Порекло презимена, село Југовићи (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Југовићи, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављен Порекло становништва села Југовићи, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављен Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Југовићи (Лозница)

Порекло презимена, село Југовићи (Лозница)

Порекло становништва села Југовићи, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1903. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Југовићи је у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина бадањска.

Село Југовићи је на присојној страни где почиње Иверак а између села Горња Бадања и Рибарице. Село је мало (31 кућа) и пре 20 година је одвојено од села Горња Бадања. И данас неки од становника овог села прича да је из Горње Бадање а не из Југовића. Све што је написано о положају Горње Бадање односи се и на ово село.

Воде.

У селу се пије изворска вода, скоро свака кућа има свој извор, јер је земљиште подводно. Нарочитих назива извора нема, већ се зову по презимену оних кућа, који га користе. Минералних и лековитих вода у овом селу нема.

Земље и шуме.

Њиве овог села махом су у пољу и око кућа. Места где су њиве сову се: Потеси, Диље, Јелави, Градови итд.

Тип села.

Село је мало. Сеоске куће су због природног положаја (јаруге и брда) подељене у три групе.

На једној коси, која је окренута југозападно налазе се куће прве групице, а то су куће: Поповића, Ристивојевића, Јовановића и Андрића.

На другој коси, која је окренута југоистоку, наспрам прве косе а преко једног малог поточића, налазе се куће друге групице – а то су куће Југовића.

Од кућа Југовића преко једне косе а до села Рибарице налази се трећа групица кућа и то: Стевановићи (Дикосављевићи), Јевтићи (Вилићи) и Савићи.

Село је мало и није подељено на ма(ха)ле. У селу су ове породице: Југовићи, Савићи, Ристановићи (Ристивојевићи), Поповићи, Јовановићи, Андрићи, Матићи, Стевановићи (Дикосављевићи), Јевтићи (Вилићи), Кузмановићи, Стевановићи. Свега у селу има 31 кућа.

Ово село је било у саставу са Горњом Бадањом те из тих разлога, као и они, преславаљају Младу Недељу.

Име селу.

Село је названо Југовићи због тога што већина његових становника носи презиме Југовићи а добило је име пре 20-30 година.

Старине у селу.

Спасовине је место где се држе састанци а добило је име по томе што је на том месту освећивана водица на Спасовдан, те се и данас свети.

Између кућа Југовића и треће групице која је до села Рибарице налази се једно место са свих страна уздигнуто, као какав град, које зову Главица. За то место причају да су ту бежали околни мештани од куге, а детаљније се ништа о том месту не зна.

Близу сле Југовића постоје некакве развалине од неког града. И данас постоје врло велики подземни ходници и одатле околни становници узимају камен за грађу, који је мекан и да се се врло лако тесати. Много је тог камена доношено када се у Јаребицама градила црква.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Стари људи причају да су биле три куће у (сада) селу Југовићима пре 100-150 година, Попова кућа, Ристановића и Јевтића кућа. Поповићи и Ристановићи су род, једна фамилија. Све три куће су припадале Горњој Бадањи.

Поповићи, Ристановићи, Савићи, Јовановићи, Стевановићи (Дикосављевићи), Кузмановићи и Матићи су од једне, Баба-Јагодине из Горње Бадање, фамилије и то је врло стара породица. Цела ова породица је бежала у Срем. Причају да је прадеда данашњих, са породицом, због турског зулума, кренуо у Срем и дођу до Голочела, где их стиге један од гласоноша, који им рече да су Турци све попалили по Јадру и да су отишли палећи даље те да их у Јадру више нема. Поп, прадеда данашњих Поповића, врати се натраг са једним момком а фамилији каже да га чекају у Голочелу. Када је дошао у Бадању, види само згаришта, те је само по нека колиба остала читава. Поп уђе у једну колибу, неколико Турака га опколе. Поп изађе из колибе, узјаше коња и стане бежати а Турци по њему почеше пуцати из пушака и трчећи не знајући да су врата (капија) затворена те да ће га ту стићи, пошто је капија била врло висока. Поп натера коња те капију сломи и преко ње пређе и побегне, а Турци му довикну: „О попе, окрени се, нећемо ти ништа и тврде ти вере право нам кажи, је ли тебе кад грозница хватала, јеси ли коња кадгод у вршај хватао и какав ти је колан у коња“? Поп одговори: „Грозница ме никада није хватала, коња у вршај никада нисам хватао, чиме сам коња потегао, то само ја знам“. Турци му кажу: „Е, иди сада попе, нека ти је алал“. Поп оде у Голочело и после неког времена се са својима врати у Горњу Бадању. Све, горе поменуте фамилије славе Ђурђиц а преславаљају Младу Недељу.

Јевтићи (Вилићи) и Стевановићи су од једне фамилије, доста старе. Одакле су им преци досељени – не знају. Славе Ђурђевдан.

Југовићи су старином од Пљеваља и доселили су се прво у Бањевац више Крупња. Прадеду данашњих Југовића довела је мати из Бањевца у Бадању очуху, који је био потомак Баба-Јагоде од Поповића фамилије. После је та кућа замрла а Југовићима остане имање. Славе Никољдан.

Андрићи су из Рибарице, отац досељен као уљез пре 25 година, славе Лучиндан.

Текст о пореклу осталих породица је оштећен.

5. октобра 1903. године, Драгинац.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top