Порекло презимена, село Горња Бадања (Лозница) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Горња Бадања, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвији Порекло становништва села Горња Бадања, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвији Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Горња Бадања (Лозница)

Порекло презимена, село Горња Бадања (Лозница)

Порекло становништва села Горња Бадања, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Gornja Badanja

Положај села.

Село Горња Бадања лежи на високој равни са повише омањих коса блажег нагиба, једнога крака планине Иверак, који се простире са севера ка југу. На том простору куће су подигнуте на свим странама, како на самој висоравни, тако и на источним, западним, јужним и северним осојцима и присојцима тих страна, према положају самога земљишта.

Село је подељено на ма(ха)ле-крајеве и постоје четири мале: Дубравац, Крајњани, Брезница и Кољани. Дубравац, Брезницу и један део Кољана раздваја поток звани Испод Јосиповића. Кољани су раздвојени од Брезника делом Лукића потока а делом сеоским путем. Крајњани су раздвојени од Кољана потоком Иваци. Кроз Дубравац тече Ковачевића поток а кроз Кољане два потока, Кољански и Тошића потоци.

Мале-крајеви су међусобно удаљени 250 до 500 метара, немају засебног кмета али се приликом бирања одборника пази да свака мала по могућности добије одборника у свом месту, који са сеоским кметом или без њега уз два угледна мештанина извиђа потрнце са стоком, оцењује количину штете и доставља их општинском суду.

Тип села.

Куће у махалама нису нису ушорене а нису све ни поред друма, има понеких поред сеоских путева. Растојање између кућа износи, како-где, од 20 до 500 метара. Куће, које су збијеније, су од подељених задругара. Ова појава је изражена у последњих 20-так година, задруге се распадају, постају иникоштине а тиме и сиромаштине.

Кућа су по малама има и то: У Брезничкој 17 кућа – која се зове „Туфегџића мала“; у Дубравцу 43 куће – они се зову „Јосиповића мала“, у Кољанима 35 – „Ђермановћа мала“ док у Крајњанима има 15 коћа и они се зову „Васића мала“. Свега у селу има 110 кућа и у свакој мали има породичних презимена и то:

У Брезицама: Туфегџићи, Павловићи, Матићи, Марковићи и Илићи.

У Дубравцу: Ковачевићи, Арсеновићи, Јосиповићи, Јевтићи, Никорићи и Илићи – који се зову и Грковићи, Ђурђевићи, Тешићи Илићи и Максимовићи.

У Кољанима: Ђермановићи, Лукићи, Драгојевићи, Станићи, Гојићи, Јанковићи, Средојевићи, Митровићи, Марковићи, Савићи, Тошићи, Нишовићи, који се зови и Васиљевићи, Петровићи и Даниловићи.

У Крајњаница: Васићи, Лакићи, Томићи и Милошевићи.

Становници појединим мала славе разне славе – како која фамилија, а преславу-заветину, ово село има заједничку, Недељу Светих Отаца.

Задруга већих у појединим малама има и то од 15, 20, 25 и 30 чланова.

Земље.

Земљиште на коме је село подигнуто, на источној страни је више благуша а местимице има и глинуше. Западна страна је махом глинуша мада местимично има и црнице. Северна и јужна страна имају глинуше, црнице и блатуше.

Родност земље је осредња. Поред речица Церница и Стијаковца, а и потока, боље рађа кукуруз а по висовима ошеница јечам и зоб. Ливаде су боље у равници но на брду. Село има своје поље – потес, где се сеје кукуруз, пшеница и зоб. У мањој мери се сеје јечам и раж. У потесу има ливада и пашњака. Потеса има три: Кољански и Наш потес су на источној страни а потес Бадањски је на западној страни села. Сва три су удаљена од села, за пола до један километар. Село нема засебних пашњака за стоку, но у потесу се напаса стока на земљишту које није обрађено или није остављено за ливаду. Једној породици од 5-6 чланова, да би могла умерено живети, довољно је 5 хектара зиратне земље у шта спада и један са воћем, затим да поседује два вола, по једна крава и крмача и 4 грла говеда.

