Порекло становништва села Бивољак, општина Вучитрн (Косово и Метохија). Према студији „Косово“ Атанасија Урошевића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.
Село је на падини Чичавице, на 40 метара изнад алувијалне равни Ситнице. Кроз село тече Глогов поток.
Сем кућа рода Беришана, које су издвојене, село је збијено. Тај главни део села дели се на Сарачку и Клиначку махалу, чији су називи по знатнијим родовима који у њима живе. Издвојене куће Беришана чине трећу махалу, која је од главног дела села удаљена око пола километра. Срби живе у Сарачкој махали.
Поисламљени српски род је Сароч (7 к.), старинац. Прелаз на ислам стављају му потомци чак у доба турске победе („фет”) на Косову. Презиме му је дошло по седларству („сарачлуку”) њихових предака. Ушао је у фис Краснић.
Арбанашки родови:
– Клинак (16 к.), од фиса Гаша. Доселио се из Клине у Дреници почетком 19. века. Појасеви су 1934. од досељења: Браха, Садрија, Ибраим, Шабан, Фериз (55 година).
– Мурсељовић (1 к.), од фиса Краснића. Преселио се из Стреоца почетком 19. века.
– Мујовић (2 к.), од фиса Краснића. И они пресељени из Стреоца само после Мурсељовића.
– Беришан (6 к.), од фиса Бериша. Преселили се из Карача после Мујовића.
– Јешаниц (1 к.), од фиса Сопа. Досељен је 1878. као мухаџир из Јошанице у Топлици.
Српски родови:
– Ковачани (4 к., Св. Врачи). Пресељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830. за чифчије у Сарача. Даља им је старина у Црној Гори.
– Марковићи (2 к., Св. Стефан). Досељен из Жабара (К. Митровица) око 1870. за чифчије у Сарача. Даља старина им је у Ибарском Колашину.
Године 1934. је у селу било 6 привремено настањених циганских породица. Две су од њих биле ковачке, а четири радничке породице.
_______
Порекло презимена, заселак Мали Бивољак
Мали Бивољак је заселак села Бивољака, а лежи с леве стране Ситнице према селу Племетини. Делом је у равници, а делом на најнижем делу падине Чичавице.
Разбијеног је типа. Мухаџирске куће су на падини Чичавице и збијене, док су колонистичке куће растурене у пољу. Село се на махале не дели.
Заселак су основали черкески исељеници из Топлице 1878. 1913. или 1914, продавши земљу, сви су се Черкези иселили у Турску. При исељењу их је било 25 кућа. На њихово место су се почели насељавати Арбанаси мухаџири, а по првом светском рату доведено је неколико кућа колониста. Садашња џамија у засеоку остала је од Черкеза.
Арбанашки родови:
– Симниц (1 к.), од фиса Шаље. Досељен као мухаџир из Топлице заједно с Черкезима.
– Плашник (2 к.), од фиса Климената. Мухаџир је из Плашника у Топлици. Живео је у Приштини, одакле је дошао на купљено имање од Срба из околине који су га купили од Черкеза.
– Статовц (1 к.), од фиса Сопа. Мухаџир је из Статовца у Топлици, живео у суседном Грабовцу, а у Мали Бивољак пресељен 1826. на земљиште додељено од Аграрног повереништва.
– Рец (2 к.), од фиса Елшана. Преселили се из Бивољака око 1890.
– Зајчевц (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Зајчевца (Новобрдска Крива река) 1924.
– Голак (1 к.), од фиса Краснића. Живео у многим селима приштинског Голака. У М. Бивољаку настањен 1928.
Колонисти:
– Станојевић (2 к.) из Ружића (Пољаница) 1927, 1930.
– Веселиновић (1 к.) и – Јовић (1 к.) 1926. и 1930. из Џепа (Пољаница).
– Босанац (1 к.) 1929. из Славоније.
– Милошевић (1 к.) 1926. из Дробњака.
ИЗВОР: САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић
Коментари (0)