Порекло презимена, село Стапари (Ужице)

26. фебруар 2014.

коментара: 2

Порекло становништва села Стапари, град Ужице – Златиборски округ. Према књизи Љубомира, Љубе Павловића, „Ужичка Црна Гора“. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

црква у Стапарима
црква у Стапарима

Положај и тип села, земље и шуме.

Јужно од Јелове Горе до Ђетиње простире се високо брдско село Стапари. Средином села тече речица Сиљевац и дели село на два дела: северни на јеловским косама и Кадињачи и до Бухара, јужни на Пониквама и кречњачким брдима, кроз која Ђетиња тече кањонском долином на више места. Северни део је шумовит на силикатном терену, потоцима изломљен и с растуреним насељима. Јужни и западни део је равнији, с вртачама, без воде, само по негде са јаким врелом, пећинама и остењацима.
Село захвата велики простор и подељено је на простране џемате. Пошто је старо село и са врло старим насељима, џемати су пуни и већ су се почели спајати. Између џемата су висока брда, стрме косе и дубоке јаруге, које су тешко пролазне. Између појединих крајева по селу је тежак саобраћај и није чудо да се нађу старих људи, који за своје село не знају докле се простире. Стапари спадају у ред оних села, која имају доста земље од сваке врсте. Најлепша зиратна земља је по кречњачким теренима; Пониквама, Мојковићима, Кули и Постењу. Закоса, испусти, пространих шума има по Јеловој Гори, Кадињачи, Пониквама и на све стране по џематима. Докле није изнет плуг на Јелову Гору и Поникве, Стапари су се стално расељавали, али су данас застали са расељавањем а шире се на све стране.
Сеоски џемати већег обима су: Стапари око цркве и школе и на запад преко Поникава до Биоске; Кула на источном ободу стапарске површи, исте висине са кечерском и према Забучју; Мојковићи на површи и према Качеру, спуштени Реци, око врела и пећине Мегаре; Тупаја (Јасенова), северно од Стапара на Пониквама и изнад Биоске; Долови на Пониквама око старог пута и по Кадињачи; Постење испод Поникава, испод оних високих истоку окренутих остењака и кречњачких градина са врелима; Гредица по ободу Кадињаче и низ потоке који граде Сињевац; Дупци у Јеловој Гори при правим изворима Сењевца; Десна Река главна притока Сењевца и до Бухара испод бухарске Чаковине; Волујец на ставама свих потока, према Постењу и на левој страни Сењевца око нове механе; Буља (Грбача) испод Волујца, с обе стране Сењевца и испод Куле.

Име и старине у селу.

Име селу, старе ископине по Постењу, Мојковићима, пећинама, Пониквама, око старе механе, Кула и друга имена, поред старих зидина, ханишта и гробова доказ су велике старости овог села. У традицијама старих породица постоје предања да су живеле неке старе породице по Дупцима, Буљи и Јеловој Гори, које су се бавиле справљањем масла, сира и пастрме од оваца и коза. Шта је било са овим породицама не зна се, главно је да их данас нема овде.

Порекло становништва и оснивање села.

Стапарци (Перишићи, Гачићи и Синђићи) су најстарије породице овог села. Гача и Периша Стапарци су из Куча, дошли негде у Колашин и преко Диваца сишли у ово село. Они су се први почели насељавати у селу поред пута, којим су се горња села спуштала Ужицу, населили се са обе стране пута и међу собом подигли цркву, после школу и механу, чиме је део села постао средина, мада није стварна средина села. Стапарци су жилави, радни, издржљиви, послу одани и најбољег материјалног стања и положаја; има их у Стапарима 38 кућа, славе Никољдан.
Радојичићи су, као и Стапарци, сишли и на Кули населили пре, као и претходни, 200 година, дошли из Доње Бистрице испод Златара. Дошла су два брата, па старији прешао у Гостиницу а млађи остао и нашао склоништа на Кули са обе стране старог пута, којим се спуштало у Турицу и град ужички, има их 15 кућа, славе Лучиндан.
Мојковићи (Даничићи, Милутиновићи и Милосављевићи) су трећа стара досељена породица. Мојковићи Милутин и Милосав са удовом Даницом дошли су из истоименог села у црногорском Колашину. На сеобу их је покренуо Периша Стапарац и са њима дошао, прво их населио изнад врела и пећине Мегаре, где су дуже остали. Цео овај крај око Мегаре назову Мојковићима, па се тако и данас зове; а чим који од њих испадне из села опет се зове Мојковић. После деобе удова Даница као најслабија страна у Мојковићима и њени потомци се назову Даничићи. Милутинови синови пређу у Тупају и постану Милутиновићи и Милосављевићи; касније Милосављевићи пређу у Волујац и Буљу. Даничин унук пресели се у Гредицу и тамо се насели. Има их данас у селу 40 кућа, славе Ђурђевдан.
Словићи су четврта старија породица, дошли су за Стапарцима и прво засели у Доловима, па се после померили у Волујац и Буљу, где су увек заузимали најбоља и најјача имања у тим крајевима. Они су овде сишли из Чајетине а раније из села Кратова код Прибоја. Словића има и преко Увца према Јабланице, овде их је 16 кућа, славе Аранђеловдан.
Курлаге (Курлагићи) су пета од истовремених старијих породица, прва посела Постење. Курлаге у Постењу, у Тупаји у Мојковићима, у Кули у Ристовићима, су пореклом из Комарнице у Дробњацима. Курлаге је подигао на глас њихов предак, који је добио надимак по имању неког Турчина Курлаге у Постењу. Курлаге су људи од вредности, велики устаници, дрски и склони за напад, по чему се одликују Курлагићи, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Ћосићи су шеста старија породица, насељени у Волујцу, Стапарима, Буљи и Душцу, једна иста породица, потомци неког Никифора Ћосе, који се први пут населио у Волујцу и тамо умро; неки његови потомци одселе се у ваљевске Попучке и тамо остану. Старина им је из села Волује код Никшића. Овде их има 17 кућа, славе Јовањдан.

