Порекло презимена, село Ступница (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Ступница, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављен Порекло становништва села Ступница, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Ступница (Лозница)

Порекло презимена, село Ступница (Лозница)

Порекло становништва села Ступница, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Ступница лежи у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина јаребичка.

Ово село је испод Шуричког Граца, на западној страни са обе стране Ступничке реке. Село се дели на ма(ха)ле. Одмах до села Дворске, на једној коси, која почиње од Дворачких планина, лежи мала Брђани, коју сеоски пута раставља са западне стране од села Корените. Одмах до Брђана протеже се Горња мала а до ње Доња мала. Преко Ступничке реке или Скакавца на десној страни њеној испод Шуричког Граца лежи мала Подграчаница.

Воде.

Село није поред потока нити реке, због тога га поток и река не плави нити засипа.

У селу и око села има много извора и доста су јаки. У селу се пије изворска вода, сваке 2-3 кућа готово да имају своје изворе, као у Јаребицама и осталим местима по Јадру. Најглавнији извори су: Маричића вода у Доњој мали са којег се водом служи 15 кућа, кажу да је и лековита те да лечи грозницу што није потврђено али је вода свакако здрава. У Горњој мали главни извор је Млаква. Иза Брђана у сеоском атару званом Курјаковац главни извор је Грозничавац. У Подграчаници свака кућа има свој извор под Грацем код Црквине. Да нема поменутих и осталих извора село би могло опстати, јер је земљиште подводно као у целом Јадру.

Бунара (ђермова) у селу нема. Речна вода се не пије а сеоске куће нису прикупљене око извора.

Топлих, сланих и гвожђевитих извора у овом селу нема али су мештани налазили поједине комаде минерала у Ступничкој реци. У околним селима има доста руде антимона. Да ли антимона има и у Ступници није познато.

Клима.

Село је заклоњено и блажа је клима. Снег пада као и у целом Јадру, изузев Дворске где снег пада раније. Снега углавном има од Никољдана па до Сретења а може бити висок до једног метра – али ређе, обично је дебљине 25-30 сантиметара.

У селу дувају ови ветрови: Доњак, то је северни ветар, Западни или Дрињак, Источни или Устока и Јужни ветар. Дрињак доноси кишу, а Доњак је најхладнији.

Земље и шуме.

Село има доста земље за обрађивање, која је груписана око кућа а највише земље имају у пољу око Јадра. Поље је удаљено од првих кућа пола сата хода а од последњих читавих сат и по. У пољу се највише сеје кукуруз. Ливаде су им махом поред реке Ступничке – Скакавица и зову се Луке. Свака кућа има пашњаке, које су у близини кућа.

Поједина домаћинства имају своје забране или шуме и зову се: Липак, који је одмах до поља у Јадру. Остале шуме зову се по презименима власника и налазе се у самом селу. Сем за огрев и сопствену грађу шуме се не користе за продају.

Село има заједничких шума. Брђани су опасани са три стране ступничким атаром, који је пошумљен лиснатим дрвећем а поједина места сеоског атара зову се: Курјаковац, Раковица и Средње брдо.

Сеоски атар је удаљен од села на фртаљ (1/4) сати хода. Земља је од турског времена остала заједничка. Заједнича утрина – атар је величине око 200 хектара, на њега село плаћа порез и то само за земљиште, 183 динара годишње.

Зиратна земља, као и паша, добре је родности. Зиратне земље требало би једној просечној породици 15 плуга да би према овдашњим приликама могла осредње живети.

Тип села.

Село ј разбијеног типа и подељено је на мале. Брђани су далеко од Горње мале од 300 до 500 метара. Горња мала од Доње мале 200 метара а обе од Подграчанице 800 до 1000 метара. Брђани су од Горње и Доње мале растављени потоцима а Подграчаница од осталих мала Ступничком реком.

Куће су у свим малама међусобно удаљене 100 до 200 метара а негде и преко 300 метара. Цело село се протеже у дужину од један и по сата хода.

Куће у селу нису у правлном шору поређане, нити поред пута. Механу, дућане, школу и цркву немају, све им је то у Јаребицама.

Мале се зову и засеоци а класичних заселака нема као и породица одсељених подаље од села на своја имања.

Становници у Ступници имају више презимена и она су по малама:

У Брђанима: Милошевићи, Максимовићи, Јевтићи, Стевановићи, Лазаревићи и Марковићи. Сви славе Јовањдан, осим две куће Марковића, које славе Ђурђевдан. Прича се да су сви од једне фамилије, укупно 12 кућа.

У Горњој мали: Старчевићи, Миловановићи – славе Аранђеловдан; Ђукићи, Андрићи, Васиљевићи и Исаиловићи – славе Ђурђевдан, Маџаревићи и Обрадовићи, 55 кућа.

У Доњој мали: Баићи, Симићи, Поповићи, Арсенићи, Маричићи, Остојићи, Митровићи, Калабићи (Петровићи), Живановићи, Павловићи и Вујићи, 30 кућа.

У Подграчаници: Спремићи – славе Ивањдан; Радивојевићи, Ђурићи, Миладиновићи и Тривуновићи – славе Аранђеловдан и Милијашевићи – славе Алимпијевдан, 35 кућа.

У Ступници данас има укупно 122 куће.

Име селу.

Не постоји тумачење како је настало име овог села. Мале су добиле називе по местима на коме се налазе, тако: Подграчаница се налази под самом Шуричким Грацом. Брђани – јер су далеко од поља под брдом дворничким а Доња мала, јер је испод Горње мале.

