Порекло презимена, село Башчелуци (Лозница)

4. април 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Башчелука, град Лозница – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Basceluci

Засеок* Башчелуци налази се у области Јадра, где се простире до реке Штире према в. Лозници; у срезу јадранском, општини лозничкој.

Положај засеока.

Засеок се налази на неколико коса и ка страни речне долине Штирине. Река Штира плави становнике настањене из њеним странама у поводњу у пролеће и јесен сваке године.

Воде.

Извора има много, но најглавнији су; Гавриловац, истиче из Ђерманова Брда а вода је проведена у жљеб, дугачак око 3 метра. Мисли се да лечи од грознице и веле мештани „кад грозничара окупаш, грозница пусти“; Гољина вода се зове по неком Турчину Гољи, који је ту становао а доселио се из Босне, истиче из брда званог „Подкосовцима“, добра је за пиће; Вода „Звекара“, названа по кршу и врелети из кога извире а налази се на Тривуновића имању на брду Трешњица, добре је и питка.

Сем тога има извора који носе назив по презимену кућа и породица које се њиме служе, тако: Игњатовића Вода, Марковића Вода, Новаковића Вода, Радаљчева Вода, Радулина Вода (по неком Радулу), налази се на имању Владе Марковића и друге воде.

Пије се само изворска вода а не и речна. Минералних вода и бунара у селу нема.

Клима.

У овом селу нема климатских различитости према другим околним селима. Ветрови су најчешћи; Север дува од Босне и махом зимских месеци и Југ од Гучева. Падавина снега је осетан и како мештани кажу „прима се“ о Арађеловудне. Снежни покривач може да буде дебео аршин или три педља, како веле мештани. Задржи се обично до Задушница или Часног поста.

Земље и шуме.

Имања нису груписана. Ливаде за пашу сваки своје има и ту своју стоку напасам Има само једна општинска испаша, но њоме се служи и село Башчелуци и суседно село Крајишници.

Земља је махом, како овде зову, „белача“ а на местима расте зуковина, обичне је родности. Овакев земље потребно је отприлике 10 плугова за задругу од 10 чељади и то земље за обрађивање.

Повеликих шума у селу нема. Од дрвећа највише расте буково и грабово, па бјеловина (грмић и церово), граничевина. За своје потребе мештани прже угаљ и то им раде сељаци из Трбушнице, обично 1-2 кола по домаћинству.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на крајеве и одељке које растављају долине а неке поток Башчелучки.

Одељци су: Оџића брдо где су становници Радаљци; Максића брдо (названом по неком Макси који је ту некада живео а доцније се оделио у Лозницу) у коме живе Марковићи; Јолдића брда (названом по неком Јови Јолдићу, економу) у коме живе Црномарковићи и Новаковићи; Ћуково брдо (од неког Матије Ћука, који је био викач у селу) у коме су Мићановићи; Ђерманово брдо (по неком Ђерману названо) у коме су Марковићи; Одељак око Гољине Воде где су Марковићи, Новаковићи, Кебејићи; Одељак Преко Потока у коме су Игњатовићи, Секулићи, Јанковићи, Петровићи, Јовановићи, Недићи и Арсеновићи; Одељак на врх села „у Косовцима“ (названо по неким досељеницима, а они се доселили из Рашке) у коме су Радаљци, Берићи и Јовановићи; Одељак „у Штири“ у коме живе Трифуновићи, Васиљевићи, Јовановићи, Зарићи, Аћимовићи, Милошевићи, Јовановићи други и Милетићи; Одељак „На брду Лиснику“ где су Томићи, Ристићи и Симићи; Одељак „До (села) Воћњака“ где су Симићи; Одељак „код Трулића“ (по неком Трули) где су Максимовићи, Станојевићи, Јовановићи, Јовановићи други, Симићи (нису у сродству са Симићима са Лисника), Деспотовићи и Максимовићи; Одељак „На Трешњици“ где су Врањковићи, Тривуновићи, Степановићи, Кебејићи и Тодоровићи и Одељак „Код извора Гавриловца“ где су Врачевићи.