Село нема својих шума ни утрина али појединци имају своје забране у којима расте цер, граница, дужник, буква и граб. Становници који немају својих забрана купују дрва за огрев и грађу у планинама Иверку, Церу и Влашићу а и од појединаца, мештана, који имају дрва за продају. Иверак је удаљен од првих сеоских кућа 3 км, Цер 5-6 и Влашић 6 км.

Воде.

Село вода никада не плави, пошто је на вису, но речица Церница, која истиче испод Цера а која је на источној страни села више пута годишње плави потес Колански и Наш са знатним штетама. Исто тако и речица Стајковица на западној страни, која својим током почиње испод села Југовића, при великим пљусковима плави потес бадањски са већим штетама.

Становници овог села се служе изворском водом, којих имају довољно. Бунара у селу има само два, у Панте Туфегџића – свештеника и Димитрија Марковића – земљорадника и вода је у њима добра. Село би могло постојати и без извора, јер се може довољно наћи воде у бунарима у дубини од 10-20 метара.

У селу нема минералних, нити било каквих лековитих вода.

Клима.

У селу Горњој Бадањи клима је више оштра него блага. Село је са севера заклољено Цером. Западни ветар доноси кишу, северни кишу и снег, источни (устока-кошава) суво време а јужни доноси топло али и променљиво време, отуда народ каже „југ није дуг“, што значи да се ускоро мења време, у зимско доба долази снег а лети киша.

Најхладнији је северни ветар и источни а најјачи је западни. Југоисточни ветар доноси увек лепо време.

Први снег обично пада у новембру и траје, како-кад, некада до Трифундана 1. фебруара а некада и до Младенаца – 9. марта, по старом календару. Доста пута пада снег и у априлу, око Ђурђевдана. Ове, 1902. године снег је падао 15-17 априла. Дебљина снега је од неколико сантиметара до једног метра.

Име селу и засеока.

О селу Горњој Бадањи прича се да је добила име овако: Пре, док није било воденица за мељаву брашна, људи су туцали жито у ступама или га кували како би себи справљали храну. Када је прва воденица изграђена да се жито може млети у брашно, питали су се људи, где је и у ком месту направљена воденица. И како вода окреће камење, које мрви жито и прави брашно? Они, који су видели воденицу, причали су да вода пролази кроз „бадањ“, те окреће точак, овај окреће камење, а камење ситни зрно. И то су видели на месту бадањи, те то место назову Бадањ.

Друга прича каже да су неки коњи вукли бадањ за воденицу са Цера, па им се поломе кола и остане бадањ недовучен на место где хтели. Оно место где им остаде бадањ назову Бадања*.

*Постоје Горња и Доња Бадања.

Поједине мале – крајеви села Горње Бадање добиле су имена по месту или каквог случаја, који се ту десио:

Дубравац је добио име по самоме положају своме, јер је цео тај крај једна лепа дубрава, место које има доста висова и долина.

Брезница је добила име по брезовој шуми, које је највише било у том крају, тако и данас овде има доста брезовог дрвећа.

Крајњани су добили име јер се куће у овој мали налази на крају села.

Кољани су по легенди добили назив када је у тој мали завладао помор људи те је само остао један човек. Видевши трагедију око себе, он од жлости закоље сам себе те тако мала доби овакав назив. Друга прича казује другачије, да је отац јурио опаког сина у намери да га убије и стигне га на потоку, који се данас назива Кољанка, те га ту закоље. И од тада се поток и мала тако назову.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Поузданих извора по овом питању нема, махом су тамна и нејасна казивања старих људи о досељавању становништва Горње Бадање

По казивању, најстарије су породице у Горњој Бадањи су:

Ковачевићи, славе Ђурђиц.

Арсеновићи, славе Ђурђиц.

Марковићи, славе Ђурђиц.

