Порекло презимена, село Горњи Добрић (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горњи Добрић, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необја Порекло становништва села Горњи Добрић, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необја Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горњи Добрић (Лозница)

Порекло презимена, село Горњи Добрић (Лозница)

Порекло становништва села Горњи Добрић, град Лозница – Мачвански округ. Стање из 1902. године. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Gornji Dobric

Положај села.

Горњи Добрић је у области Доњег Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина Иверска. Доњем Јадру припадају села која су у саставу општина: иверске (варошица Лозница), новоселске, грнчарске и ковиљачке.

Планина Иверак почиње од села Горње Бадање па изнад села Рибарице, Јаребице, Великог Села, Брадића и Брњца – која му остају са леве стране а Лешничка Река са десне стране – постепено се спушта ка Јадру. На последњем огранку планине Иверак и то на благој осојној страни лежи село Горњи Добрић. Село је, дакле, на благој коси а између села Јадранске Лешнице, коју зову Бегова Лешница са источне стране, Брадића са јужне стране; поља Јадра и реке Јадра, преко које је село Козјак и Дринско Поље са западне стране, поља Добрићског, преко кога је село Доњи Добрић са северне стране. Од села Добрића пружа се мачванска равница.

Село је подељено на четири ма(ха)ле. Прва се зове Трновача до села јадранске Лешнице а одмах до Трноваче је друга мала, која се зове „Ерића мала“, која је између Трноваче и Ристивојевића мале. Трећа је Ристивојевића мала, која је између Ерића мале, поља Јадранског и реке Јадра. Четврта мала се зове Ковачевића мала, која је до села Брадића, Ристивојевића мале и планине Иверка.

Трновача мала се спушта у равницу Лешничке реке. Мале су растављене једна од друге потоцима.

Воде.

Село није поред потока, нити пак реке, због тога га потоци а ни река не плави и не засипа. У самом селу нема извора, извори су одмах испод села. Најглавнији извори су: Студенац и Бошковац, одмах испод мале Трновача. Село ма доста бунара, сваке 3-4 куће се служе изворском или бунарском водом. Речна вода се не пије. Куће нису прикупљене око извора. Да није извора село би могло опстати, јер има доста бунара а и реке Јадар и Лешничка Река нису далеко.

Минералних и лековитих вода нема.

Клима.

Село је доста оштре климе, јер је изложенои северном ветру, кога зову „Доњац“, Осим њега дувају ветрови Устока, Југ и Западњак. Кишу им доноси Западњак и Југ.

Земље и шуме.

Село има доста земље за обрађивање, која је у пољу а у селу су само кућни плацеви. Најглавнија места где су сеоске њиве зову се: Јадранско Поље, Карауге у Дрињском Пољу, Алајбеговача усред поља, Кућиште у пољу, где су биле турске куће.

Село има заједничких испаша у Иверку на ком је и сеоска заједничка шума, церова и букова.

Сеоски атар је величине од 180 хектара. На њега село плаћа државни порез. Не даје се под закуп и не наплаћује се напасање стоке. На истом простору постоји млада шума, церова и букова док четинара нема. Сеоски атар је заједнички још од турског времена, као и у свим селима у Јадру.

Земље у Доњем Јадру је добра и плодна и зато би једној породици потребно је мање земље да би могли осредње да живе али су људи више склони луксузу у односу на мештане Горњег Јадра тако да је једној породици потребно око 15 плуга да би могла осредње живети.

Тип села.

Село је разбијеног типа и подељено је на четири мале. Куће у свим малама су удаљене од 20-100 метара а мале једна од друге 50-100-300 метара. Куће нису у правилном шору поређане али су авлије-дворишта – махом до сеоског пута.

Механа, школа, црква и дућана у селу нема и све им је то у Јадранској Лешници.

Уз село нема заселака нити породица које су се одселиле даље из села на своја имања.

Становници Горњег Добрића имају више презимена и то, по малама:

У Трновачи: Бојиновићи, Ђорђевићи, Јовановићи и Радосављевићи, 14 кућа..

У Ерића мали: Обрадовићи, Николићи, Рашковићи и Петровићи, 8 кућа.

У Ристивојевића мали: Николићи, Ђурићи-Марковићи, Радовановићи, Симићи, Дражићи, Радојевићи-Стевановићи, Јовановићи, Петровићи и Павловићи, 37 кућа.

