Порекло презимена, село Ставе (Крупањ)

14. јун 2014.

коментара: 3

Порекло становништва села Ставе, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај ма(ха)ла у селу.

-Буковићка Мала је на обема странама Букова Потока.

-Горњани и Доњани су на присојној страни Ставске Реке.

-Савковићи су на једном поду, на осојној страни ове долине.

-Удбињани су на присојној страни долине Пецке.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Алуге, Сига, Бунар код Ора, Бунар на Башчи, Вода у Јелаву у Удбинама итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе.

Мале у селу су:

Буковичка: Симићи и Јевтићи.

Горњани: Ђукићи, Станимировићи, Пантелићи, Радовановићи, Марковићи и Благојевићи.

Доњани: Лукићи, Ивановићи, Василићи, Илићи и Ковачевићи.

Савковићи: Савковићи.

Удбињани: Јовићи, Николићи, Мијатовићи, Николићи, Антонићи, Матишевићи, Ракићи, Станићи, Велимировићи и Манојловићи.

Савковићи су растављени од Доњана долином, Ставском Реком; Удбињани су растављени од Савковића косом, делом качерске површи. У Савковићима су куће у шљивацима; у Удбињанима Матишевићи и Ракићи су растављени њивама.

Привреда, земље и шуме.

Да би једна породица осредње живела, потребно јој је осам хектара под њивама, шљиваком и ливадама, петнаест оваца, два вола и једна крава.

Шљиве се суше од пре педесет година, пре тога од њих се пекла ракија. Најпре су сушили шљиве муслимани у Соколу. Четири сељака знају зидарски и дрводељски занат.

Земља за обрађивање је у самом селу и то у: Роговима, Дреновој Јарузи, Дугом Гају, Бобурићу, Машиновачи, Драгићевцу, Бобијама, Колићима, Метаљци, Дугим Њивама, Ђурашевцу, Клену, Ботолашу итд.

Сеоска шума и испаша су у: Сређу, Осоју и у Кућуринама; само испаша је у Топовишту. Поједину парчад у сеоском имању издају под закуп „на изор“ а Симићи, Лукићи, Ивановићи, Јевтићи и Станимировићи имају у Сређу и својих њива које су њихови стари искрчили. Десет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу од пре 20 година. У Поље иду пет пута годишње, први пот поору и посеју, други и трећи пут окопавају, четврти пут (крајем августа) чупају грах и пети пут (крајем септембра) беру кукуруз. Тројица сељака имају имања, колибе и кошаре у Сокоској Планини и то Под Пресеком и Код Језера. Колибе су удаљене од сеоских кућа за два сата хода. Стоку изгоне у планину крајем априла а враћају их крајем августа. Неколико сељака имају и својих њива у планини где засејавају зоб и кукуруз. Остали изгоне лети стоку обданицом у сеоску испашу. Зими се стока исхрањује у кошарама, по ливадама у атару.

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Јевтићи (старо презиме Богадановићи);

Јовићи, Николићи и Мијатовићи (старо презиме Недељковићи), славе Ђурђевдан.

Николићи, Антонићи и Матишевићи (старо презиме Траљићи) славе Ђурђиц.

Досељени су.

Ђукићи (старо презиме Дајићи),

Станимировићи (стара презимена Митровићи и Савићи),

Пантелићи (старо презиме Ристивојевићи),

Радовановићи и Марковићи (стара презимена Мијатовићи и Малишевићи),

Благојевићи и Илићи су сви из Бањевца у Босни одакле су досељени у првој половини 18. века. Њихови преци, деветорица браће, побегли су од свог спахије, славе Јовањдан. Од њих је одсељен Грујић у Црној Бари.

Симићи, Лукићи и Ивановићи (старо презиме Богдановићи) су из Кремана одакле су досељени у првој половини 18. века, доселио се њихов предак Стојко, славе Ђурђевдан.

Савковићи су из Торника, досељени у другој половини 18. века, доселио их њихов предак Савко, славе Михољдан.

Ракићи и Станићи (старо презиме Перишићи) и

Велимировићи су из Царине, од Топаловића, досељени у другој половини 18. века. Доселили се њихови преци (прадеде) Периша и Милован, славе Јовањдан.

Ковачевићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века. Њихов прадед се овде настанио као ковач. У селу је купио имање и захватио део од сеоског имања, славе Никољдан.

Манојловићи (старо презиме Срдановићи) су из Црнче, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Maksimilijan

    jel neko ima knjigu od Tomislava Pantelića ,,Selo Stave” ?

  2. Mile

    Ko su Krsmanovići u Stavama, njih ste zaboravili?!