Порекло презимена, село Текериш (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Текериш, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављени Порекло становништва села Текериш, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављени Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Текериш (Лозница)

Порекло презимена, село Текериш (Лозница)

Порекло становништва села Текериш, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Tekeris

Положај села.

Село Текериш налази се у округу подрињском, горњем Јадру, срезу јадранском, општина текеришка.

Село се налази на седам коса, које се пружају на југозападној страни планине Цера. Косе немају своје називе, зову се по презимену житеља који на њима обитавају.

Воде.

Између сваке косе тече мали поточић, који долазе са Цера. Када су јаке жеге они пресушују, од киша надођу али не плаве куће.

Свака коса има извора, који су доста слаби, али се ипак са њих пије вода. Да их није село не би могло опстати. Извори се зову: Петровића Точак, Гуњице, Воденичина, Средњи Точак, Попова чесма. Горњи Точак, Мијаиловац и у пољу Дижиноге. Многе куће, којима је извор далеко, имају своје бунаре и у последње време све се више копају, јер је шуме све мање па су због тога извори све слабији.

Речна вода се не пије, минералних и лековитих вода нема.

Клима.

Пошто је село око планине Цера, то је клима оштрија него у селима доњег Јадра. Снег понекад може падати у септембру али се рани снег никада не одржи дуго, нити је пак обилан. Од половине новембра или почетком децембра поочиње падати снег и траје до половине фебруара, некда и дуже а понекад пада и после почетка марта. Дебљина му је до пола метра а некада и више.

Ветрови дувају са свих страна, са запада се ветар зове Дрињак и он обично лети доноси кишу а зими снег; северни ветар зову Северац; источни Устока а јужни Југ. Најхладнији су северни и источни ветрови.

Земље и шуме.

Село има земље за обрађивање и груписана је око села а само двојице мештана око кућа, породица Марковића (Грујића) и Живановића (Кукића). Земље на Церу зову „у Церу, на југозападу села зову „у пољу“. Главна су им места: Мекоте, Кућетине, Шарампов, Борино поље, Велика и Мала ливада, Велико брдо, Гај, Осоји, Ртови, Црни поток, Мулићевка, Парлог, Столице, Црна бара, Орнице, Петрово поље, Калеми, Бушинмлађ, Брањевине, Ђурђево кућиште, Али-бунар, Вуковац, Кичер, Брезје, Река, Кукића брдо, Гајеви итд.

На свим местима рађа кукуруз, пшеница, зоб а на слабијој земљи у последње време сеје се раж. Најбоља пшеница рађа се на планини Церу.

Заједничких пашњака нема, већ свако за своју стоку остави земље колико му је потребно.

На Церу има још мало шуме церове и граничеве, букове врло мало, само у заклонитим местима. У пољу понегде има грабове шуме. Заједничких шума нема.

Зиратна земља и пашњаци су обичне родности и за једну породицу је потребно око 20 плуга земље да би умерено живела.

Име селу.

Прича се да је сло добило име овако: Прошао неки Турчина и прве насељенике питао:

-Шта вам је то?

Они одговорише:

-Почели смо село Текем за невољу.

Од речи текем настаде име, по овој легенди, Текериш.

Осим тога, причају, да је неки владика још за време Турака прошао кроз ово село, па како им је поље било врло неродно то га замоле да свети водицу под једним грмом, кога и данас зову Владичин грм. После овог молебествија рече им владика да треба да саграде цркву и да промене име селу – да га назову Сретане. Поље им је после боље рађало, саградили су цркву али селу име нису променили.

Старине у селу.

На врху Цера постоје развалине неког града, кога зову Тројинов град, али се мисли да га је зидала Проклета Јерина.

Код сеоског гробља зову једно место Маџарско гробље, има неколико плоча од гробова, откуда је и како постало то нико не зна да објасни.

На Шарампову и Кику причају да су копани шанчеви, ко их је копао не знају али је сигурно то рађено под Карађорђем.

 

Тип села и порекло становништва.

Како се село налази на косама, то је разбијеног типа и куће су без реда и у групама подељене на ма(ха)ле: Церани, Доња мала, Горња мала, Нинића мала и Оровчане. Куће су међусобно удаљене 10-20 метара а мале 100 до 00 метара.

Церани:

Ова мала се налази на три косе и куће су без реда у грпама. У Овој мали живе ове породице:

Нишевићи (Ранковићи), Мирјанићи (добили презиме по баби Мирјани), доселили се из Горње Бадање – из мале Кољани, има их и данас тамо и презивају се Нишевићи. Причају да им се нека баба доселила из нишког краја и због тога се претивају Нишевићи. Данас их има 5 кућа од којих се једна презива Мићановићи, сви су на једној коси и славе Ђурђевдан.

Марковићи: На исток коси, западно од Нишевића на око 300-400 метара живе Марковићи, једна кућа*, славе Ђурђевдан.

*О њима ће још бити речи.

Перишићи: Ниже Марковића на истој коси живе Перишићи, који се рачунају у староседеоце, славе Јовањдан.

Томићи: Западно од Перишића живе Томићи, које зову Ђађиновци, досељени из Горње Бадање, из мале Кољане, има их још тамо, славе Јовањдан.

Остојићи (Пљоскићи) су ниже од Томића, рачунају се да су староседеоци, славе Малу Госпојину.

