Порекло презимена, село Брусник (Вучитрн, КиМ)

Порекло становништва села Брусник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

Село је на падини Чичавице, скоро цело на десној страни долине Брусничке реке, источно од брда Чечана.

Разбијеног је типа. Дели се у три махале: Музаћ, Пеца и Уковит, чији су називи по виђенијим родовима у њима. Куће у махалама су такоће разбијене. Удаљења између махала износе до 1 км.

У селу је све до доласка мухаџира из Топлице било Срба. Зна се за неку браћу Ракиће (Јована и Недељка), који су се онда иселили у Топлицу. Ти и други Срби били су чифчије у поисламљених и поарбанашених Неможа из Дрвара, чији је један огранак живео у овом селу. Од старина у овом селу има једна црквина на месту Марина Вода.

Поисламљени и поарбанашени родови:

– Пеца (3 к.) и Уковит (1 к.). Потичу од рода Неможа у Дрвару, одакле су се у Брусник преселили око 1830.

Арбанашки родови:

Музаћ (4 к.), од фиса Шаље. Досељен 1878. као мухаџир из Музаћа у Топлици.

Колар (1 к.). Као мухаџир из Топлице живео је у суседном селу Дубовцу у Дреници, одакле је прешао у Брусник 1924. Припадник је фиса Климената.

Колонисти:

Митровићи (2 к.) 1920. из Сеоца (Андријевица).

Мирић (1 к.) 1912. из Гацка (Херцеговина).

Мандић (1 к.) и – Вукотић (1 к.) 1922. из Чева (Цетиње).

Делевић (1 к.) 1929. из Раче у Топлици.

Аутоколониста је Пајовић (1 к.). Досељен је 1925. из Куча на купљено имање.

ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић


Прилог о пореклу становништва села Брусник, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према књизи  „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову“ Бранка Р. Радеча.

Брусник

Село је на падини Чичавице, скоро цело на десној страни долине Брусничке реке, источно од брда Чечана.

Разбијеног је типа. Дели се у три махале: Музаћ, Пеца и Уковит, чији су називи по виђенијим родовима у њима. Куће у махалама су такоће разбијене. Удаљења између махала износе до 1 километар.

У селу је све до доласка мухаџира из Топлице било Срба. Зна се за неку браћу Ракиће (Јована и Недељка), који су се онда иселили у Топлицу. Ти и други Срби били су чифчије у поисламљених и поарбанашених Неможа из Дрвара, чији је један огранак живео у овом селу. Од старина у овом селу има једна црквина на месту Марина Вода.

Поисламљени и поарбанашени родови:

  • Пеца (3 к.) и Уковит (1 к.), потичу од рода Неможа у Дрвару, одакле су се у Брусник преселили око 1830.

Арбанашки родови:

  • Музаћ (4 к.), од фиса Шаље. Досељен 1878. као мухаџир из Музаћа у Топлици.
  • Колар (1 к.), као мухаџир из Топлице живео је у суседном селу Дубовцу у Дреници, одакле је прешао у Брусник 1924. Припадник је фиса Климената.

Колонисти:

  • Митровићи (2 к.), 1920. из Сеоца (Андријевица).
  • Мирић (1 к.), 1912. из Гацка (Херцеговина).
  • Мандић (1 к.) и Вукотић (1 к.) 1922. из Чева (Цетиње).
  • Делевић (1 к.), 1929. из Раче у Топлици.                                                                           

Аутоколониста је Пајовић (1 к.), досељен је 1925. из Куча на купљено имање.

Атанасије Урошевић, Косово

Село је на валовитом земљишту, разбијеног типа, са листопадном шумом, погодује сточарству. Оранице са мешовитом земљом на које успевају све житарице и воће. Смештено на падини планине Чичавице, око 8 км од Вучитрна.

У турском попису области Бранковића из 1455. године помиње се под истим именом као обрадиво али опустело место. У селу постоје остаци старе српске цркве на месту Марина вода. Касније село је обновљено и у њему су живели Срби до доласка махаџера из Топлице, потом су се Срби иселили у Топлицу. Доласком насељеника 1920–1925. године населило се 7 кућа. Гробље овог села је у Врници.

Задужбина Косова

Учесници ослободилачких ратова 1912–1918:

  • Влаховић Милија, Мојковачка битка,
  • Влаховић Новица, Мојковачка битка,
  • Делевић Милија, Топлички устанак,
  • Ђедовић Милош, добровољац Солунског фронта,
  • Јочић Драго, Мојковачка битка,
  • Митровић Миро, Мојковачка битка,
  • Митровић Митар, Мојковачка битка,
  • Митровић Милун, Мојковачка битка,
  • Мандић Саво, битка на Скадру,
  • Перчевић Јован, битка на Скадру.

У логорима и заробљеништву 1941–1945:

  • Влаховић Саво, Немачка.

Учесници Другог светског рата 1941–1945:

  • Влаховић Иван,
  • Влаховић Милорад,
  • Влаховић Никола,
  • Делевић Вукашин,
  • Делевић Слободан,
  • Јочић Душан,
  • Јочић Машан,
  • Мандић Никола,
  • Митровић Милорад,
  • Митровић Радуле.

Погинули у Другом светском рату 1941–1945:

  • Јочић Машан, Бока,
  • Мандић Никола, Босна.

Жртве Другог светског рата:

  • Мандић Саво, 1944, централна Србија, од четника
  • Делевић Милија, нестао у четницима

Одсељени 1941–1993:

  • Влаховић Ананија 1981, са 4 чл. Вучитрн
  • Влаховић Иван 1975, са 4 чл. Вучитрн, Кос. Митровица
  • Влаховић Милош 1976, са 5 чл. Кос. Митровица
  • Влаховић Милорад 1966, са 5 чл. Кос. Митровица
  • Влаховић Никола 1975, са 4 чл. Кос. Митровица, Београд
  • Влаховић Саво 1975, са 4 чл. Краљево
  • Јочић Душан 1975, са 4 чл. Вучитрн
  • Јочић Драгиша 1976, са 6 чл. Кос. Поље
  • Јочић Милун 1968, са 6 чл. Крушевац
  • Јочић Лука 1976, са 4 чл. Кос. Поље
  • Марић Максим 1941, са 4 чл. Рума
  • Мандић Никола 1941, са 5 чл. Војводина
  • Мандић Саво 1941, са 4 чл. Цен. Србија
  • Митровић Мишко 1988, са 4 чл. Баточина
  • Митровић Мирко 1976, са 4 чл. Баточина
  • Митровић Цветко 1978, са 4 чл. Баточина

Свега 16 домаћинства са 69 чланова. Сада у овом селу живи једно старачко домаћинство са два члана.

Милош Анђелић, Становништво Вучитрна и околине последњих сто година

За време НАТО агресије 1999. године, одселили су се и породица Митровић, тако да ни у Бруснику нема више Срба.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.