Порекло презимена, село Красава (Крупањ)

9. мај 2014.

коментара: 5

Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Сеоске куће су на страни долине Мађупца, окренуте југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове долине и Буљевца и на присојној страни последње долине.

Тип села.

Ма(ха)ле у селу са фамилијама у њима су:

Рељићи: Јосиповићи, Јоковљевићи, Рељићи, Ђукићи, Мирчићи, Перићи и Милоновићи.

Ковачевићи: Ковачевићи.

Мијаиловићи: Мијаиловићи, Томићи, Андрићи, Филиповићи, Алексићи, Пантићи, Јовановићи и Стевановићи.

Васиљевићи: Васиљевићи.

Божићи: Божићи.

Јеринићи: Јеринићи.

Прокопићи: Прокопићи.

Богдановићи: Перишићи и Богдановићи.

Савићи: Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловићи, Јовићи и Андрићи.

Доња Мала: Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.

Земље и шуме:

Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису признавале ове куповине и тапије, то је шума одузета и „усеошћена“.

Око тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у долини Ликодре, колибе на којима бораве зими исхрањујући стоку.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Јосиповићи, Јаковљевићи, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевићи (старо презиме Нешковићи), Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи; Теодоровићи, Павловићи; Јовићи, Андрићи, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи;

Рељићи (старо презиме Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијаиловићи и Прокопићи;

Ђукићи (старо презиме Манојловићи) и Божићи (старо презиме Јевтићи);

-Андрићи, Филиповићи, Алексићи и Пантићи;

-Јовановићи, Стевановићи и Јеринићи; и

Перишићи и Богдановићи.

Све побројане породице старином су род и држе да су заједничког порекла. Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и Остружници код Београда; од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи).

Све побројане породице славе Стевањдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Milomir Petrovic

    Поштовани,

    Дали и презиме Петровић спада у староседеоце ?

    Хвала унапред.

    • Сремац

      Поштовани Миломире,

      Петровићи из Красаве славе Стевањдан и сродни су са неким наведеним породицама, тако да је по мом мишљењу извесно да спадају у староседеоце.

      • Hrozni

        Podatci iz ove knjige se nikako ne podudaraju sa realnim stanjem. Naime ne mogu pronaci ni prezime Radivojevic u Krasavi, kao ni Djordjic a i za jedne i druge sam siguran da su bili tu pocetkom 20-og veka i ranije. Dok navodi neke Djordjice u Brezovicama koji slave Tomindan dok Djordjici u Krasavi slave sv. NIKOLU, ako neko ima da preporuci neke druge izvore bio bih veoma zahvalan

    • Ekatarina Petrovic

      Ja sam unuka Petrovica iz Krasave, u napisima je nekada davno zabelezeno da su Petrovici Kovacevici, zasto sto je deda bio Petar Kovac, zato su negde informacije pomesane.
      Starosedeoci smo i generacijski bili tamo do 90tih mada i dalje posecujemo odrzavamo i volimo nas rodni kraj

  2. Верица

    Поздрав,
    Интересује ме одакле су староседеоци дошли у Красаву конкретно породица Матић (даље смо отишли из Красаве), али одакле се тачно дошло у Красаву? Слава Свети Стефан, наравно 🙂 Хвала најлепше 🙂