Богојевићи спадају у старије породице. Богоје Брашњо дошао је са децом својом из Бабина код Пријепоља и посео Поникве и Долове. Његови потомци су:

Илићи у Кули;

Деспићи у Тупаји и

Маринковићи на Гредици и Буљи; има их 17 кућа, славе Никољдан.

Мирковићи су у Стапару, Тупаји, Страњаци и Дупцу, досељени из Горњих Страњана изнад Пријепоља, има их 13 кућа, славе Стевањдан.

Вуковићи су у Стапарима и Мојковићима;

Драговићи у Постењу и

Ирићи у Десној Реци су потомци Вука Драговића и његовог брата, досељени из Сељанчице код Пријепоља, има их 15 кућа, славе Јовањдан.

Све су се горње породице доселиле пре Кочине Крајине у ово село. У то доба долазе многе породице и по реду су:

Бошњаковићи и Скокићи. Јовица и Никола Бошњаци пали су у Постење, па се одмах поделили, те се Јовица одселио у ваљевске Пријездиће, а Никола остао. Дошли су из Врбова у Полимљу код Пљеваља; има их у Постењу у Гредици и као Скокића 11 кућа, славе Никољдан.

Миловановићи у Стапарима и Кули сродници су Марковића из Г. Страњака, дошли у ово село и прво се населили на Кули, има их 6 кућа, славе Алимпијевдан.

Буквићи у Тупаји и Доловима и

Секулићи у Дупцима дошли су из села Букве код Пљеваља, има их 11 кућа, славе Стевањдан.

Дивјаци (Дивљаци, Дивљаковићи) у Постењу и Волујцу су из Црвен-Дола на Чеву, има их 8 кућа, славе Аранђеловдан.

Обућине;

Јешићи и Јевтовићи у Десној Реци;

Максићи и Васићи у Буљи дошли су од Колашина из Мојковића 20 година после првих Мојковића, има их 14 кућа, славе Јовањдан.

Млађеновићи и Лукићи у Мојковићима су из Калудре у Колашину, дошли после Мојковића, кад и Обућине, има их 12 кућа, славе Часен Вериге.

Старчевићи на Гредици, њих је довео Крстивоје Старчевић из села Букве код Пљеваља. Прво је дошао у Мојковиће па ту и умро; како се два пута женио, старија деца му остану у селу а млађа од друге жене изађу на Гредицу и тамо се населе, има их 12 кућа, славе Јовањдан.

Радовановићи (Црепуљари) дошли су из Слатине код Прибоја и населили се да граде црепуље у Кули, има их 6 кућа, славе Пантелијевдан.

Крњевићи (Крњачићи) и Ћубићи (Ћубе), први у Постењу – други у Тупаји довео је и Тупају и ту их населио Ћубо Крњевић из села Крмаче на Увцу. Ћубови потомци су од две жене; од прве Ћубићи (Ћубе), од друге Крњевићи (Крњачићи), има их 8 кућа, славе Томиндан.

Горњи досељеници су до 1810. године. После те године населили су се:

Кнежевићи и Ђуричићи у Десној Реци и

Јовановићи на истом месту и у Буљи су од Кнежевића из Биоске, има их 13 кућа, славе Никољдан.

Рафаиловићи и Ристовићи, први у Стапарима – други у Кули су из Негбина, има их 5 кућа. Славе Ђурђевдан.

