Порекло презимена, село Сеништа (Нова Варош)

Порекло становништва села Сеништа (по књизи Сјеништа), општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Положај села.

Сеништа се протежу поред Увца и у њима су најузвишенија брда: Голо Брдо, Растова Главица, Стражица и Омарић. Кроз средину села протеже се Сјеничко Поље а паралелно са њим један брег са кога се стрменито спушта у Увац засеок Клак. Село је више кршевито.

У засеоку Клаку су: Гојковићи, Минићи, Јовановићи, Коруповићи, Млађеновићи, Чорбићи и Мрвићи.

Јужно поред Увца су: Синђелићи, Мраковићи, Варагићи, Јовановићи и Гојковићи.

У Чистом Долу су Стојаковићи, под Мијаљевицом су Марковићи, изнад Клака су Жунићи, под Црквином Љубојевићи у Селишту су Мутавџићи, под Црним Врхом су Маринковићи, у Пољу Мраковићи, Јелићи, Вуковићи, Клисарићи и Мосури, у Селачкој Долини, Пољу и Селачком Црном Врху су Селаковићи.

Воде.

Извори су: Змајевац, Јанково Врело, Маринковића Врело, Дурџића Чесма, Чесма код Црквине, Мраковића Стублина и Мосурско Врело.

Земље и шуме.

Земљишта се називају: Љубојевића Пећина, Рикавац, Лука, Павлова Стјена, Витанова Главица и Брда. Шуме има нарочито у Дучића Забрану.

Клима.

Село је између брда, заклоњено је од ветрова те му је клима блажа у односу на околна села и доста добро успева пшеница и кукуруз.

Име селу.

Стока првих досељеника није могла преко лета да попасе сву траву, колико је била бујна, већ је кроз снег у пролеће проницало „као сјено“ те се тако назвало село Сениште-Сјениште.

Старине у селу.

На средини села код садашњег гробља је Црквина, где су цркву Турци запалили. У Селишту су живели Кнежевићи одсељени у драгачевске Зеоке. Код Увца је „Град Проклете Јерине“ и Манастирина од „грчког манастира“ а на Увцу наспрам Радојне био је велики мост, кога су Турци запалили и разрушили.

 

Порекло становништва и оснивање села.

–Шеврљуге су у Клаку била стара породица.

–Селаковићи су овде досељени од Косовске Битке, има их одсељених и Зеокама код Драгачева*** и:

–Гојковићи (Минићи и Јовановићи) су из Васојевића, славе Аранђеловдан.. Ове две породице имају и сад „унакрсно кумство“.

Око половина 18. века досељени су:

–Мутавџићи (Маринковићи) из Чоловине – засеока Радојне, славе Стевањдан.

–Јовановићи (Коруповићи и Млађеновићи) су из Бистрице, славе Лучиндан.

У почетку 19. века досељени су:

–Љубојевићи из Кратова код Прибоја, има их у Кривој Реци и Севојну, славе Јовањдан.

–Чорбићи (Лучићи) су од Лима, славе Стевањдан.

–Мрвићи (Елдићи) су од Сјенице, славе Стевањдан.

–Марковићи (Мемиши) су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

–Варагићи су од Лима, има их Белој Реци, Драглици, пожешким Душковцима и Тометином Пољу, славе Савиндан.

–Стојковићи (Обрадовићи) су од Пљеваља, славе Никољдан.

–Вуковићи су из Ојковице***.

–Мраковићи од Удбинића из Бурађе, прадед им био црн и звали га „Мрако“***.

–Мјаиловићи (Дурџићи) су из Тикве код Нове Вароши, славе Никољдан.

–Мосуровићи су из Врбова код Пљеваља, има их у Чајетини, славе Никољдан.

За време ратова 1876. године досељени су од Нове Вароши:

–Жунићи из Амзића, славе Ђурђевдан.

–Јовановићи из Злошнице, славе Васиљевдан (Св. Василије – Нова Година).

–Синђелићи су из Рутоши, славе Ђурђиц.

–Клисарићи су из Раснице, славе Св. Враче.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.