Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Сеоске куће су на страни долине Мађупца, окренуте југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове долине и Буљевца и на присојној страни последње долине.
Тип села.
Ма(ха)ле у селу са фамилијама у њима су:
Рељићи: Јосиповићи, Јоковљевићи, Рељићи, Ђукићи, Мирчићи, Перићи и Милоновићи.
Ковачевићи: Ковачевићи.
Мијаиловићи: Мијаиловићи, Томићи, Андрићи, Филиповићи, Алексићи, Пантићи, Јовановићи и Стевановићи.
Васиљевићи: Васиљевићи.
Божићи: Божићи.
Јеринићи: Јеринићи.
Прокопићи: Прокопићи.
Богдановићи: Перишићи и Богдановићи.
Савићи: Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловићи, Јовићи и Андрићи.
Доња Мала: Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.
Земље и шуме:
Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису признавале ове куповине и тапије, то је шума одузета и „усеошћена“.
Око тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у долини Ликодре, колибе на којима бораве зими исхрањујући стоку.
Порекло становништва:
Староседеоци су:
–Јосиповићи, Јаковљевићи, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевићи (старо презиме Нешковићи), Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи; Теодоровићи, Павловићи; Јовићи, Андрићи, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи;
–Рељићи (старо презиме Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијаиловићи и Прокопићи;
–Ђукићи (старо презиме Манојловићи) и Божићи (старо презиме Јевтићи);
-Андрићи, Филиповићи, Алексићи и Пантићи;
-Јовановићи, Стевановићи и Јеринићи; и
–Перишићи и Богдановићи.
Све побројане породице старином су род и држе да су заједничког порекла. Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и Остружници код Београда; од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи).
Све побројане породице славе Стевањдан.
ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
10. фебруар 2019. у 18:40
Milomir Petrovic
Поштовани,
Дали и презиме Петровић спада у староседеоце ?
Хвала унапред.
8. март 2019. у 11:19
Сремац
Поштовани Миломире,
Петровићи из Красаве славе Стевањдан и сродни су са неким наведеним породицама, тако да је по мом мишљењу извесно да спадају у староседеоце.
23. јун 2021. у 19:26
Hrozni
Podatci iz ove knjige se nikako ne podudaraju sa realnim stanjem. Naime ne mogu pronaci ni prezime Radivojevic u Krasavi, kao ni Djordjic a i za jedne i druge sam siguran da su bili tu pocetkom 20-og veka i ranije. Dok navodi neke Djordjice u Brezovicama koji slave Tomindan dok Djordjici u Krasavi slave sv. NIKOLU, ako neko ima da preporuci neke druge izvore bio bih veoma zahvalan
15. март 2024. у 11:52
Ekatarina Petrovic
Ja sam unuka Petrovica iz Krasave, u napisima je nekada davno zabelezeno da su Petrovici Kovacevici, zasto sto je deda bio Petar Kovac, zato su negde informacije pomesane.
Starosedeoci smo i generacijski bili tamo do 90tih mada i dalje posecujemo odrzavamo i volimo nas rodni kraj
5. октобар 2022. у 09:05
Верица
Поздрав,
Интересује ме одакле су староседеоци дошли у Красаву конкретно породица Матић (даље смо отишли из Красаве), али одакле се тачно дошло у Красаву? Слава Свети Стефан, наравно 🙂 Хвала најлепше 🙂