Порекло презимена, село Томањ (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Томањ, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарад Порекло становништва села Томањ, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарад Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Томањ (Крупањ)

Порекло презимена, село Томањ (Крупањ)

Порекло становништва села Томањ, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање с почетка 20. века.  Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Tomanj, selo

 

Положај заселака у селу.

Шумећ је на присојној страни Сувог Потока

Секулићи су на присојној страни долине Штековца.

Матићи су на присојној страни долине Скакавца.

Осојне стране свих ових долина су обрасле буковом шумом. Куће Малетића су изнад једне долине и окренуте су истоку. Куће Стакића су на једном рту, окренуте истоку. Добошаревићи и Ерићи су на присојној страни долине Гуње.

Воде.

Извори са којих се пије вода јесу Томањ итд.

Тип села и фамилије по засеоцима и ма(ха)лама.

У засеоку Шумећ живе Петровићи.

У малама:

У Секулићима живе Секулићи и Крстићи; у Матићима – Матићи; Малетићима – Малетићи; Стакићи – Стакићи и Гајићи; Добошаревићи – Добошаревићи и Којићи и у Ерићима –Ерићи.

Заселак Шумећ је углавном удаљен од осталих сеоских кућа. Секулићи сз растављени од Матића долином Скаквцем а Стакићи од Ерића долином Гуњом. У самим малама су куће у шљивацима.

У једној задрузи су отац и три ожењена сина; у другој задрузи (Стакића) су отац, синови и ожењени унуци.

Пре педесет до шездесет година у селу су биле следеће мале и у њима породице:

ШумећПетровићи; ДоловиСекулићи и Крстићи и Томањ у коме су живели Матићи, Малетићи, Стакићи, Гајићи, Добошаревићи, Којићи и Ерићи.

У Шумећу, Секулићима и Малетићима су куће дашчаре (покривене даском –шиндром).

Привреда.

Око пет сељака раде у рудницима у Липеновићу и Костајнику са надницом у износу од једног динара. Два сељака знају зидарски и дрводељски занат.

Земље и шуме.

Сеоска шума и испаша су у Дрењаку, Вису, Пећини, Пољанама итд, по високим одсецима иза села и на карсној површи планине Јагодње. У сеоском имању многи мештани имају својих њива, које су њихови преци искрчили. Двојица сељака изгоне стоку и бораве са њима преко лета у планини. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу. Зими, пак, стоку исхрањују по ливадама и њивама у сеоском атару и на тај начин ђубре земљу.

Сељаци из Мачве (из Богатића, Глушаца, Табановића, Дубља итд) догоне свиње и жире их у сеоској шуми. Они долазе почетком новембра а одлазе крајем фебруара. По браву плаћају 0,30 до 0,50 динара „жировнице“. Чобани затварају стоку ноћи у „свињеве“ (свињце) а сами коначе у колибама.

Да би једна породица умерено живела потребно јој је шест хектара земљишта (које мора да се ђубри) за њиве, шљивак и за ливаде.

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Добошаревићи (старо презиме Миладиновићи), славе Јовањдан.

Досељени су:

Секулићи су се доселили из ваљевског краја у првој половини 18. века, чијем је претку турски ага поклонио земљу, славе Ђурђевдан.

Крстићи и Матићи су из Љубовиђе, досељени у другој половини 18. века. Њихов чукундед Мато прво се населио у Бањевцу а његовог сина Крсту населио је турску ага у Томњу, славе Аранђеловдан.

Петровићи, Малетићи и Стакићи (старо презиме Ивановићи) су из Бирча одакле су дошли у другој половини 18. века. Њихови чукундедови су побегли од турског зулума. Најпре су били у Рујевцу да би касније дошли у Томањ. Потом су, опет због Турака, побегли у Комирић. Одатле један од браће пређе у Свилеуву а остали се врате у Томањ и седну у „Стару Башчу“. Из тога један закрчи у Шумећу а друга двојица сиђу на места данашњих Малетића и Стакића. Славе Ђурђевдан.

Којићи и Ерићи су из Мокре Горе, досељени почетком 19. века. Доселили су се њихови преци Којо и Васиљ „Еро“, славе Лазаревдан.

Гајићи су из Рујевца, досељени почетком 19. века, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top