Порекло презимена, село Брштица (Крупањ)

5. мај 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Брштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Brstica, Sredojevici

Положај села.

Горња Мала је на обема странама долине Чичовца; куће Матића у овој мали леже на једној високој тераси.Доња Мала је на обема странама једне долине.Средојевића Мала је на присојној страни Брштичке Реке, на високој површи између ове долине и Дурисавца и на обема странама последње долине.

Воде.

Извори са којих се пије вода су: Бабин Точак у Горњој Мали и Селиште у Доњој мали.

Тип села.

Мале у селу су:

Горња Мала у којој живе породице: Јовичићи, Матићи, Марковићи, Станићи, Гајићи и Петровићи.

Доња Мала: Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи, Стојановићи и Вучићевићи.

Средојевића мала: Станићи, Марковићи, Средојевићи, Костићи, Теофановићи, Ивановићи, Петровићи и Живановићи.

У Горњој Мали куће Јовичића су одвојене од осталих дубоком долином Чичовцем. У Средојевића Мали Теофановићи и Ивановићи су растављени дубоком долином Дурисавцем. У свим малама су издвојене групе кућа са истим презименом.

Највећа задруга је Средојевића са 20 укућана.

Привреда.

До 30 сељака раде у рудницима у Козјој Стени, Зајачи и у Липеновићу а 10 у топионици. Надница им износи од 1,20 до 1,60 динара. Неколико сељака секу у државној шуми дрва за ћумур и превозе ћумур из планине у топионицу.

Земље и шуме.

Земља за обрађивање је у селу између Горње и Доње Мале, затим, у Великом Вису, Малом Вису, Кашиновцу, Мартиновачи, Медљану, Брду итд.

Сеоска шума је у Стиковцу, Мијајловачи, Капетановој Води, Козјој Стени итд, и у њој има и приватних имања. Око 10 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу.

 

Порекло становништва и оснивање села.

У селу се помиње породица Крњића (Крњино Гробље), која се давно иселила у Мачву.

Стари досељеници непознатог порекла су:

Петровићи славе, славе Михољдан.

Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи и Стојановићи: Њихови преци Вићентије и Стојан поделили су се пре 100 година, славе Јовањдан.

Досељени су:

Марковићи и Средојевићи су досељени из Гвосца (Гвоздац) у Херцеговини почетком 18. века. Њихов предак Милија побегао је због турског насиља. Милијин син Крсман имао је Михаила – од кога су Марковићи, Јована – од кога се Средојевићи и Николу. Николини потомци су одсељени у Јошеву у Тамнави, славе Ђурђевдан.

Јовичићи, Матићи, Марковићи и Станићи су из Херцеговине, досељени почетком 18. века. Њихови преци су побегли од турског насиља, најпре су живели у Средојевића Мали. Доцније је Јанко – од кога су Јовичићи, Матија – од кога су Матићи и Марко – од кога су Марковићи су прешли у данашњу Горњу Малу, славе Лучиндан.

Вучићевићи су из Шљивове у Старој Србији, досељени почетком 19. века, не каже се коју славу славе;

Гајићи су из Толисавца од Јовића, досељени почетком 19. века, славе Никољдан;

Ивановићи су из Липеновића, досељени почетком 19. века, Аранђеловавдан; и:

Костићи, Теофановићи, Петровићи и Живановићи су из Липеновића, досељени у другој половини 19. века. Њихови очеви су се стално настанили у колибама, које су има биле крај „свињева“ (свињаца), славе Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: Боривоје Милојевић – Рађевина и Јадар. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Leave a Reply to zoran

2 коментара

  1. zoran

    Veliki pozdrav za sve Vas, ja sam Zoran Sredojevic iz Krupnja, jedan od Milijinih potomaka. Vec dugo trazimo Milijinu vezu sa Gvoscem /Gvozdac/ tacnije kom je plemenu i bratstvu pripadao Milija pre doseljavanja u Brsticu, Radjevinu. Od njega imamo u potpunosti uradjeno porodicno stablo, sada vec deset kolena ali bih zamolio svakoga ko moze da mi pomogne i uputi kome da se obratim. Gotovo sigurno smo iz Plemena Drobnjak, verovatno iz bratstva Milosevici , kuca Knezevica. Unapred hvala tel> 064 89 24 199 mail> [email protected]

  2. Ivana

    Napravljena je manja greška. Moji rođaci, tj.moj deda iz Brštice je Teovanović, a ne Teofanović. I sada su tamo Teovanovići…