Бакрачлије у Дупцима, Десној Реци и Тупаји су из Пчелица, однекуд из Црне Горе, има их 4 куће, славе Лазаревдан.

Јокићи и Илићи у Тупаји су из Тупаје, има их 7 кућа, славе Лучиндан.

Милановићи у Мојковићима су стара Трифуновића много расељена свештеничка породица из Кремана од тамошњих Захарића (Радоњића), има их 4 кућа, славе Лучиндан.

Гредељевићи су у Стапарима и Мојковићу, досељени из Чајетине од Барјактаревића, има их 4 кућа, славе Аранђеловдан.

Веселиновићи, њиховог претка довела је мати из Карана и оставила у Мојковићима, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Пејићи (Кесеровићи) су у Мојковићима и Кули, превео их са Кесеровине у Биосци њихов деда Паја Пејић те их зову Кесеровићи, има их 4 кућа, славе Никољдан.

Плакаловићи су из Црне Горе од Грахова, има их 3 куће у Тупаји, славе Јовањдан.

Антонијевићи и Лазићи, први у Кули – други у Дупцу и Волујцу, дошли су из Кратова, има их 5 кућа, славе Мратиндан.

Попадићи у Мојковићима и Стапарима су из Заовина, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Димитријевићи су из Дробњака, познији досељеници на Гредици, има их 4 куће, славе Ђурђевдан.

Марјановићи у Дупцима су из Доброселице, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Челиковићи у Десној Реци и Дупцима су из Заовина, има их 3 кућа, славе Ђурђевдан.

Петровићи и Скеровићи, први у Десној Реци – други Доловима, њих је населио Петар Скеровић из Жупе код Пљеваља и пошто се два пута женио деца му се одселила на две стране, има их 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Стевановићи у Тупаји и Волујцу су из Комана у Црној Гори, има их 3 кућа, славе Аранђеловдан.

Спасојевићи и Милосављевићи, први на Постењу – други на Гредици су из Пипера у Црној Гори, има их 5 кућа, славе Никољдан.

Паковићи су из Негбина, има их у Буљи 4 куће, славе Ђурђевдан.

Бошковићи и Нешковићи у Буљи су од Ковачевића у Шљивовици, има их 6 кућа, славе Св. Враче.

После 1834. године и после 1878. године дошли су:

Мандићи у Мојковићима су из Сељана код Пријепоља, има их две куће, славе Ђурђевдан.

Лазаревићи су из Бање, једна кућа, славе Стевањдан.

Доганџићи су на Кули, дошли из Качера, једна кућа, славе Никољдан.

Новаковићи су из Пчелица, једна кућа, славе Никољдан.

Којадиновићи су из Заовина, једна кућа, славе Стевањдан.

Пјевчевићи су из Рутоши, једна кућа, славе Никољдан.

Станишићи су из Станишеваца, једна кућа, славе Никољдан.

Станковићи су из Мокре Горе, једна кућа, славе Стевањдан.

Аћимовићи су из Биоске, једна кућа, славе Јовањдан.

Маџаревићи су из Осата у Босни, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Радовићи су из Шљивовице, једна кућа, славе Св. Враче.

Шишићи су из Гостинице, једна кућа, славе Аранђеловдан.

Радовановићи су из Вранеши, једна кућа, славе Никољдан.

Панићи су из Биоске, једна кућа, славе Петровдан.

Томашевићи су из Бистрице, једна кућа, славе Лучиндан.

Перишићи су из Богата код Нове Вароши, једна кућа славе Ђурђевдан.

Папићи су из Рутоши, једна кућа, славе Ђурђевдан.

Митрашиновићи су из Биоске, једна кућа, славе Стевањдан.

Ђурићи су из Заовина, једна кућа, славе Ђурђевдан.

 

Писац ове књиге Љуба Павловић не каже колико у Стапарима има кућа и породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић – Ужичка Црна Гора. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Zlatko

    Poštovanje,zanimaju me Kondići u selu Gostinica,užice.Hvala

    • Небојша Новаковић

      Љубомир Павловић (Ужичка Црна Гора) за Кондиће каже да су се доселили из Крчагова и да славе Св. Николу. Нема података о даљем пореклу.

      Занимљиво да се презиме Кондић често “преплиће” са презименом Јеличић. И Јеличића има у ужичком крају. Славе Св. Тому, а припадају хаплогрупи I2a DS, која је карактеристична за српско-словенско становништво.

      Поред ужичког краја, Јеличића и Кондића има у истим селима и у Вишеградском Старом Влаху, као и у Босанској Крајини, где се сматрају рођацима.

      Пожељна ДНК анализа у Вашем случају.