Порекло презимена, село Врбић (Крупањ)

13. јун 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Врбић, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај ма(ха)ла.

-Влајковићи су на осојној страни Врбићске јаруге.

-Церовача и Ђукићи са на осојној а;

-Томићи и Грујичићи на присојној страни Врбићске Реке.

-Горњи Поповићи су на осојној страни долине Чкриљина.

-Петровићи су на осојној а;

-Младеновићи и Вучетићи на присојној страни долине Скорде.

-Крсмановићи, Доњи Поповићи и Перићи су на присојној страни Дубоке Јаруге.

-Симићи су на присојној страни Виноградског Потока.

У селу се пије вода са извора.

Тип мала и фамилије које у њима живе:

Влајковићи: Влајковићи и Лазићи.

Церовача: Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи, Игњатовићи и Јањићи.

Ђукићи: Аврамовићи и Антонићи.

Горњи Поповићи: Поповићи, Томићи, Јовичићи и Антонићи.

Грујучићи: Живановићи, Васићи и Миловановићи.

Петровићи: Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи.

МладеновићиМладеновићи.

ВучетићиВучетићи.

КрмановићиКрсмановићи.

СимићиСимићи.

Доњи Поповићи: Деспотовићи и Димићи.

ПерићиПерићи.

Ђукићи и Грујичићи су растављени дубоком долином, Врбићском Реком; Грујичићи и Петровићи су растављени косом качерске површи Виноградинама.

Куће у малама су у шљивацима.

Задруга Антонића има двадесет и пет укућана а задруга Влајковића седамнаест.

Привреда.

Четири сељака из Шљивовика (из пиротске Лужнице) израђују цреп на црепани Димићевој. Они долазе око Тројица, враћају се о Михољдану и за то време зараде 150 до 180 динара.

Неколико сељака знају зидарски занат, који су изучили од Комирићана.

Земље и домаће животиње.

Да би породица са осам укућана умерено живела потребно јој је тринаест хектара под њивама, шљиваком, ливадама, пашом и шумом, двадесет пет оваца, два вола, једна крава, десет свиња и један коњ.

Око тридесет сељака обрађују у Лозничком Пољу земљу „на пола“ и дају „вишак“ док је неколико њих тамо њиве купили. До тридесет сељака имају имања на планини и то Код Језера, У Паљевинама, Код Вујућа Воде и На Малетини. Ова имања, на којима су колибе, млекари, кошаре, удаљена су од сеоских кућа за два и по сата хода. Стока се изгони крајем априла а враћа у јулу.

Порекло становништва.

Староседеци су.

Влајковићи и Лазићи. Ова породица води порекло од неког Влајка и од његових синова Томе и Михајла. Од њих су одсељени Лазићи у Тршићу. Славе Лазаревдан.

Досељени су:

Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи;

Аврамовићи и Антонићи;

Поповићи;

Живановићи, Васићи и Миловановићи;

Младеновићи;

Вучетићи;

Крсмановићи;

Симићи;

Деспотовићи и Димићи;

Перићи

дошли из Бачке у првој половини 18. века.

Влајко (поменути предак Влајковића и Лазића) имао је кућу у реци а избу (подрум) на брду. У кући је имао двадесет косаца. Уочи Божића Турци понесу вино из његове избе. Влајко их пресретне из заседе, побије их а вино проспе, своје ствари натовари на коње и пође. Зауставио се у Бачкој „када више није видео Медведник“. Ту се и оженио.

После неког времена поврати се у Врбић и поведе своје синове Тому и Михајла као и своје пасторке Петра и Срдана.

Петар је имао Миливоја (од кога су Ђукановићи, Мићићи, Аћимовићи, Пантелићи и Игњатовићи), Ђука (од кога су Аврамовић и Антонићи), Митра (од кога су Поповићи, Деспотовићи, Димићи и Перићи) и Грујицу (од кога су Живановићи, Васићи и Миловановићи).

Срдан је имао Јована (од кога су Младеновићи и Вучетићи) Ђурицу (од кога су Крсмановићи) и Цветина (од кога су Симићи).

Од Игњатовића има одсељених у Добрићу. Сви славе Ђурђевдан.

Јањићи су из Херцеговине одакле су дошли у првој половини 18. века. Њиховог претка, који је служио код Петра и Срдана наместио је ага у Церовачу, славе Јовањдан.

Радосављевићи, Маричићи, Јаковљевићи и Аврамовићи су из Гуњака одакле су се доселили у другој половини 18. века. Њиховом чукундеди Петру дао је ага земљу, славе Никољдан.

Јовичићи и Антонићи су са Јагодње одакле је њихов прадед Тома сишао са те планине почетком 19. века, славе Лучиндан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.