Порекло презимена, село Воћњак (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло станоништва села Воћњак, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих с Порекло станоништва села Воћњак, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих с Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Воћњак (Лозница)

Порекло презимена, село Воћњак (Лозница)

Порекло станоништва села Воћњак, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Vocnjak

Положај села.

Село Воћњак је у области Јадра, округ подрињски, среза јадранског, општина лозничка.

Село лежи на косама које иду од Гучева ка Тршићу а између села Тршића и засеока Башчелука.

Најглавнија место у селу је Баново брдо, где је по причању живео некакав „бан“ и на том месту се налазе развалине његових дворова а на том месту има и данас, како кажу, његових воћњака у којим рађају јабуке, крушке и шљиве; потом Бугарско гумно, где су, по причању, Бугари секли рујевину и жегли пепео, те су од њих и остали пепељарски велики казани. Осим тога постоји и Рибарско брдо између реке Штире и Будимлије, Голе њиве, Остружњак итд.

Земље и шуме.

Заједничких великих шума у овом селу нема а заједничке утрине постоје на Рибарском брду, Остружњаку, Боталиним њивама, Јошњаку, Јошином винограду итд.

На заједничку утрину-испашу село плаћа порез држави а за испашу мештани не плаћају ништа.

Воде.

У селу се пије изворска и бунарска вода. Нарочитих назива за изворе нема. Минералних вода нема. Кроз село тече река Штира и речица Будимлија. Кроз село и око мале Комарица протиче поток Мањин а кроз Горњу малу поток Алуга. Оба ова потока лети пресушују.

Клима.

Клима и ветрови су као и у селу Тршићу и осталим околним селима. Посматрајући и испитујући неколико година цео Јадар, дошло се до закључка да у целом Јадру западни ветар, који се зове Доњак или Дрињак доноси кишу. Најхладнији ветар је Северац а потом Устока, који дува са истока.

Тип села.

Ово село је разбијеног типа и подељено је на мале: Горњу, Комарице и Средњу малу. Куће су без реда растурене и на различитим растијањима, као и у суседним селима

У Горњој мали су: Марковићи, Видаковићи, Ристановићи, Давидовићи, Поповићи, Бојићи, Гајићи, Ђокићи, Костићи, Радићи, Чворићи, Лазићи и Ђокићи други, укупно 27 кућа.

У Комарицама су: Комарчевићи-Комарци, Јаковљевићи, Лукићи, Станимировићи-Красавци, Пантићи, Антонићи, Марићи, Михаиловићи – укупно 22 куће*.

*Једна фамилија није уписана, због нечиткости-оштећења.

У Средњој мали су: Јаковљевићи, …становићи*, Пантићи, Павловићи, …јићи* – укупно 7 кућа.

*Нечитко-оштећено.

Старине у селу.

У воћњачком гробљу постије развалине једног старог манастира кога су, по причању, градили Југовићи. На тим развалинама пре је била служба сваке године у прву недељу по Петровдану, где се силан свет окупљао ала сада те службе нема.

Порекло становништва и оснивање села.

Марковићи, Видаковићи, Ристановићи, Давидовићи и Поповићи су сви од једне фамилије, мисли се да су од најстарије породице у селу, досељени су из Бајног поља или Бајне Луке. Славе Срђевдан.

Комарчевићи-Комарци су такође стара породица, досељени су из Херцеговине због турског зулума, славе Јоовањдан.

Све остале породице овог села досељене су после ове две, горе наведене, фамилије, а то су:

Чворићи* славе Аврамијевдан.

Ђокићи*, славе Јовањдан.

Ђокићи* други су из Загона у Босни.

Радићи су од Сребренице у Босни, славе Лучиндан.

Лазићи су из Зајаче, славе Аврамијевдан.

Лукићи су из ужичких Бачеваца, славе Аранђеловдан.

Станимировићи су из Красаве, славе Степањдан.

Пантићи у Комарицама су из Костајника, славе Аранђеловдан.

Михаиловићи и Павловићи у Средњој мали су из Осата у Босни, славе Мратиндан.

Ристановићи у Средњој мали су из Азбуковице, славе Јовањдан.

Костићи* славе Лазаревдан.

Бојићи* и Гајићи* у обе мале славе Ђурђевдан.

Јаковљевићи* у обе мале, славе Степањдан.

Андрићи* славе Степањдан.

Антонићи* и Марићи* славе Никољдан.

Пантићи* у Средњој мали…

*Не зна се одакле су досељени (писац текста напомиње да ће о томе „накнадно јавити“), или се не зна коју славу славе, или је нечитко, оп. Милодан.

6. новембра 1903. године, Драгинац.

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Milorad

    Svaka cast na ulozenom trudu. ovo je za svaku pohvalu. Ali, zelim da dam mali doprinos.

    Pojedini podaci jednostavno nisu tacni. Na primer slava Djurdjevdan je najveca u Vocnjaku, a ovde se i ne spominje. Zatim, porodica Davidivic ne postiji vec vek ipo. Od nje su nastale dve porodice, Milovanovici i Ristanovici koji slave Djurdjevdan i poticu iz Davidova Brega kod Nevesinja koje vec dugo ne postoji.

    Izvor Borivoje Z Milojevic 1913. doktorska disertacija, sveska SANU, Neka antropogeografska ispitivanja u Jadru i radjevini

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top