Порекло презимена, село Плоче (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Плоче (по књизи засеок Плоче), град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина Порекло становништва села Плоче (по књизи засеок Плоче), град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Плоче (Лозница)

Порекло презимена, село Плоче (Лозница)

Порекло становништва села Плоче (по књизи засеок Плоче), град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Плоча налази се у области реке Јадра у срезу јадранском и општини лозничкој поред кога тече река Штира. Вода га не плави. Село се налази наспрам џаде (пута) крупљанске и у страни је.

Воде.

Извори су: Студенац – извор назван због веома хладне воде, ограђен је стублином; Арсенова вода, звана по имању власника земље на коме се налази; Ћор-Илића извор у Буквику – због што је у буковој шуми и Милинков бунар – назван по имену власника.

Осим поменутих има их још неколико из којих није јака вода.

Клима.

Највише дува Устока и онај што дува са Дрине, овде га зову Дољац и доноси кишу. Осим поменутих дува и Северац, који долази са Цера – и он доноси кишу; Југ је шкодљив(?).

Земље.

Највише се сеје кукуруз а заједничких испаша нема. Угаљ се као гориво не користи.

Име селу.

Село је добило име по једном равном камену, каменој плочи.

Тип села.

Село је разбијеног типа, куће су међусобно удаљене од 100 до 400 корака, а онима, који се из задруге изделе куће су удаљене од 20 до 40 корака.

-До Џаде крупањске настањени су: Мозговићи, Матићи, Јездићи и Јанковићи.

-Преко потока до Плоче (камене) су: Јеремићи, Јездићи и Јанковићи.

-Преко Сокака су: Јанковићи (род горњим), Ћор-Илићи, Николићи и Матићи (род већ поменутим).

-Преко Шора – који води ка реци Штири: Драгићевићи, Јездићи (род поменутима), Ћор-Илићи (род поменутима), Гавриловићи и Вилотићи (род Драгићевићиме по женској линији).

Изумрла је породица Миливојевића која је била нстањена до Клубачког поља, славили су Никољдан, имају потомке по женској линији и то је разудато.

Куће.

Плацеви кућа су махом заграђени. Куће су на крају дворишта и оне су од шепера. Покривене су дрветом, црепом а има једна кровињара. Остале грађевине су стаје, вајати, качаре и млекари. Хлебних пећи нема, јер слабо пеку под сачем (пеком).

 

Порекло становништва и оснивање села.

Ово село су населили највише Херцеговине и околних села али се за неке, одавно досељене, не зна одакле су дошли. Чудновата каракетриситика овог села је да у њему не може да буде више од 21 до 22 куће, по нарочитом испитивању парохијског свештеника.

Свега је кућа у поменутим деловима: До Џаде – 5 кућа; код Плоче – 3 куће; преко Сокака – 8 кућа; преко Шора ка Штири – 5 кућа, укупно 21 кућа.

Поповићи су досељени из Рађевине, славе Ђурђиц.

Мозговићи су досељени из Херцеговине, Јовањдан.

Матићи су досељени из Босне, Митровдан.

Јеремићи су из Херцеговине, Ђурђевдан.

Јездићи су из Херцеговине, Ђурђиц.

Јанковићи су из Великог Села, Аранђеловдан.

Ћор-Илићи су из Херцеговине (Пивљани), Срђевдан.

Николићи су из Босне, Ђурђевдан.

Драгићевићи су из Босне, Ђурђевдан.

Гавриловићи, не зна се одакле су досељени, Ђурђевдан.

Вилотићи, не зна се одакле су досељени, Стевањдан.

 

Јула 1903, године у Лозници.

Описао Драгомир Е. Столповић, писар лозничког првостепеног суда.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top