Васићи, славе Ђурђевдан.

Гајићи, славе Ђурђевдан.

Туфегџићи и Павловићи су једна породица, досељени из Старе Србије, од Новог Брда. Први пут су се настанили у Филиповићима, селу на западној страни Горње Бадање. Одатле се преселе на врх села Доња Бадања а потом дођу на место где су сада, славе Ђуриц..

Ђермановићи су досељени из Босне, место Зелења, славе Никољдан.

Илићи, једна фамилија што слави Трифундан, доселила се из Херцеговине.

Илићи и Грковићи, досељени из Грчке, (могуће је из Македоније), славе Никољдан.

Илићи трећи славе Алимпијевдан.

Лукићи су досељени из Криве Реке код Сокола, славе Никољдан.

Нишевићи (Васиљевићи) досељени су из Ниша, отуда такво презиме, славе Ђурђевдан.

За остале породице није се могло ни приближно дознати одакле су досељени или су староседеоци у овом селу.

Уопште за Горњу Бадању се прича ја је у почетку било свега 13 кућа и од тих прираштајем и досељавањем у селу је сада, како је већ речено, 110 кућа.

У Горњој Бадањи славе појединих породица су:

Ђурђиц: Туфегџићи, Матићи, Ковачевићи, Павловићи. Марковићи, Арсеновићи, Јовичићи, Ђурђевићи, Николићи, Тешићи и Максимовићи.

Св. Јована (летњи) 7 јуна, по старом календару: Јосиповићи, Томићи и Лакићи.

Никољдан: Лукићи, Ђермановићи, Средојевићи, Николићи, Драгојевићи, Даниловићи, Петровићи и Илићи-Грковићи.

Ђурђевдан: Гајићи, Станићи, Јанковићи, Марковићи, Савићи, Тошићи, Нишевићи и Васићи.

Аранђеловдан славе Милошевићи.

О славама својим становници причају: У који дан се која породица или кућа покрстила, она је примила за своју славу онога свеца, који је тога дана био. Отуда разне породице имају различите славе.

Од села Горње Бадање одвојена је једна мала, крај звани Југовићи 1880. године и образовало село за себе, Југовићи. Оно је удаљено од првих кућа Горње Бадање око 400 метара.

Село (раселица) Југовићи је у продужетку села Горња Бадања са северне стране, пошав планини Иверку. Куће су им подигнуте на западној страни крака планине Иверак.

Занимање становништва.

Становници Горње Бадање баве се поглавито земљорадњом, сточарством и воћарством. Има и занатлија: дунђера, зидара, качара, колара и ковача. У селу нема дућана или насељених Цигана-Рома. Постоји основна четвороразредна школа подигнута 1891. године и налази се у средини села.

У аргатовање мештани ових села не иду осим у случајевима елементарних непогода када им град сатре воће и усеве. Тада иду у варош или друга села где таквих случајева није било, да зараде како би њихове породице преживеле „гладну годину“.

Сиромашнији мештани иду имућнијим људима у надничење.

Производи Горње Бадање су: суве шљиве, воће (јабуке, крушке, трешње и остало). Потом долази пшеница, зоб, јечам, раж и ситна проја.

Од стоке се највише продају свиње, мања рогата марва и говеда и овце. Од живине се највише продају ћурке и кокошке.

Горња Бадања има заједничко гробље и то: Кољани и Крајњани са селом Текеришом источно од овог села, удаљено ко 4,5 км, Дубравац има два гробља, једно Арсеновића брдо и Брдо код суда. Оба су у самој мали на искрајку, на западној страни села. У Брезници имају гробље на „Гумнима“, на источној страни села, удаљено око километар.

Рудна налазишта.

У Брезицама на имању Туфегџића нађен је 1892. године камени угаљ у мањој количини и од њега није нико чинио никаква већа ископавања.

20. септембра 1902. године и 7. фебруара 1903. године у Горњој Бадањи,

Панта Туфегџић, свештеник.

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top