Порекло презимена, село Јошева (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јошева, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. ТриИз књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјавље Порекло становништва села Јошева, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. ТриИз књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјавље Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јошева (Лозница)

Порекло презимена, село Јошева (Лозница)

Порекло становништва села Јошева, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. ТриИз књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква Васкрсења Господњег у Јошеви

Црква Васкрсења Господњег у Јошеви

Положај села.

Јошева је у округу подрињском, срез јадрански, општина иверска, у подножју Цера. Село је на присојној страни а врло мали део је на осојној. Село има три ма(ха)ле и то: Лужаница, Речани и Поточари.

Воде и име селу.

Бунара и ђермова у селу има осам. Река Лешница извире из „Добре воде“ чији је извор лековит у коју се улива поток Јошевица те се мисли да је село добило име по том потоку.

Клима.

Највише дувају ветрови Северац, Југ и устока.

Земље и старине у селу.

Главна места у Церу су: Мршића гроб, Кумавац, Јошевица, Липик, Кик, Брезова Главица, Угљарица, Пресечена Коса на којој има остатака некакве цигле, те се мисли да је ту било некада старо насеље.

На Иверку су: Тамна Јаруга, Равни поток, Среден, Ломача, Црвена Коса, Вис итд. У Горњем крају – Лужњаци, поред реке Лешнице постоји извор „Слатина“ где има остатака цигле, кремена и мисли се да је ту било Маџарско гробље а у Велико Пољу је место Црквине а на месту Бугатовац има остатака калдрме па се мисли да је некада овуда пролазио пут.

Порекло становништва и оснивање села.

У Мали Лужанци су:

Петровићи, досељени одавно из села Раденковић у Мачви, славе Ђурђевдан.

Симонићи, отац Павле доселио се из Рибарице, славе Митровдан.

Имамовићи, мисли се да су староседеоци, били су у селу најбогатији отуда су добило то презиме, сада су сиромашни, славе Степањдан-Стевањдан.

Јевтићи и Пејићи, досељени из Јадранске Лешнице пре 10 година, славе Аранђеловдан.

Петровићи други су досељени из Милине, славе Ђурђевдан.

Урошевићи су дошли такође из Милине, славе Ђурђевдан.

Јањићи су из Рибарице, славе Ђурђевдан.

Ивановићи су из Каменице, скорашњи досељеници, славе Ђурђевдан.

Пејићи су из Херцеговине, дошли пре пет (?) појасева, славе Степањдан-Стевањдан.

Мартиновићи су из Јаребице, отац дошао пре 17 година као уљез, славе Никољдан.

Јеремићи славе Ђурђевдан.

Тадићи су из Криваје-Поцерина, славе Томиндан.

Тришићи су од три брата, Трише, Павла и Јоцана. Јоцан се одселио у Петковицу и тамо је велика фамилија Јоцановића. Тришићи славе Ђурђевдан.

Ковачевићи, предак дошао из Пасковца код Лознице, био ковач – отуда ово презиме, славе Михољдан.

У Мали Речани су:

Јаковљевићи и Ненадовићи су од једне фамилије, славе Ђурђиц.

Степанићи су из Бирче у Босни, славе Ђурђевдан.

Живановићи су из Каменице, славе Алимпијевдан.

Глигорићи си из Трбосиља – Јадар, славе Ђурђевдан.

Максимовићи, претка довела мајка у кућу очуху из Рађевине, славе Ђурђиц.

Симићи су из Босне, славе Ђурђевдан.

Јеврићи су из Главице у Босни, славе Степањдан-Стевањдан.

Самарџићи славе Св. Јоакима и Ану.

Бабићи славе Никољдан.

Томићи су из Горње Бадање, славе Јовањдан.

Кнежевићи, њима је у кућу дошао Пешо Војиновић као момак, Кнежевићи су изрумрли а Војиновић преузме њихово презиме, славе Никољдан.

Јакшићи су из Херцеговине, славе Ђурђиц.

У Мали Поточари су:

Катанићи су из Босне, добили име по томе што је њихов предак први отишао у Катане по позиву ћесара, славе (оштећено).

Стаменчићи су из Срема, славе Ђурђевдан.

Јагодићи су из Горње Бадање, славе Ђурђиц.

Мандићи су староседеоци, славе Аранђеловдан.

Димитријевићи, мисли се да су староседеоци, славе Ђурђиц.

Чоторић је из Јадранске Лешнице, дошао као слуга, славе Никољдан.

Ивковићи славе Михољдан.

Павлићи славе Св. Јоаким и Ана.

Секулићи су староседеоци, има их одсељених у Јаребице и у садашњу варошицу Драгинац, где држи дућан и бави се трговином, славе Лазаревдан.

Маричићи су из Чокешине, славе Степањдан-Стевањдан.

У селу има 16 кућа Цигана-Рома, који су примили православну веру и овде су се настанили пре 30 година. Славе Никољдан док две куће славе Малу Госпојину. Баве се земљорадњом, крађом (!?) а и сепетарством(?).

Остали подаци у селу.

Задруга нема већи до 25 чланова.

У Јошеви код школе постоји једна механа и ковачница.

Цело село преславља Спасовдан.

10. децембар 1902. године, Драгинац.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top