Порекло презимена, село Грнчара (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Грнчара (по књизи Грнчаре), град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним ру Порекло становништва села Грнчара (по књизи Грнчаре), град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним ру Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Грнчара (Лозница)

Порекло презимена, село Грнчара (Лозница)

Порекло становништва села Грнчара (по књизи Грнчаре), град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Село Грнчара је у области Јадра, округ подрињски, срез јадрански, општина грнчарска.

Од Дрињског поља идући селу Руњанима земља се постепено уздиже и на тој малој висоравни, пола сата (хода) од Лознице, са десне стране пута који води од Крста грнчарској цркви, лежи село Грнчара. Преко поменутог села је село Руњани са западне стране. Село Грнчара пружа се од Крста ка Јадру. Наспрам Горње Грнчаре стоји Горња Недељица а наспрам Доње Грнчаре – Доња Недељица са источне стране. На северној страни овог села је Јадранско поље. Од доњих Грнчара уз поље и реку Јадар стоји село Козјак. Наспрам овог села и преко реке Јадар је село Брадић и то његова мала која се зове Читлук.

Воде.

Кроз село протиче мала речица Грнчарица и поток Медовац кроз обе мале, али нити речица нити поток не чине никакве штете селу.

У селу нема бунара, пије се искључиво изворска вода. Најглавнији извори су: Точак, Бездан, Шумановац, Медовац, извор Дубоког потока, који протиче кроз село Руњане.

Минералних а ни лековитих вода у овом селу нема.

Клима.

Клима је у овом селу мало блажа него у Шору, јер ово село, као и села Недељице, Руњани и Козјак, није изложено северном ветру. Кишу им доноси јужни и југоисточни ветар.

Земље и шуме.

Село има доста земље за обрађивање, која је већим делом у Јадранском пољу а има доста земље у селу, јер је село разуђено. Најглавнија места где су њиве зову се: Черге, Пањеви, Земунице, Баре, Шеничиште, Гај, Белаче, Грабик, Брег, Луке, Сувити, Црквине итд.

Село нема заједничких шума нити пак утрине, већ само појединци имају своје шуме, које се зову: Чворак, Брањевина и Шумановац.

Земља је квалитета као и у Недељицама, осредњег, и једној породици би требало 15 плуга земље, да би према овдашњим приликама могли осредње живети.

Тип села.

Село је разбијеног типа и подељено је на ма(ха)ле. Прва мала до Крста зове се Горња Грнчаара а друга мала, доња до Јадра зове се Доња Грнчара.

Мале су међусобно удаљене до 300 метара а растојање између кућа је од 50 до 102 метра. Засеока у овом селу нема.

Презимена становништва:

У Горњој Грнчари: Максимовићи, Живановићи, Мојићи, Јевтићи, Јовановићи, Илићи, Стевановићи, Стевановићи други, Ђукићи, Ђурђевићи, Филиповићи, Митровићи, Вилотићи, Стакићи, Станојевићи и Станковићи.

У Доњој Грнчари: Раднићи, Јевтићи, Петровићи-Бабићи, Јовићи, Глигорићи; Васиљевићи, Петровићи, Стевановићи-Игумановићи, Николићи, Николићи други, Миладиновићи, Радишићи, Дејановићи, Игњатовићи, Ђурићи, Гајићи и Марковићи.

Свега кућа у Горњој Грнчари има 32 и Доњој Грнчари 34 свега 66 кућа у целом селу.

Име селу.

Село и мале су добиле име због неких грнчара, који се раније у овом селу живели и грнчарију правили.

Порекло становништва и оснивање села.

Ово село населили су Босанци, Херцеговци и околна села.

Максимовићи су старином из Херцеговине али су живели у Чајетини или неком околном селу до Златибора, јер кажу да су у Грнчаре дошли из Златибора. Род су Самуровићима у Прњавору (Мачва), славе Јовањдан.

Станојевићи и Петровићи, први у Горњој, други у Доњој Грнчари су из Херцеговине, славе Јовањдан.

Живановићи су из Паскавца код Лознице, славе Ђурђевдан.

Илићи славе Ђурђиц.

Јевтићи су из Брезовца, славе Томиндан.

Јовановићи су из Цикота, славе Ђурђевдан.

Стевановићи су са Косова и зову се Косовљани, славе Митровдан.

Ђукићи*, Стевановићи, Филиповићи и Бабићи-Петровићи славе Ђурђевдан;

Ђуровићи* славе Никољдан и

Дејановићи*, славе Аранђеловдан.

*Сви су пореклом из Селанца у Азбуковици али не не каже да ли су породице које славе Ђурђевдан у сродству, оп. Милодан.

Митровићи су из Радаља, славе Ђурђиц.

Вилотићи су из Дворске, славе Степањдан.

Стакићи су из Томња, славе Ђурђевдан.

Станковићи су из Дворске, славе Михољдан.

У Доњој Грнчари су још и ове породице:

Раднићи су из Гласинца у Босни, славе Павловдан.

Јевтићи су из Костајника, славе Ђурђевдан.

Јовићи и Ђурићи су из Босне, славе Никољдан.

Глигорићи су из Јаребица а има једна фамилија одсељена у Митровици, славеАлимпијевдан.

Васиљевићи су из Томња, славе Лазаревдан.

Миладиновићи су из Томња, доселили ссе 1880. године, славе Јовањдан.

Радишићи су из Толисавца у Рађевини, славе Никољдан.

Марковићи су из Горње Лешнице, славе Никољдан.

Мојићи, Игњатовићи и Николићи, први о Гоњим, друге две у Доњим Грнчарима су досељеници али се не зна одакле су, славе Мратиндан.

Стевановићи-Игумановићи су дошли однекуца, мисли се из Херцеговине, дошли прво у Цикоте, па после Цикота прешао игуману у манастир Троношу(?), а његови у Грнчару, славе Степањдан.

Николићи, за њих се не зна одакле су досељени, славе Никољдан.

18. маја 1903. године, Драгинац

Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • estavella

    Maksimovići su došli iz Kremne tj. raseljenjem velike familije Karadzić koja je krenula iz Morače.
    U opisu sela Kremna postoji zapis o njima, a sve to mozete procitati I u selima Gola Glava, Raduša u Valjevskom kraju.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top