У Ковачевића мали: Ковачевићи, Вучетићи, Ђорђевићи, Деспотовићи, Антонићи и Тришићи, 26 кућа.

У селу има укупно 85 кућа.

Задруга има доста великих, од 20-25 чланова у једној.

Име селу.

Никаквих прича о имену села нема.

Порекло становништва и оснивање села.

Поуздани докази тврде да су села Горњи и Доњи Добрић населили досељеници из Херцеговине. Прича се да су били староседеоци и као најближи суседи и то: у селу Козјаку неки Вукомир, у Горњем Добрићу – Кошут а у Јадранској Лешници неки Спасоје и да су се њих тројица – као најближи суседи – међусобно испомоагали у пољским радовима а сви остали – садашњи становници – да су се после доселили. Шта је са Вукомиром, Кошутом и Спасојем било – не зна се, јер од њих није остали никаквих потомака.

Деспотовићи су досељени иу Херцеговине. Доселио се Деспот по коме са садашњи његови праунуци презивају Деспотовићи. Славе Алимпијевдан.

Породично стабло–Павла; Б Павле је имао синове В Јована и В Матију.

В Јован је имао синове:

Г Илију, Г Стевана и Г Трифуна.

Г Илија је имао сина Д – Деспота.

Г Стеван је имао сина Д Милована; Д Милован је имао синове Ђ Радована, Ђ Љубомира и Ђ Милоја.

Г Трифун је имао сина Д Гају и Д Недељка. Д Недељко је имао сина Ђ Милана.

В Матија је имао синове Г Панту и Г Милисава.

Г Милисав је имао синове Д Илију и Д Перу.

Јовановићи су у Трновачи, досељени су на купљено имање из Радаља у Рађевини, славе Ђурђевдан.

Николићи су у Ерића мали, досељени из Рађевине на купљено имање, славе Никољдан.

Ерићи су изумрли.

Павловићи су дошли са мајком као деца из Трбосиља очуху у кућу, славе Аранђеловдан.

Обрадовићи су дошли из Херцеговине и мисли се да их је доселио Обрад, славе Јовањдан. Породично стабло:

А Обрад је имао сина Б Јевту, Б Јевта је имао сина В Милоша.

В Милош је имао синове Г Јеврема, Г Косту, Г Милоша и Г Милутина.

-Ђорђевићи су у Ковачевића мали дошли су из ужичког округа испод Градине, а сигурно је да су из Чајетине, јер је то место под Градином. Ове фамилије има у Петковици и презивају се Степановићи а има је и у Штитару а из Горњег Добрића одсељене су две куће у варошицу Лешницу, славе Јовањдан.

Петровићи и Николићи у Ристивојевића мали:

Радовановићи, Симићи, Дражићи, Јовановићи, Радојевићи (Стевановићи) и Антонићи су сви старином из Херцеговине, не зна се да су иста породица, сви славе Никољдан.

Ранковићи су из Херцеговине, славе Јовањдан.

Петровићи, за њих се не зна одакле су, славе Ђурђевдан.

Бојиновићи су досељени из Херцеговине од Горажда (?). Доселио се Јован, а како се презивао, не зна се. Јован је имао сина Бојина, по коме се сада његови праунуци и прапраунуци преивају – Бојиновићи. Бојин је имао синове Тодора-војводу јадранског и Мићу, од којих су садашњи пра-праунуци (код нас се они зову „бело чело“, оп. Милодан) њихови. Има их 7 кућа, славе Јовањдан.

Родослов Бојановића.

А Јован је имао сина Б Бојина, Бојин је имао синове В Мића и В Тодора.

В Мића је имао сина Г Живана, Г Живан је имао сина Д Луку, Д Лука је имао синове Ђ Живка и Ђ Михаила.

В Тодор је имао синове Г Богдана, Г Ђурана и Г Дамњана.

Г Богдан је имао синове Д Перу и Д Јеврема.

Д Пера је имао сина Ђ Миливоја.

Д Јеврем је имао сина Ђ Јосипа, Ђ Јосип је имао сина Е Богдана.

Г Ђуран је имао синове Д Јову и Д Максима.

Д Јова је имао сина Ђ Јова, који је имао сина Е Тешана.

Д Максим је имао сина Ђ Тривуна.

Г Дамњан је имао синове Ђ Живојина и Ђ Саву.

Ђ Живојин је имао сина Е Милоша.

