Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај ма(ха)ла у селу.
-Срејица је на обема странама долине Врела.
-Старчевићи су на обема странама Рајаковићске Реке.
-Личани су на страни Шљивовачке Реке, окренути југоистоку.
-Грчани су на једном поду, на страни Шљивовачке Реке, окренути североистоку.
-Чављани су такође на поду, на страни поменуте долине, окренути северозападу.
-Петковићани су на страни Шљивовачке Реке, окренуто југозападу.
-Доњани су на страни ове долине, окренути југоистоку.
Воде.
Извори са којих се пије воде су: Сређичко Врело у Срејици; Врбица, Лице и Трешњак у Личанима; Храст у Грчанима, Отаве у Петковићима итд.
Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:
–Срејица: Милићевићи, Радиновићи, Цветиновићи и Јовичићи.
–Старчевићани: Аћимовићи, Секулићи, Перићи и Грујановићи.
–Личани: Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи, Јевтићи и Перићи.
–Грчани: Вилотићи, Миловановићи, Бојићи, Радовановићи, Милићевићи, Пурешевићи, Гајићи и Казановићи.
–Чављани: Максимовићи.
–Петковићани: Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи.
–Доњани: Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
Изузев у Срејицу, остали засеоци су уједно и родбинске целине.
Срејица и Личани су растављени једним седлом, развођем између потока Врела и Шљивовачке Реке.
Срејица и Старчевићани су растављени високим брдом Киком, који је под буковом и храстовом шумом и под зоби.
У Срејици, између кућа Радиновића и Милићевића су њиве док су куће самих Радиновића у шљивацима.
У Личанима, Грчанима, Чављанима и у Петковићима куће су, такође, у шљивацима.
Задруга Миловановића има двадесет и три укућанина, задруга Деспотовића четрнаест итд.
Привреда, земље и шуме.
Да би породица од осам укућана умерено живела потребно јој је осам хектара земље, двадесет оваца (за исхрану и одевање), два вола, једна крава и осам свиња. Стока је потребна и ради ђубрења зиратне земље.
Земља за обрађивање је између заселака у самом селу, највише по странама долинским.
Сеоска шума и испаша су у Петричком Гају, Петриној Стени, Пољу, Горицама и у Брдима.
Грујановићи, Петковићи, Миљанићи, Васиљевићи и Стевановићи имају и својих њива у сеоском имању, које су њихови преци искрчили.
Радиновићи имајиу њива у Лозничком пољу а Јованчићи, Перићи и Казановићи обрађују земљу „на пола“ и дају „вишак“.
Скинуту летину довозе кући или је држе у пољу у чардацима и преко зиме довлаче.
Неколико сељака имају имања и колибе у Сокоској Планини и то у Јашаревом Брегу, Делијином Брегу, Дречви, Крчевинама, Чучуковцу и у Брду. Колибе су удаљене од сеоских кућа за један сат хода. На ова имања изгоне стоку крајем априла и остају са њом до почетка септембра.
Остали сељаци напасају стоку лети обданицом у сеоској испаши. Вилотићи, Ђурићи и Деспотовићи имају на имању у Петрцу колибе и кошаре, где исхрањују преко зиме.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
–Аћимовићи, Секулићи и Перићи (старо презиме Рајаковићи);
–Грујановићи и
–Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.
Њихово заједничко презиме је Старчевићи. Порекло су од старца Станка, који је имао девет синова. Кућа му је била у Доњанима, у Старој Башчи. Одатле су отишли Рајаковићи на сеоско имање, „на пустињу“, славе Ђурђиц. Од њих су одсељени Петровићи у Јабучју, у округу ваљевском.
Занимљиво је да су ови Петровићи у Јабучју моје комшије, славе Ђурђиц као и све породице које потичу „од исте лозе“ и дуго се мислило да су Петровићи са нама у сродству, што сам написао у свом првом коментару „под Милић“ да би се касније испоставило да то није тачно, оп. Милодан.
Досељени су:
–Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи (старо презиме Петковићи) из Остружња у другој половини 18. века. Њихов предак Петко побио се са Турцима и побегао. Земљу му је поклонио спахија шљивовачки, славе Аранђеловдан. Од Ђурића је одсељен трговац у Крупњу – Ђурић.
–Милићевићи;
–Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи и Јевтићи (старо презиме Братићи);
–Перићи;
–Вилотићи, Миловановићи, Бојићи и Радовановићи (старо презиме Ђурђевићи) и:
–Пурешевићи, Гајићи и Казановићи су се доселили из Грчића у другој половини 18. века. Њихови преци (седморица браће) доселили су се због неродности. Донели су седам „шишана“ и населили се у данашњим Грчанима. Један од браће одселио се на Лице а Милићевићи су отишли у Срејицу на своју дедовину – по матери, славе Никољдан. Од њих су одсељени Гојковићи у Букору.
–Максимовићи (старо презиме Стевановићи) су из Чавчића одакле су се доселили у другој половини 18. века. Славе Никољдан. Од њих има одсељених у Такову, округ тамнавски (ваљевски).
–Радиновићи, Цветиновићи и Јованчићи су из Постења одакле су се доселили у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
13. новембар 2014. у 00:53
Станиша Ђокић
Молим Вас,да ли знате нешто о пореклу фамилије Ђокић засеок Грчани село Шљивова Славе Светог Николу?