Lazarevdan ili Lazareva subota je krsna slava mnogih srpskih porodica, a između ostalih i počivšeg patrijarha srpskog Irineja. Ovo je slava sa pokretnim datumom i slavi se u subotu, nedelju dana pred Vaskrs. Svima koji slave portal Poreklo želi srećnu slavu.
Poslednja nedelja Hristovog života na zemlji, zove se Strašna sedmica. To je nedelja najveće slave i poslednjeg, najvećeg stradanja Gospodnjeg.
Njeno obeležavanje počinje praznikom koji se zove Lazareva subota. U subotu je Hristos došao u Vitaniju, gde je pre četiri dana umro Lazar, brat Marte i Marije, koje su kao i njihov pokojni brat, bile Hristove sledbenice i čvrsto verovale da je on Hristos, sin Božji, koji je došao u svet. Sestre su tugovale i kad su videle Hrista rekle su da njihov brat ne bi umro da je Hristos bio tu, a Isusu Hristu je bilo žao Lazara, zaplakao se i tražio da ga odvedu do njegovog groba.
Kad su stigli tamo, Isus je rekao da grob otvore. U to vreme su u Judeji pokojnici sahranjivani u kamenim u pećinama. Marta je kazala da su prošla četiri dana od kada je njen brat umro i da već zaudara, ali je Hristos, ne obazirući se na to, tražio da se grob otvori. Prišli su ljudi i pomakli veliku stenu kojom je ulaz u pećinu bio zatvoren. Hristos je podigao ruke k nebu i usrdno se pomolio Ocu, a onda je pozvao Lazara:
“Lazare, izađi napolje.”
I gle, čudo se dogodilo. Lazar je ustao iz mrtvih i izašao iz pećine omotan pogrebnim platnom, na svetlo dana. Isus je pogledao u nebo i zahvalio se Ocu što mu je uslišio molitvu. To je videlo mnogo ljudi, pa se vest o čudu Hristovom, koji je vaskrsao Lazara, proširila na sve strane.
Spomen svetog Lazara Četvorodnevnog slavi se od prvih dana hrišćanstva. On je kasnije bio episkop na Kipru. Mošti su mu prenete u Carigrad, gde mu je car Lav Mudri podigao veliki hram.
Kod Srba Lazar je često ime, a neke porodice slave ovaj dan i kao krsnu slavu. Takođe kao svog zaštitnika, slave ga mesari, grobari i prosjaci. Takođe i oni, koji su od društva zbog bolesti odbačeni. Bolnice su se nekad nazivale „betanijama“, po rodnom mestu Lazarevom, a vojne bolnice „lazareti“.
Lazareva subota je krsna slava patrijarha Irineja, takođe i njegovog prethodnika, blaženopočivšeg Pavla.
Na ovaj dan, pred večernje, pri hramovima se okupljaju deca, sa zvončićima oko vrata, sa vrbovim grančicama u rukama. Zato se Lazareva subota zove i vrbica. Po crkvenim pravilima, vrba se osvećuje na jutrenju sutrašnjeg praznika, Cveti, u spomen Hristovog ulaska u Jerusalim, gde su ga dočekala deca sa palmovim granama.
Komentari (0)