Порекло презимена, село Шљивова (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Шљивова (Крупањ)

Порекло презимена, село Шљивова (Крупањ)

Порекло становништва села Шљивова, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Sljivova

Положај ма(ха)ла у селу.

-Срејица је на обема странама долине Врела.

-Старчевићи су на обема странама Рајаковићске Реке.

-Личани су на страни Шљивовачке Реке, окренути југоистоку.

-Грчани су на једном поду, на страни Шљивовачке Реке, окренути североистоку.

-Чављани су такође на поду, на страни поменуте долине, окренути северозападу.

-Петковићани су на страни Шљивовачке Реке, окренуто југозападу.

-Доњани су на страни ове долине, окренути југоистоку.

Воде.

Извори са којих се пије воде су: Сређичко Врело у Срејици; Врбица, Лице и Трешњак у Личанима; Храст у Грчанима, Отаве у Петковићима итд.

Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

Срејица: Милићевићи, Радиновићи, Цветиновићи и Јовичићи.

Старчевићани: Аћимовићи, Секулићи, Перићи и Грујановићи.

Личани: Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи, Јевтићи и Перићи.

Грчани: Вилотићи, Миловановићи, Бојићи, Радовановићи, Милићевићи, Пурешевићи, Гајићи и Казановићи.

Чављани: Максимовићи.

Петковићани: Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи.

Доњани: Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, Гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.

Изузев у Срејицу, остали засеоци су уједно и родбинске целине.

Срејица и Личани су растављени једним седлом, развођем између потока Врела и Шљивовачке Реке.

Срејица и Старчевићани су растављени високим брдом Киком, који је под буковом и храстовом шумом и под зоби.

У Срејици, између кућа Радиновића и Милићевића су њиве док су куће самих Радиновића у шљивацима.

У Личанима, Грчанима, Чављанима и у Петковићима куће су, такође, у шљивацима.

Задруга Миловановића има двадесет и три укућанина, задруга Деспотовића четрнаест итд.

Привреда, земље и шуме.

Да би породица од осам укућана умерено живела потребно јој је осам хектара земље, двадесет оваца (за исхрану и одевање), два вола, једна крава и осам свиња. Стока је потребна и ради ђубрења зиратне земље.

Земља за обрађивање је између заселака у самом селу, највише по странама долинским.

Сеоска шума и испаша су у Петричком Гају, Петриној Стени, Пољу, Горицама и у Брдима.

Грујановићи, Петковићи, Миљанићи, Васиљевићи и Стевановићи имају и својих њива у сеоском имању, које су њихови преци искрчили.

Радиновићи имајиу њива у Лозничком пољу а Јованчићи, Перићи и Казановићи обрађују земљу „на пола“ и дају „вишак“.

Скинуту летину довозе кући или је држе у пољу у чардацима и преко зиме довлаче.

Неколико сељака имају имања и колибе у Сокоској Планини и то у Јашаревом Брегу, Делијином Брегу, Дречви, Крчевинама, Чучуковцу и у Брду. Колибе су удаљене од сеоских кућа за један сат хода. На ова имања изгоне стоку крајем априла и остају са њом до почетка септембра.

Остали сељаци напасају стоку лети обданицом у сеоској испаши. Вилотићи, Ђурићи и Деспотовићи имају на имању у Петрцу колибе и кошаре, где исхрањују преко зиме.

 

Порекло становништва.

Староседеоци су:

Аћимовићи, Секулићи и Перићи (старо презиме Рајаковићи);

Грујановићи и

Петковићи, Миљанићи, Ранковићи, гајићи, Васиљевићи, Петровићи и Стевановићи.

Њихово заједничко презиме је Старчевићи. Порекло су од старца Станка, који је имао девет синова. Кућа му је била у Доњанима, у Старој Башчи. Одатле су отишли Рајаковићи на сеоско имање, „на пустињу“, славе Ђурђиц. Од њих су одсељени Петровићи у Јабучју, у округу ваљевском.

Занимљиво је да су ови Петровићи у Јабучју моје комшије, славе Ђурђиц као и све породице које потичу „од исте лозе“ и дуго се мислило да су Петровићи са нама у сродству, што сам написао у свом првом коментару „под Милић“ да би се касније испоставило да то није тачно, оп. Милодан.

Досељени су:

Ђурићи, Деспотовићи и Тимотићи (старо презиме Петковићи) из Остружња у другој половини 18. века. Њихов предак Петко побио се са Турцима и побегао. Земљу му је поклонио спахија шљивовачки, славе Аранђеловдан. Од Ђурића је одсељен трговац у Крупњу – Ђурић.

Милићевићи;

Весићи, Андрићи, Илићи, Јовићи и Јевтићи (старо презиме Братићи);

Перићи;

Вилотићи, Миловановићи, Бојићи и Радовановићи (старо презиме Ђурђевићи) и:

Пурешевићи, Гајићи и Казановићи су се доселили из Грчића у другој половини 18. века. Њихови преци (седморица браће) доселили су се због неродности. Донели су седам „шишана“ и населили се у данашњим Грчанима. Један од браће одселио се на Лице а Милићевићи су отишли у Срејицу на своју дедовину – по матери, славе Никољдан. Од њих су одсељени Гојковићи у Букору.

Максимовићи (старо презиме Стевановићи) су из Чавчића одакле су се доселили у другој половини 18. века. Славе Никољдан. Од њих има одсељених у Такову, округ тамнавски (ваљевски).

Радиновићи, Цветиновићи и Јованчићи су из Постења одакле су се доселили у првој половини 19. века, славе Лазаревдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Станиша Ђокић

    Молим Вас,да ли знате нешто о пореклу фамилије Ђокић засеок Грчани село Шљивова Славе Светог Николу?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top