Не зна се да ли су се некада ово село или мале носиле другачији назив.

Старине у селу.

Нових и старих селишта нема.

Близу Шуричког Граца постоје остаци развалина од некакве старе цркве, па се то место зове Црквина.

У Брђанима постоји леп водопад где Ступничка река низ камен пада-скаче, те је због тога добила и друго име Скакавица.

Близу Скаквца налази се један велики камен и у њему је усечено место за седење људи а зна се и место где су људи, одмарајући се, стављали руке, па су на камену исекли-издубили место за прсте. Народ верује да је овуда пролазио Свети Сава за манастир Троношу и да се спремало за њега где ће се одморити.

У Ступници постоје три гробља, Пограчаница и Доња мала имају своје гробље, Горња мала своје и код њега постоји Маџарско гробље са великим камењем али се о њему ништа више не зна. Брђани имају своје гробље. Постојање три гробља објашњава се тиме да је земљиште испресецано дубоким јаругама.

Калдрме и трагова старих путева нема.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Владимир Старчевић, земљорадник из Ступнице, прича да је његов отац Јово био срески писар у Лозници, који се школовао у манасиру Троноши, њему говорио да је око 1820. године у Ступници било свега 17 кућа и да је настарија породица била кнеза Вулета Баића, прадеде садашњих Баића у Доњој мали.

Владимир прича да је од оца чуо да су сви Ступничани досељени из Херцеговине а то потврђују и остали становници овог села али време досељавања се не зна. Као разлог досељења наводе турски зулум. Морали су крчити шуму, јер се не познаје да је овде било некада насеља, нити пак селишта.

Од старијих породица су ове:

У Доњој и Горњој мали:

Баићи, славе Степањдан-Стевањдан.

Поповићи, Симићи и Арсеновићи су од једне фамилије, јер је садашњим Поповићима дед Ђорђе био поп, који је имао браћу Симу и Арсена и када су се изделили од Ђорђа су настали Поповићи, од Симе – Симићи а од Арсена – Арсеновићи, славе Јовањдан.

Калабићи, прадеда садашњих Калабића звао се Радосав и био је кнез, кога Сима Милутиновић Сарајлија у својим песмама помиње. Њихов дед одселио се у Слатину, општина коренитска, где их данас има 10 кућа а у Ступници 4 куће, славе Ђурђевдан.

Маричићи, Вујићи и Живановићи су од једне фамилије и деда данашњих Вујића, којем је било име Вујо док су Живановићи добили презиме по деди Живану, славе Лучиндан.

Паловићи су досељени на купљено имање из Корените, славе Ђурђевдан.

Петровићи су се доселили из Прњавора, заселак на имању манастира Троноша, зову их Калабићима, јер су близу њихових кућа а нису са њима у сродству, славе Јовањдан.

Старчевићи и Миловановићи. Када је Старчевића прадед умро, остане му удовица, која се преуда у Дворску у „пре рока“ роди Милована, као копиле, који се након неколико година досели у Ступницу те му Старчевићи поклоне нешто имања и он се ту настани и од њега постану Миловановићи, славе Аранђеловдан.

Ђукићи, Андрићи, Васиљевићи, Симићи и Исаиловићи су од једне фамилије, јер је прадед данашњих Андрића био Марко и имао браћу Исаила и Ђуку. Марко остави два сина, Андрију и Васиља, па од Ђуке остану Ђукићи, Исаила – Исаиловићи, Васиља –Васиљевићи од којих настану и Симићи а од Андрије – Андрићи. Осим ових Андрића у Горњој мали има још једна фамилија Андрића, који горњима нису у сродстви а славе, као и они, Никољдан.

Маџаревићи су досељени из Слатине на купљено имање, славе Гавриловдан, 26 марта по старом календару.

Обрадовићи и Мићановићи (по деди Мићану), славе Лазаревдан.

Перишићи су досељени из Слатине на имање, славе Аранђеловдан.

У Брђанима:

Милошевићи, Максимовићи, Јевтићи, Стевановићи и Лазаревићи су сви од једне фамилије и они причају да су пореклом из Херцеговине, не зна се када су досељени.ж, славе Јовањдан.

Марковићи су већ поменути.

У Подграчаници:

Спремићи, ове фамилије има највише у Ступници – 12 кућа, који се презивају једним презименом, славе Ивањдан.

Радивојевићи, Ђурићи, Миладиновићи и Тривуновићи су од једне фамилије, славе Аранђеловдан.

Милијашевићи славе Алимпијевдан. Сви Ступничани преслављају Младу Недељу, недељу по Спасовдану осим два досељеника из Слатине.

Мештани овог села немају никаквих особитих разлика (у нишњи, језику, обичајим и сл.) којим се разликују од становника околних села.

Занимање становништва.

Становници овог села највише се баве земљорадњом а доста их се баве воћарством и сточарством.

Најпознатији производ овог села је кукуруз. Ловом и риболовом се нико не бави. У близини су рудници (Зајача, Крупањ, Завлака) али нику у њима не ради из овог села.

У селу има кирајџија, каменорезаца, угљара и млинара а и мајстора, дунђера, зидара, колара, који поред бављења земљорадњом раде и ове послове.

Сељаци не иду у печалбу, нити пак у аргатовање, сем за време сезоне брања и сушења шљива у трајању од 2-3 месеца и зарада им је 30 до 40 динара месечно.

12. април 1902. године, Јаребице.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top