Ђорђевићи и Ђурићи (Марковићи) су од једне фамилије и они су досељени из Херцеговине а презивају се по прадеди Ђорђу и Ђури и деди Марку. Славе Ђурђевдан.

Радосављевићи су такође досељени из Херцеговине и мисли се да их је доселио Радосав. Садашњи његови праунуци презивају се по њему – Радосављевићи, славе Митровдан,

Родослов Радосављевића.

А Радосав је имао синове Б Ивана и Б Степана.

Б Иван је имао синове Г Ђоку и Г Василија.

Г Василије је имао сина Д Михаила.

Б Степан је имао сина В Милана, В Милан је имао сина Г Драгића.

Врљићи (Вучетићи, Ковачевићи и Тришићи) су од једне фамилије и досељени су из Херцеговине. Мисли се да их је доселио неки Јован Врљо, по коме се они сада зову и Врљићи. Јован је имао синове Радована, Николу и Вучету. Од Радована остане син Тришо, по коме се садашњи његови праунуци презивају Тришићи. Од Николе остане син Петар, који је био ковач, па се његови садашњи потомци презивају Ковачевићи а по Вучети се његови садашњи потомци презивају Вучетићи. Вучетиће, Ковачевиће и Тришиће по селу зову једним општим презименом – Врљићи. Славе Јовањдан.

Цигана-Рома у овом селу нема.

Трагова од старог насеља, као ни калдрма од старих путева, не познају се а није се могло дознати да ли их је било.

Има само једно „Маџарско гробље“.

23. децембра 1902. године Драгинац

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Милодан

    Порекло становништва села Горњи Добрић, допуна.

    -Бојиновићи су досељени из Херцеговине од Горажда (?). Доселио се Јован, а како се презивао, не зна се. Јован је имао сина Бојина, по коме се сада његови праунуци и прапраунуци преивају – Бојиновићи. Бојин је имао синове Тодора-војводу јадранског и Мићу, од којих су садашњи пра-праунуци (код нас се они зову „бело чело“, оп. Милодан) њихови. Има их 7 кућа, славе Јовањдан.
    Родослов Бојановића.
    А Јован је имао сина Б Бојина, Бојин је имао синове В Мића и В Тодора.
    В Мића је имао сина Г Живана, Г Живан је имао сина Д Луку, Д Лука је имао синове Ђ Живка и Ђ Михаила.
    В Тодор је имао синове Г Богдана, Г Ђурана и Г Дамњана.
    Г Богдан је имао синове Д Перу и Д Јеврема.
    Д Пера је имао сина Ђ Миливоја.
    Д Јеврем је имао сина Ђ Јосипа, Ђ Јосип је имао сина Е Богдана.
    Г Ђуран је имао синове Д Јову и Д Максима.
    Д Јова је имао сина Ђ Јова, који је имао сина Е Тешана.
    Д Максим је имао сина Ђ Тривуна.
    Г Дамњан је имао синове Ђ Живојина и Ђ Саву.
    Ђ Живојин је имао сина Е Милоша.
    -Ђорђевићи и Ђурићи (Марковићи) су од једне фамилије и они су досељени из Херцеговине а презивају се по прадеди Ђорђу и Ђури и деди Марку. Славе Ђурђевдан.
    -Радосављевићи су такође досељени из Херцеговине и мисли се да их је доселио Радосав. Садашњи његови праунуци презивају се по њему – Радосављевићи, славе Митровдан,
    Родослов Радосављевића.
    А Радосав је имао синове Б Ивана и Б Степана.
    Б Иван је имао синове Г Ђоку и Г Василија.
    Г Василије је имао сина Д Михаила.
    Б Степан је имао сина В Милана, В Милан је имао сина Г Драгића.
    – Врљићи (Вучетићи, Ковачевићи и Тришићи) су од једне фамилије и досељени су из Херцеговине. Мисли се да их је доселио неки Јован Врљо, по коме се они сада зову и Врљићи. Јован је имао синове Радована, Николу и Вучету. Од Радована остане син Тришо, по коме се садашњи његови праунуци презивају Тришићи. Од Николе остане син Петар, који је био ковач, па се његови садашњи потомци презивају Ковачевићи а по Вучети се његови садашњи потомци презивају Вучетићи. Вучетиће, Ковачевиће и Тришиће по селу зову једним општим презименом – Врљићи. Славе Јовањдан.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top