Порекло презимена, село Кржава (Крупањ) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кржава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сара Порекло становништва села Кржава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сара Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кржава (Крупањ)

Порекло презимена, село Кржава (Крупањ)

Порекло становништва села Кржава, општина Крупањ – Мачвански округ. Стање са почетка 20. века. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Krzava

Положај села.

Заселак Дробњаци је највећим делом на присојној страни долине Голубовца и на једном рту између ове и долине Дробњака. Заселак Кржава је на подовима, на обема странама долине Кржаве.

Воде.

Извори са којих се вода пије су: Бисер-Вода и Бјело-Вода у Дробњацима, Демировац у Кржави итд.

Тип села.

Засеоци у селу и фамилије које у њима живе:

Дробњаци: Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Илићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи, Манојловићи, Матићи, Митровићи, Пајићи, Ранковићи, Матићи, Митровићи, Пајићи други, Ранковићи, Матићи други, Ијовљевићи и Мићићи.

У Кржави су: Радукићи, Дивљаковићи, Митровићи, Ђурђевићи, Миладиновићи, Милосављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи, Лазаревићи, Терзићи, Јовичићи, Јовићи и Пејићи.

У Дробњацима су издвојене групе кућа са истим презименима. У Кржави су куће Дивљаковића су растављене од Јовића кућа Кржавом.

Привреда.

Око десет сељака раде у рудницима и топионици. Половина сељака превози руду, грађу за поткопе итд. До осам сељака пеку креч. Десет сељака знају зидарски а тројица качарски занат.

Земље и шуме.

Сеоска шума и испаша су у Јасицима, Чкрнатановцу (тако пише), Бјељевинама, Мајданчинама, Вуколовцима, Ннешином Брду итд. Дробњацу су имали заједничку испашу Шанац, коју су били купили од неког Мијуна, када је он сишао у Кржаву. Ту испашу скоро изделили и сада је обрађују. До пре 10-15 година половина сељака ишла је у Лозничко Поље и обрађивала земљу „на пола“, престали су ићи од како су се задруге изделиле. Тројица сељака изгоне стоку преко лета у планину на своја имања. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу.

 

Порекло становништва.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Мићићи и Радукићи су род са Добошаревићима и Томњу, славе Јовањдан.

Матићи и Митровићи, славе Никољдан.

Досељени су:

Дивљаковићи су из Пиве, досељени половином 18. века. Њихов предак Дивљак најпре је из Пиве дошао у Буковицу у Подгорини, па се због стоке повратио и настанио у Оштриковцу. Када је после сишао на место данашњих Дивљаковића остала му је станара на Оштриковцу где лети изгони стоку, славе Аранђеловдан.

Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Ћевићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи и Манојловићи су из Дробњака одакле се се доселила два или три њихова претка половином 18. века, славе Лазаревдан.

Јовичићи и Јовићи су из Дробњака одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихови преци су најпре били застали у Црнчи (у засеоку Коларици) па су потом дошли у Кржаву, славе Никољдан.

Митровићи су из Мачванске Митровице, досељени почетком 19. века. Њихов прадед Марко побегао је због турског зулума, славе Ђурђевдан.

Пајићи, Ранковићи, Матићи и Ијовљевићи (старо презиме Стојићи) су се доселили из Велике Ријеке почетком 19. века, славе Ђурђевдан.

Ђурђевићи су се доселили из Гвосца (Гвоздац у Босни) почетком 19. века. Њихов прадед Марко Милосављевић био је најпре слуга у Зворнику а потом абаџија у Крупњу. Петров син Ђурађ (отуда презиме Ђурђевићи) живео је прво у Бањевцу па је затим прешао у Кржаву, славе Аранђеловдан.

Миладиновићи, Милосављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи и Лазаревићи су са Јагодње одакле су сишли у првој половини 19. века. Њихов дед Мијун сишао је у село са својим синовима и синовцима и добио имање од Суље Кржаве, славе Лазаревдан.

Терзићи су такође са Јагодње са које су сишли у првој половини 19. века када су се Турци иселили из ових крајева, не каже се коју славу славе.

Пејићи (Хаџићи) су из Пиве, досељени у првој половини 19. века, славе Јовањдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top