Порекло презимена, село Крива Река (Чајетина)

15. март 2014.

коментара: 1

Порекло становништва села Крива Река (по књизи Крива Рјека), општина Чајетина – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Kriva Reka

Положај села.

Ово село чини једна пространа и плитка долина благо сведених страна према реци која тече средином села, те је ово једно од најблаженијих села у целој области. Са јужне стране заклоњено је дугачким брдом Глизом, на западној страни је брдо Церово а на средини села Градина. Источни крај села је доста кршевит.

Пошав од Мачката прво је главни део села, који се обично зове Село и у њему су: Курћубе, Бучевци, Пашићи, Трифуновићи, Стојановићи, Лучићи, Зечевићи, Ивановићи, Читаковићи, Којовићи, Брковићи, Гавриловићи, Божовићи, Тијанићи, Кубуровићи, Кнежевићи, Котлице, Мандићи, Обреновићи, Стојановићи и Лојанице.

Јужно је испод Глизе заселак Мјешник у коме су: Бацетићи, Златићи, Јелисијевићи, Вилиповићи, Вирићи, Баковићи, Поповићи, Алексићи, Гукићи, Жунићи, Јакшићи, Злокуће, Пејовићи, Словићи, Јаћимовићи и Стојићи.

У продужетку Мјешника на запад преко брда Главице је Церово где су: Церовићи, Љубојевићи, Струњашевићи, Рубежи и Тмушићи.

Име селу.

Село се назвало по његовој реци која текући кроз ово село прави много „кривина“. Мјешник је назван због тоге што су његви становници неке сушне године „у мјешинама“ доносили воду из Грабовице у Чајетини.

Воде.

Главни извори су у засеоку Мјешнику: Шаиновац, Врело и Радова; у Церову: Барица и Суво Врело; у селу: Бањица (зими топла), Божовка, Алдовина, Којивића Врело, Курћубиско Врело и Ивановића Врело.

Земље.

Земља за обрађивање је најбоља на југо-западној страни села, у Мјешнику и Церову, где је црна смоница, на северо-источној страни је земља врло посна, песковита и неродна. Ливаде су врло добре поред реке. Називи земљишта у Церову су: Росуље, Поље, Полићевина, Струњашка Ограда, Баре, Љубојевића Ливаде, Грабље и Велики Гај; у Мјешнику су: Ћуверак, Вишовина, Бјелакована, Трло, Баничина, Кадина Ливада, Раван, Кртине, Ћирковина, Расадници, Лугови, Дуковина, Череге, Мјанчина и Језерине, а у селу су: Дудиште, Перовина, Мојовића Гај, Дебело Брдо, Честе, Междрак и Лугови. Сеоска утрина је Кијево, Пискуша и Тамљаница.

Старине у селу.

Грчко Гробље има у Присоју (на једном камену изграћен је човек заогрнут некаквом хаљином, веле „грчки поп“). У Нишану и у Церову у Струњашкој Ливди постоје белези од камена а на једном, највећем, камен изређен у виду лава. У Мјешнику постоји стара црква.

Порекло становништва и оснивање села.

Драшковићи, Јакшићи су најстарија породица у селу. Од Драшковића је остао један дечко и одведен у Јакшиће, те му се потомци тако презивају али славе своју славу – Никољдан. Драшковићи су живели код Чардачине у Мјешнику.

У 18. веку досељени су:

Златићи су од Никшића, најпре дошли у суседни Мачкат, одакле пређе Злата са мужем Митром у ово село, славе Лучиндан.

Вирије су од планине Златара код Нове Вароши, дошли најпре у чајетинске Рудине, па отуд овамо, славе Аранђеловдан. Дирају их да им је предак био Циганин.

Жунићи су из Бијеле Ријеке, има их и у оближњим Никојевићима***.

Ивановићи и Читаковићи су из Дробњака, предак им као кирајџија купио и носио некакву капу у облику свештеничке чите (отуд Читаковићи, оп. Милодан), славе Аранђеловдан.

Злокуће, предак им је Злотрк служио код Турака и остао у њиховој кући, славе Ђурђевдан.

У време Првог устанка досељени су:

Курћубе* су из Рудина код Нове Вароши, славе Аранђеловдан.

*Њихов дед Гаврило сачекао је и убио 1815. године Зенил-агу и сина му Ђул-бега, који су ишли да ослободе затворене Турке у Ужичком Граду. (Милићевић, „Кнежевина Србија“).

Зечевићи (Којовићи) су из Зечева Поља код Сјенице, били најпре у Радојни, славе Јовањдан.

Баковићи (Поповићи), њих је довео рођак калуђер из манастира Довоље на реци Тари, славе Митровдан.

Алексићи (Келевићи-Шапоњићи) су из Шапоња код Нове Вароши, славе Стевањдан.

Церовићи су из Тушине у Дробњаку, где их још има, славе Ђурђевдан.

Љубојевићи су из Кратова код Прибоја, има их у Сјеништима, славе Јовањдан.

Брковићи су из „Полома у Турској“, славе Јовањдан.

Пре 100 година досељени су:

Бацетићи су из Цикота код Прибоја, где их још има, славе Никољдан.

Јаћимовићи су из Чајетине***.

Јакшићи су из Куча, славе Аранђеловдан.

Ђаићи су од Пљеваља, славе Никољдан.

Трифуновићи* (Крмези) су из Дрмановине код Нове вароши, славе Стевањдан.

*Од одсељених Трифуновића у Ужице је и г. Миша Трифуновић, министар просвете и народни посланик.

Стојановићи (Остојићи и Мутавџићи) су из Чоловине, засеока нововарошке Радојне, славе Јовањдан.

Лучићи су од неког слуге Луке код Стојановића, славе Стевањдан.

Пашићи су из Чајетине***.

Гукићи су из Гука у Херцеговини, славе Ђурђевдан.

Струњаши су из Тимара у Дробњаку, где их још има, славе Ђурђевдан.

Гавриловићи су од Лима, славе Јовањдан.

Обреновићи су из Старе Србије, славе Ђурђевдан.

Рубежи су из Дробњака, славе Ђурђевдан.

Котлице и Тмушићи су од манастира Довоље, славе Никољдан.

Јелисијевићи (Вилиповићи) су из Кућана, славе Никољдан.

Пејовићи су из Мораче (од њих су Дробњаци у пожешком Глумчу), славе Св, Јоаким и Ану.

Симовићи су „однекуд из Турске“, славе Усековање.

За време рата 1876. године досељени су:

Стојићи (Рутовићи) су из Рутоши, славе Јовањдан.

Словићи су из Прибојске Бање, славе Аранђеловдан.

Мандићи су из Бурађе***.

Матовићи су од Сјенице***.

Кубуровићи су из Бабина, славе Никољдан.

Лојанице су из Косатице код Пријепоља, има их у Бранешцима***.

Ристановићи су из Рожанства***.

Бучевци су из Кратова код Прибоја, славе Никољдан.

Кнежевићи су из Чајетине***.

Тијанићи су из Шљивовице***.

Перишићи су потомци доводца из пожешких Радоваваца, славе Лучиндан.

 

Напомена:

***Не каже се коју славу славе. Они који су се доселили из Чајетине видети под „Чајетина“.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић – Златибор. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Marko

    Ispravka .Rubezi ( Rubežanović- nekada Jakičići poreklom iz Kuča) slave Nikoljdan!