Куће су без реда и растурене. Нема механа, дућана ни ковачница. Има кућа удаљених да се једва може од једне до друге довикивати а има их зближених око воде. Око Јовановића и Марковића вода куће су близу једна другој, на 40 до 50 корака.

Име селу.

Име Башчелуци причају да је дошло отуда што су у старој вароши у Лозници око реке Штире становали Турци, чије су баште биле на том месту где је сада овај засеок и ту су били велики јабучњаци и кестења је било доста, па кад су Турци истерани, онда досељеницима Србима није било потребно да крче шуму, већ су имали готово земљиште са баштама.

 

Порекло становништва и оснивање села (засеока).

Засеок Башчелуке населили су махом досељеници из Босне, Херцеговине и околних села. Тако су:

Радаљци су досељени из Радаља у Рађевини, славе Михољдан.

Марковићи су досељени из Красаве, славе Стевањдан.

Црномарковићи су досељени из Зајаче у околини, славе Ђурђевдан.

Новаковићи су досељени из Красаве, славе Св. Степана.

Мићановићи су досељени из Недељица, славе Аранђеловдан.

Кебејићи су досељени из Босне, славе Св. Василија.

Игњатовићи су досељени из засеока Камена и зато их зову Каменарци, славе Јовањдан.

Секулићи су досељени из Планине, срез рађевски, славе Јовањдан.

Јанковићи су досељени из Дивича у Босни, славе Никољдан.

Неђићи, названи по претку Неђи, су досељени из Босне, славе Никољдан.

Арсеновићи су из Босне, славе Лучиндан.

Радаљци су род горњим Радаљцима су досељени из Радаља, славе Михољдан.

Ћелићи су из Клубаца, славе Ђурђиц.

Јовановићи су се доселили из Врбића, славе Ђурђевдан.

Трифуновићи су из Рађевине, славе Лучиндан.

Васиљевићи су се доселили из Крајине, славе Св. Василија.

Јовановићи су из Босне, славе Никољдан.

Зарићи су из Трбушнице, славе Митровдан.

Аћимовићи су из Босне, славе Јовањдан.

Милошевићи су из Босне, славе Митровдан.

Милетићи су од Васојевића у Црној Гори, славе Св. Александар Невски.

Тешићи су старинци, не зна се одакле су (Јоцо Тешић најстарији човек у селу), славе Никољдан.

Ристићи су из Босне, славе Петровдан.

Симићи су из Босне, славе Јовањдан.

Максимовићи су из Босне, славе Ђурђевдан.

Станојевићи су из Ликодре, славе Аврамијевдан.

Јовановићи (нису род поменутима) су из Босне, славе Ђурђевдан.

Симићи (нису род већ поменутима) су из Црнче у Азбуковици, славе Никољдан.

Деспотовићи су из Ковиљаче, славе Ђурђевдан.

Врањковићи су из Крајине, славе Никољдан.

Степановићи су из Красаве, славе Аранђеловдан.

Тодоровићи су из Козјака, славе Никољдан.

Врачевићи су из Цурлине, славе Никољдан.

Куће су махом од шепера и у новије време покривене црепом а има их и даском покривених (шиндром).

Окућница је ограђена и куће су обично у крају дворишта.

Цигана и занатлија у селу нема.

Јула 1903. године у Лозници Описао

Драгомир Е. Столповић

Писар Првостепеног суда.

*Описи 30 јадарских и рађевских насеља, који су очувани у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника из ових крајева, представљају детаљније и опширније монографске целине у односу на податке објаљених у литератури. Овде су вршена упоређења у напред наведеним и у следећим наводима литературе Б. Ж. Милојевића.

Овде је изложен садржај рукописних записа без исправки и допуна, онако како стоји у оригиналном тексту.

Неке исправке, приликом куцања сам чинио, како би били разумљивији, оп. Милдан.

Нејасан је термин „засеок“ уместо „село“.

 

ИЗВОР: Видосава Николић Стојанчевић – Рађевина и Јадар у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Биљана

    Само неколико стотина метара одатле се налазила родна кућа Јована Цвијића,отуда и овако прецизна документација.

  2. branislav

    potkrala se greska u tekstu milosevici slave mratindan a ne mitrovdan kao sto je gore navedeno