9. марта 1817. – Погубљен Сима Марковић, кнез и војвода из Првог српског устанка. Био је члан и предсједник Правитељствујушчег совјета сербског. 1817. године је са Павлом Цукићем подигао устанак против кнеза Милоша Обреновића, али је био ухваћен и погубљен на Калемегдану.
Симеон – Сима Марковић је рођен 1768. и живео је у богатом селу Велики Борак у Београдској нахији (код Барајева). Био је истакнути војсковођа и дипломата устаничке Србије, оберкнез Посавине, а онако гостољубив и отворен, оличење правог српског домаћина. Већ у младости “трговачки ћемер је заменио јатаганом” борећи се одважно у Кочиној крајини (1887 – 1891), против Јаничара. После мира у Свиштову 1891. године, кућа кнеза Симеона била је место окупљања виђенијих људи тадашње Србије где су се описмењавала деца богатијих трговаца а и стварала идеја о “Слављано – серпском царству”.
После сече кнезова и паљења ханова, заједно са Павлом Поповићем, кнез Сима је покушао да разреши настале сукобе организујући директне преговоре између Карађорђа и Аганлије 12. фебруара 1804. године у Дрлупи.
Срчано учествује у раду устаничке скупштине у Орашцу на Сретење 1804. године.
Од самог зачетка устанка постао је веома близак са Карађорђем, а вожд је Симину кућу сматрао за домаће место, па је чак и прву устаничку скупштину Правитељствујушћег совјета одржао у Симином дому. Кнез Сима Марковић је био прво председник Совјета, да би 1811. године постао први министар финансија – попечитељ касе народне. У улози председника Совјета, 1807. године, у Смедереву јетко одговара турској делегацији: “Србија себе сматра независном државом, никаква данка неће дати, нити ће дизати оружје на своју православну браћу”, на позив Порте да уз добијање аутономије Србија пошаље 20 000 војника на руски фронт.
У првим годинама устанка, кнез Сима Марковић је имао велике успехе у војевању код Карановца, Пожаревца, Смедерева, на Мишару…
Нарочито се истакао при освајању Београда. Тада је, на челу 3.000 устаника, провалио у град кроз добро утврђену Варош капију, упркос жестокој одбрани Турака. У борбама за Београд погинули су Јанко Катић и Васа Чарапић, тако да је кнез Сима постао најважнији војвода читаве Београдске нахије. То га, по сведочењу савременика, нимало није изменило.
Међутим, касније, Сима ће бити запамћен и по једном војном неуспеху који је као старешина 10.000 искусних устаника доживео у борбама на Дрини.
За време устанка, Сима је у више наврата одлазио у дипломатске мисије. Учествовао је више месеци у преговорима око доношења Букурештанског мировног уговора. Неколико пута борави на двору руског цара, те је одликован орденом св. Ане II степена.
После слома устанка, напустио је Србију да би се у њу поново вратио. Активно учествује у дизању Другог српског устанка, а 1817. године подиже буну против Милошеве самовоље. Симина буна је угушена. Милошеви људи га хватају и предају Турцима који му на Младенце 1817. године одрубљују главу пред данашњом библиотеком Београда.
ИЗВОР: РТС, osbozdarevac.edu.rs
Коментари (0)