Порекло презимена, село Красава (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сар Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Красава (Крупањ)

Порекло презимена, село Красава (Крупањ)

Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Сеоске куће су на страни долине Мађупца, окренуте југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове долине и Буљевца и на присојној страни последње долине.

Тип села.

Ма(ха)ле у селу са фамилијама у њима су:

Рељићи: Јосиповићи, Јоковљевићи, Рељићи, Ђукићи, Мирчићи, Перићи и Милоновићи.

Ковачевићи: Ковачевићи.

Мијаиловићи: Мијаиловићи, Томићи, Андрићи, Филиповићи, Алексићи, Пантићи, Јовановићи и Стевановићи.

Васиљевићи: Васиљевићи.

Божићи: Божићи.

Јеринићи: Јеринићи.

Прокопићи: Прокопићи.

Богдановићи: Перишићи и Богдановићи.

Савићи: Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловићи, Јовићи и Андрићи.

Доња Мала: Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.

Земље и шуме:

Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису признавале ове куповине и тапије, то је шума одузета и „усеошћена“.

Око тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у долини Ликодре, колибе на којима бораве зими исхрањујући стоку.

Порекло становништва:

Староседеоци су:

Јосиповићи, Јаковљевићи, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевићи (старо презиме Нешковићи), Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи; Теодоровићи, Павловићи; Јовићи, Андрићи, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи;

Рељићи (старо презиме Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијаиловићи и Прокопићи;

Ђукићи (старо презиме Манојловићи) и Божићи (старо презиме Јевтићи);

-Андрићи, Филиповићи, Алексићи и Пантићи;

-Јовановићи, Стевановићи и Јеринићи; и

Перишићи и Богдановићи.

Све побројане породице старином су род и држе да су заједничког порекла. Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и Остружници код Београда; од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи).

Све побројане породице славе Стевањдан.

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top