Порекло презимена, варош Крупањ Reviewed by Momizat on . Порекло становништва варошу Крупањ, општина Крупањ – Мчавански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијиће Порекло становништва варошу Крупањ, општина Крупањ – Мчавански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијиће Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, варош Крупањ

Порекло презимена, варош Крупањ

Порекло становништва варошу Крупањ, општина Крупањ – Мчавански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква - спомен костурница Вазнесења господњег у Крупњу

Црква – спомен костурница Вазнесења господњег у Крупњу

Положај насеља.

Варошица Крупањ постоји у срезу рађевском, округу подрињском и сачињава општину под именом „крупањска општина“, са саставним селима Кржавом, Бањевцем и засеоцима Богоштицом и Дробњацима, први припада селу Бањевцу а други Кржави.

Варошица Крупањ простире се у подножју ових висова: На северној страни испод виса Прљева-Прљуше, западно испод Чађевачког виса, југо-западно под висом Вакупом и јужно испод висова Ђулине и Лазарице. На источној страни у дужино од 4 километра а међу висовима Прљевима и Ђулином простире се крупањска раван – звана Нис-поље, које се сучељава са висом званим Калдрма. Сви поменути висови су пошумљени брезовом, буковом и церовм гором.

Воде.

Горњи део варошице опкољавају четири планинске речице под именима:

Брштичка речица, која тече са северозапада а извире у општини Костајничкој, изнад села Брштице. Чађевица са извором у планини Борањи тече са западне стране а са горњом се састаје више Крупња, па под именом Чађевице протиче подножјем виса Прљуше до „турске махале“ камо се улива у речицу Кржаву која извире испод Кошутње стопе, највишим висом планине Борање – и тече у правцу југозапада поред села Кржаве, примајући успут многе планинске поточиће и изворе, међу којима и извор звани Сигуље, који извире један километар западно од Крупња са леве стране речице Кржаве и пада са висине од пет метара у речно корито, мешајући хладне и бистро-кристалне капљице – ипак „сатанског дејства“, јер по веровању овдашњих Евиних наследница „ко год окуси хлађане сигуљске водице нарасте му гуша без-мало као зобница“.

Због ове гатке сигуљски кладенац, у дебелој ораховој хладовини беспрекорно монотоно жубори и своје сребрнасте капљице несташно убацује у планинске таласиће Кржавске речице, упрскос свих бацајућих мргодних погледа крупљанских шетајућих дама. Па, ипак, и поред оволике строге опрезности, нигде нема више кретена до у варошици Крупњу, такода се с’правом може рећи, „ни мањег места ни више кретена“!

Призната је истина да кретенству доприносе нездраве воде, месне околности и прилике а извор име је у фамилијарној нездравствености!

И поред тоге што не идеалишем „гушанлијама“ иако кретене жалим као пасторчад природе, упркос скрупулозног веровања о сипуљској води, безброј пута, враћајући се са разних полицијских увиђаја, одмарах се у хладовини сипуљских ораха а напитком хлађане сипуљске водице, расхлађивах се од јаких сунчаних жега и усијаних ваздушних честица. Тада помишљах о неблагородним шетачима, о њиховом незнању потребе за напитком водице са планинских извора. Колика би корист и каква благодет била од овог изворца у већим градовима?

Последња речица је Богоштица, која извире на југозападној страни Крупња, испод планинског венца – званог Горице и протиче питомом долиницом, познато под именом Богоштичко поље. Поље је добило назив по речици Богоштици, а ова је названа по имену засеока Богоштице, саставног дела села Бањевца. Богоштица је насељена на левој страни поменуте речице, у збијеном типу на околцима планине Јагодње.

Ова речица, у самој варошици Крупњу, а на 15 до 20 метара испред главног моста, утиче у речицу Кржаву, па са њоме протиче под именом Кржаве до Турске махале и, пошто прими уточицу речицу Чађевицу, окреће се из северног правца ка истоку под именом Река, а кад допре до виса Калдрма, односно до вештачки просеченог пута Крупањ- Завлака, скреће у правцу североистока и протиче поред села Ликодре под именом Ликодра.

Река Ликодра прима ове уточице:

Са леве стране Језаву, Врело, Тресовачки поток, поток Отавицу, Живановића поток, Буљевачки поток, речиоце Церовицу и Красавицу.

Са десне стране утичи потоци Томисавачки – звани и Оровац и Радишића поток а, близу своје утоке у реку Јадар, прима Мојковачку речицу.

При јаким кишама ова река нагло надолази али не и да плави, при провалама облака, или дуготрајним кишама, Ликодра плави безмало сво Ликодранско поље, али без штете, јер наноси муља више доноси користи.

Док је овако са Ликодранским пољем, дотле Турска махала у варошици Крупњу од поплаве поред страха доживаљавају и омање штете. Општинска управа на ово не обараћа пажњу из простог разлога што овај крај насељен „турским Циганима“, који нит’ се крсте, нити се клањају а циљ им је да их се бар на овај начин опросте. Међу насељеницима ове махале најугледнији су чланови „крупањског оркестра“, али ни увесељавајући звуци Почеделихегеда (?!), ни звучни Секули Баким-члана горње дружине – не могу да одобровоље припадајући круг полицијско-месне управе на побољшање услове живота насељеника ове махале, ради осигурања од поплаве.