Марковићи (Грајићи) су од Остојића 300 метара на југозападној страни, староседеоци. За ову породицу причају да никада не може да има 4 порсеке главе. Делили су се неколико пута, па се опет састајали. Има чланова те куће у осмом степену крвног сродства, славе Никољдан.

Петровићи су досељени из Горње Бадање, мала Кољани, има их још тамо, славе Никољдан.

Стевановићи су староседеоци. Из ове куће су била два свештеника, Марко и Живко. Славе Мратиндан.

Доња мала:

Ова мала налази се на једној коси, која се од почетка цера зове Парлог. У овој мали су следеће породице:

Марковићи (Мажићи) су староседеоци. Из њихове фамилије био је игуман манастира Тронаша, архимандрит Стеван Јовановић. У сродству су са Марковићима у Церанима, славе Ђурђевдан.

Станојловићи (Билићи) су староседеоци, славе Ђурђевдан.

Спајићи, Милинковићи: Предак ове фамилије је из Корените од Капетановића. Због турском зулума побегао у Змињак у Мачви, одатле у Текериш, из Текериша у Аранђеловац а отуда опет у Текериш, где је служио код неког калуђера Арсенија и од њега добио трећину од половине имања. Неки Никола из ове фамилије је упрегао, за време Турака, 6 волова у кола и имао гвоздене виле па, давши Турчину један ћуп меда, овај га произведе у спахију и због тог догађаја добију презиме Спајићи. Од њих постоји једна кућа Милинковића, славе Аранђеловдан.

Милојевићи: Милоје и Милија доселили су се из Раденковића у Мачви где их и данас има неколико кућа. Служили су и они код калуђера Арсенија и он им је дао два дела од половине свог имања због чега оставе своју славу Аранђеловдан и приме славу Арсенијеву, Ђурђевдан.

Од Петрића Павле се одселио у Шор и тамо се звао Павле Текеришац.

Горња мала:

Ова мала се налази на коси којом пролази пут Шабац – Крупањ. Куће су без реда са обе стране друма. У овој мали су фамилије:

Андрићи. Ова фамилија се презивала Јокићи а затим Лукићи. Не знају одакле су се доселили нити да ли су староседеоци, славе Лучиндан.

Максимовићи (Гомбајићи) су староседеоци, славе Никољдан.

Павловићи (Кесеровићи) су се доселили из Пасковца код Лознице, и тамо је остало њихове фамилије, славе Митровдан.

Ђорђићи су се доселили из Зајаче, не зна се да ли их тамо још има. Славе Стевањдан.

Димитрићи (Иликовићи) су се доселили из Горње Бадање, славе Стевањдан.

Живановићи (Кукићи) су се доселили из Миличинице у Подгорини, има их тамо под презименом Кукићи, славе Аранђеловдан и једини у селу преслављају Ав. Јоакима и Ану.

Нинића мала.

Ова мала се налази југоисточно од Горње мале. У овој мали су ове фамилије:

Николићи (Нинићи) су од фамилије Спајић из Доње мале, па што је речено за Спајиће односи се и на ове, славе Аранђеловдан.

Јеремићи (Крајцарићи) су од фамилија Ђорђића из Горње мале, славе Стевањдан.

Оровичане мала.

Ова мала се налази на једној коси, која се одваја од планинске греде, која спаја Цер са Влашићем. Почетак косе се зове Кик.

Ову малу сматрају као засеок Текериша, због тога што је до скора била једна кметовина са Помијачом, па се доцније придружила Текеришу, јер је ближа њему него Помијачи. Куће у овој мали су у групи али без реда.

Становници ове мале су се доселили из Оровице у Азбуковици.

Прво су се доселиле три куће, две у овој мали – трећа у Помијачи. Од ових двеју кућа данас их има 14. Од једне ове куће су:

Благојевићи, Радовановићи, Ковачевићи и Миливојевићи.

Од друге куће су:

Костићи, Петровићи (Бабићи), Јовановићи, Марковићи, Томићи и Цвејићи.

Осим ових у овој мали живе и:

Станишићи, предак дошао на женино имање из Помијаче.

Јанковићи су од фамилије Ђорђевића из Горње мале, славе Стевањдан.

Рашковићи, прадед доведен у ову малу из Букора, славе Ђурђевдан.

Све остале фамилије у Оровчане славе Јовањдан.

Од Томића из ове мале одселио се неки Јова у Вукошић (општина Владимирци оп. Милодан) у Посаво Тамнаву.

Остали подаци о селу.

У селу је било некада доста великих задруга али се оне данас све више распадају. Највеће су данас задруге.

У Горњој мали Ђорђићи и Живановићи.

-У мали Оровчане Петровићи (Бабићи) и Благојевићи у којима има преко 25 укућана.

Груписање на поједине мале датира од досељевања а умножавале су се деобама, углавном због земљишта.

Без мале Оровчане село преславља пророка Јеремију изузимајући Живановиће (Кукиће), који једино преслављају Св. Јоакима и Ану. Цела мала Оравчине преславља Младу Недељу, прва недеља по Спасовдану.

О преслави се не носи литија као у другим крајевима Србије, него на једном месту свештеник свети „оплиту“ водицу, прелом оплитни колач, ручају ко је шта донео и одмах свако жури кући те прима госте на „ужину“ а после тога младеж, уз музику, игра на овом месту, где је освећена водица.

 

20. децембар 1902. године Текериш

Описао Јован В. Тешић, учитељ

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top