Порекло становништва села Врбић, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај ма(ха)ла.
-Влајковићи су на осојној страни Врбићске јаруге.
-Церовача и Ђукићи са на осојној а;
-Томићи и Грујичићи на присојној страни Врбићске Реке.
-Горњи Поповићи су на осојној страни долине Чкриљина.
-Петровићи су на осојној а;
-Младеновићи и Вучетићи на присојној страни долине Скорде.
-Крсмановићи, Доњи Поповићи и Перићи су на присојној страни Дубоке Јаруге.
-Симићи су на присојној страни Виноградског Потока.
У селу се пије вода са извора.
Тип мала и фамилије које у њима живе:
–Влајковићи: Влајковићи и Лазићи.
–Церовача: Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи, Игњатовићи и Јањићи.
–Ђукићи: Аврамовићи и Антонићи.
–Горњи Поповићи: Поповићи, Томићи, Јовичићи и Антонићи.
–Грујучићи: Живановићи, Васићи и Миловановићи.
–Петровићи: Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи.
–Младеновићи – Младеновићи.
–Вучетићи – Вучетићи.
–Крмановићи – Крсмановићи.
–Симићи – Симићи.
–Доњи Поповићи: Деспотовићи и Димићи.
–Перићи – Перићи.
Ђукићи и Грујичићи су растављени дубоком долином, Врбићском Реком; Грујичићи и Петровићи су растављени косом качерске површи Виноградинама.
Куће у малама су у шљивацима.
Задруга Антонића има двадесет и пет укућана а задруга Влајковића седамнаест.
Привреда.
Четири сељака из Шљивовика (из пиротске Лужнице) израђују цреп на црепани Димићевој. Они долазе око Тројица, враћају се о Михољдану и за то време зараде 150 до 180 динара.
Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили од Комирићана.
Земље и домаће животиње.
Да би породица са осам укућана умерено живела потребно јој је тринаест хектара под њивама, шљиваком, ливадама, пашом и шумом, двадесет пет оваца, два вола, једна крава, десет свиња и један коњ.
Око тридесет сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу „на пола“ и дају „вишак“ док је неколико њих тамо њиве купили. До тридесет сељака имају имања на планини и то Код Језера, У Паљевинама, Код Вујућа Воде и На Малетини. Ова имања, на којима су колибе, млекари, кошаре, удаљена су од сеоских кућа за два и по сата хода. Стока се изгони крајем априла а враћа у јулу.
Порекло становништва.
Староседеци су.
–Влајковићи и Лазићи. Ова породица води порекло од неког Влајка и од његових синова Томе и Михајла. Од њих су одсељени Лазићи у Тршићу. Славе Лазаревдан.
Досељени су:
–Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи;
–Аврамовићи и Антонићи;
–Поповићи;
–Живановићи, Васићи и Миловановићи;
–Младеновићи;
–Вучетићи;
–Крсмановићи;
–Симићи;
–Деспотовићи и Димићи;
–Перићи…
дошли из Бачке у првој половини 18. века.
Влајко (поменути предак Влајковића и Лазића) имао је кућу у реци а избу (подрум) на брду. У кући је имао двадесет косаца. Уочи Божића Турци понесу вино из његове избе. Влајко их пресретне из заседе, побије их а вино проспе, своје ствари натовари на коње и пође. Зауставио се у Бачкој „када више није видео Медведник“. Ту се и оженио.
После неког времена поврати се у Врбић и поведе своје синове Тому и Михајла као и своје пасторке Петра и Срдана.
Петар је имао Миливоја (од кога су Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи), Ђука (од кога су Аврамовић и Антонићи), Митра (од кога су Поповићи, Деспотовићи, Димићи и Перићи) и Грујицу (од кога су Живановићи, Васићи и Миловановићи).
Срдан је имао Јована (од кога су Младеновићи и Вучетићи) Ђурицу (од кога су Крсмановићи) и Цветина (од кога су Симићи).
Од Игњатовића има одсељених у Добрићу. Сви славе Ђурђевдан.
–Јањићи су из Херцеговине одакле су дошли у првој половини 18. века. Њиховог претка, који је служио код Петра и Срдана наместио је ага у Церовачу, славе Јовањдан.
–Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи су из Гуњака одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховом чукундеди Петру дао је ага земљу, славе Никољдан.
–Јовичићи и Антонићи су са Јагодње одакле је њихов прадед Тома сишао са те планине почетком 19. века, славе Лучиндан.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Коментари (0)