У варошици Крупњу свака кућа има свој бунар у виду ђерма ила на точку. Сем ових, у близини варошице налазе се ови извори, са изврсном брдском водом: Вакуп – под висом Вакупом, Црквена вода, вода на Брду, вода у Вароши и кладенац код Лукине куће.

У атару Крупња нема топлих-лековитих нити минералних вода.

Тип насеља.

Крупањ је стара варошица, без будућности, јер је удаљена од саобраћајница (железница и путева) и развијених трговачких пијаца.

У Крупњу има 204 домова распоређених овим улицама:

-Турска чаршија – испод виса Прљева, по некима Прљуша. Ова улица се простире од подножја горњег виса до састава река Кржаве и Чађевице.

-Марићева улица, названа у част првог управника Подрињских рудника, почившег Манојла Марића, врло популарне и омиљене личности.

-Горња улица, због вештачки просеченог пута, пружа се од Турске чаршије до пијаце – трга

-Радојковићева улица, почев од трга до Крупањског поља, у правцу ка Топионици. Ово је најдужа и најправилнија улица, названа у част почившег Петра Радојковића, капетана рађевског, за чијег времена и капетановања исељен град Соко. Очевици причају да је Радојковић одредио вучу да што пре исели Турке и њихов пртљаг ван границе, бојећи се другим ферманом и даље не задрже Турци, те чим су Турци из града измакли, капетан Радојковић је наредио да се лагумира и потпали. При експлозији сва је градска унутрашњост порушена: вела да су Турци, сагледвши рушевине града и својих домова горко уздахнули и вртећи главама рекли: „ Валах бива, и да нас Падишах повртаи натраг, немамо се где склонити, нити рашта у Соко враћати“.

-Цркевна улица, која почиње од трга до канцеларије среза рађевског, у чијој је огради до скора била турска богомоља – џамија, коју је Антоније Ивановић, срески начелник и правник порушио и од њеног камена саградио среске ‘апсане за „вредне“ Рађевчане.

Крупањ има 1103 стновника са 253 пореских плаћајућих глава.

Клима.

Клима је у Крупњу као и у срезу је променљива. Околни висови унеколико блаже температуре закљањајући варошицу од силине ветрова. Познати су ветрови: Устока – од којег се време ведри, Западни ветар – Бороњац од којег настаје рђаво време, лети кише, зими мећаве; Северац – је најхладнији ветар, зими доноси снег, лети град и Југ – овек топао.

Снег почиње о Митровдану, изузетно о Срђевдану, копни половином марта. А понекада га има и у мају по околним планинским висовима.

Земље и шуме.

Грађани варошице Крупња, поред својих заната и продавница, обрађују и земљиште. Обрађујуће им се земље налазе у овим синорима: Јеладовишћу, Чађевици, Ђулину, Брезицама, Кржави, Камењачи, Крупањском пољу, Белаковини, Старој вароши, Прљевима, Шарампову – где су били бојеви за време устанака, Мишаковцу, Лазарици, Цикотама, Оровачи, Мартиновачи, Кадрића брду и у Виноградима. Сва земљишта су у близини, сем Мишаковца – који је удаљен 3-4 километра. На горњим земљиштима сеју стрвољину и кукуруз.

Заједничких испаша немају.

Круупањ има своју сопстеву шуму, која се простире од Чеђевичког виса до планине подрињских рудника. Планина је удаљена око 5 километара.

Грађани варошице Крупањ имају свог купљеног земљишта за војне потребе. Оно се налази у Крупањском пољу познато под називима Мала и Велика Белаковина и Мала и Велика Тешмановача. Ово је земљиште од 70-80 хектара у простору и општина је даје под закуп – аренду.

Земљиште је доброг квалитета, увршћена су у прву, другу и четврту категорију зиратног земљишта.

Тип насеља.

Варошица Крупањ раније се делила на горњи, доњи шор и Турску чаршију. Доцније, подељена је на Црквену, Радојловићеву и Марићеву улицу док је Турска чаршија задржала свој стари назив.

Засеока нема.

Одсељених породица на груписана имања ван Крупња – нема.

Свака породица има своје презиме.

У Крупњу има 204 домова.

Највећа задруга је г. Михаила Р. Пантића, трговца, старином из Босне и г. Настаса Тодоровића, трговца, из Свилајнца, од по 10 укућана.

Старине, легенде и тумачења о имену места.

Пре варошиоце Крупња постојала је старија насеобина, позната под називом Стара Варош, удаљена за два километра на јужној страни од садашњее варошице. На горе поменутом месту и данас се налазе подземне зидине, као остаци негдашњих скровишта Староварошана. Данас на том месту Крупањци сахрањују своје мртве и поседују зиратне земље, подесне за обраду. О постању Старе вароши предање није очувано.

