Lela Balovic, pedijatar (devojacko Soldatovic). Zive su joj sestre Milena i Radica, obe lekari, kao i njihovi potomci.
    Roditelji su uciteljski par, otac Milinko (rodjen u Mojkovicima od oca Mladena); majka Dusanka je od oca Milutina sina svestenika Koste Sretenovica iz Dedinaca.
    Upravo zavrsavam knjigu o doktorici Jeleni.
    Cestitam vam na trudu sto svojom aktivnoscu ostavljate trag o nama, koji se nazalost, sve vise gubimo i nestajemo kao narod.
    ZIVELI!

    Одговори
  • Sladjana Bajic

    Izostavili ste familiju Bajic…

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top