Постанак Крупња народно предање овако описује:

Пре 800 година једна група ловаца из Босанске Крупе беше кренула у лов са послугом на звериње. Лов је био богат. Занешени ловци јурили су на помамним хатовима за зверињем, па кад наиђоше на честе – куда се коњима није могло проћи, неки окретоше натраг а њих тројица сјашу са својих коња које предаду слугама својим и сами пешице кренуше кроз честар за зверкама. Након извесног времена до послуге је допирао глас ловачких рогова, али са заласком сунца губио се и последњи шум. Послуга је целу ноћ престајала испред честара чекајући своје господаре, али чим се зора указала, двоје-троје момака крену у шуму, но након кратког времена врате се натраг, саопштивши друговима да је сваки траг снегом покривен и са овом вешћи оду у Крупу.

Ловци, пошто су зашли у честар, одржавали су међусобно заједнички одстојање помоћи својих ловачких рогова, а када их је ноћ и густа магла обавила у непрозирну копрену, потражили су склониште у рачвама високих горуна. Обноћ је велики снег навејао и све је трагове прекрио. Сутрадан су се састала сва тројица и продужили лов са намером да ловећи допру до своје послуге. Али, једно је срце а друго судбина жели – у другодневном лову још више зађу у непроходне планице камо их и друга ноћ затече и која им свако самопоуздање одузе.

Сванућем трећег дана глад и умор довели су их у очајање; напусте лов и главни им задатак беше да пронађу начин за повратака својим кућама. Никаква трага, никаквог правца а губитком присуства духа срљаше све више у дубине непознатих предела, да често пута, сем мразом опаљених дебала и њихових рачвастих грана, не видеше ништа друго. Ходом изнурени, глађу исцрпљени и бригом опрхвани, допру до данашњег Крупња, на коме месту испусте своје – можда осионе- ал’ ипак напаћене душе.

Место на коме су ловци помрли названо је „код Крупањских гробова“ а подигнута насеобина на том месту названа је Крупањ.

О првим насељеницима Крупња предање није очувано. Зна се да је Рађевина од давнина била позната по рудном богатству и да је намамљивала разне народе да то богатство приграбе за себе.

У Време Саса и Дубровчана постојали су многи рудници из које су црпли подземно богатство још и данас богате Рађевине. Између многих места и у самој варошици Крупњу, на данашњем плацу Михаила Р. Пантића, трговца, има развалина и слојева брежуљака слојева-згуре. И дан-данас протиче огромни водени слап који су спушта чађевичким висом за Пантићеву воденицу*.

*Због оштећеног текста моја слободна интерпретација, оп Милодан.

По почившем Карићу, овај јаз у старо време служио је за окретање витлова фабричке машинерије. Тако исто, по поменутом покојнику, тврди се да су се на тим местима налазили остаци-развалине од мајданских зграда и једне цркве.

 

Порекло становништва

Ценећи остатке планинских висова која окружују Крупањ, ова равница на месту данашње варошице је била пошумљена, коју су први насељеници искрчили да би себи несеље подигли. Потомака првих насељеника нема, нити било каква успомена на њих па није ни било каквим споменицима обележен успомена на њих.

Јефтићи су данадшња најстарија породице, данашње браће Петра и Симеуна, трговаца, чији су преци досељени по оцу из Црнче, срез азбуковачки док су по мајци пореклом из Босне. Ов фамилија је овде од пре 150 година, славе Никољдан.

Пантићи**, преци браће Михаила и Цветка Пантића, трговаца досељени су из Сакара*, славе Митровдан.

*Оштећен текст.

Петровићи–Крајинићи, преци браће Ђоке и Милана су се доселили из босанске Крајине, славе Аранђеловдан.

Станимировићи, преци браће Ђоке и Цветка – трговаца доселили су се из Ликодре, села овог среза, славе Срђевдан.

Васиљевићи**, Влајкови преци су досељени из Босне, славе Јовањдан.

**Преци Пантића и Васиљевића су увреме Маџарске буне учествовали у рату.

Осим поменутих старијих породица остали су скорашњи досељеници, углавном из околних села и срезова, као што су:

Секулићи, Сима – трговац је из Црнче – Азбуковица, славе Никољдан.

Гошићи, Станко – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.

МарковићиМиле – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.

Сим…*, Станко – механџија је од Ужица, славе Стевањдан.

Јелићи, Јован – механџија је од Ужица, славе Ђурђевдан.

Тодоровићи, Настас је досељен из Свилајнца, славе Ђурђиц.

Пановићи, Мита – трговац је досељен из Љубовића, славе Ђурђевдан.

Димитријевићи, Никола -трговац, досељен из Липановића, славе Аранђеловдан.

Вушетићи, Коста – трговац је досељен Липановића, славе Аранђеловдан.

Милановићи, Ненад – трговац и економ је досељен из Гуњака – Азбуковица, славе Никољдан.

Сви остали, као и чиновништво, је скорашње је, славе разна крсне славе.

Цигани-Роми су досељени из, мање њих из Малог Зворника – већина је из Лознице.

Преслава – заветина је Спасовдан.

Напомена: Село Липеновић се у једном (поседњем) случају помиње као Лепеновић. Могуће је да су то два различита села.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top