Порекло презимена, Бијело Поље (Црна Гора)

11. фебруар 2014.

коментара: 55

 Порекло становништва Бијелог Поља. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Bijelo Polje

О становништву старог, средњевековног Бијелог Поља, односно Ннкољ-Пазара и Прушке нема никаквог помена. По причању старијих људи овде је било: Џодића, Поп-Асимовића, Радуновића, Котлајића, Пржића, Угриновића, Бојовића, Богдановића, Филиповића, Деспотовића, Видаковића и Косовића.

Богдановића потомака има у Колашину, а Бојовића, Косовића, Котлајића и Угриновића у Србији.

Из катастиха св. Николе, који обухвата време од 1719—1771 године, видимо да су у току 18. века у Бијелом Пољу живели ови родови: Радивојевићи, Богосављевићи, Стефановићи, Милутиновићи, Славнићи, Кулизићи, Неимари, Ћоровићи, Ивановићи, Јагићи, Лакшићи, Анићи, Марковићи, Бобанчићи, Никићи, Караџуле, Георгијевићи, Обренићи, Михатовићи, Петковићи, Петровићи, Томићи, Живковићи и Милићевићи. Од ових родова данас нема потомака у Бијелом Пољу.

Сви су изгледи да су неке од ових родова истребили Турци, док су потомци других пошли на разне стране за радом. Једино Ћоровића има у селу Негњеву, близу Бијелог Поља.

Најстарији познати православни бјелопољски род јесу Ракоњци. Они су се доселили из Куча, да би избегли крвну освету. Једно време живели су у селу Ракоњу, по коме су доцније названи Ракоњци. 1645. године били су у Бијелом Пољу, јер се те године помиње неки Паун Ракоњац као ктитор цркве Св. Николе. Ракоњаца у Бијелом Пољу данас нема, али их има у оближњим селима Његњеву, Невини и Коритима, као и у Шумадији.

Али у ово место свет се више досељавао у 18. и 19. веку. Године 1776. наводи се у поменутом катастиху Тодор Сарајлија. Тодор је како видимо по надимку, био родом из Сарајева. Његових потомака сада овде нема.

Гојковићи, Басекићи, Пајовићи, Матијашевићи и Танасковићи живели су раније у оближњим селима.

Јевтићи су доселили из Црне Горе, да би избегли крвну освету.

Поповићи воде порекло од Ђоковића, и старином су из Дробњака.

Гољевићи су се раније звали Јовановићи и старином су из Горњег Колашина.

Лазовићи су старином из Црмнице. Неко време живели су у Русији, где су научили да „молују” иконе. Доцније су са тим занатом ишли по разним местима и тако су неки дошли у Бијело Поље.

Нешевићи су старином из Коморана, близу Пријепоља.

Обрадовићи су из оближњег села Оровице, а Шебековићи из Мојстира, код Сјенице.

Ђоковићи су из Дробњака, Лешперовићи из Коморана, Чопићи из Куча и Чујовићи из оближњег села Грнчарева.

Почетком 18. века доселили су се Марићи из Пелева Бријега.

Новковићи су се доселили из Горње Мораче, да би избегли крвну освету. Њихов предак Новко живео је око 50 година у Припчићима пре него што се доселио у Бијело Поље.

Дунићи су из Колашина.

Јуришевићи су пореклом из Црмнице доселили су се пре 1763. године, јер се те године у поменутом катастиху наводи Јован Јуришевић.

Мургезићи су се доселили из оближњег села Припчића, и раније су се звали Луковићи. Овде су били у 18. веку, јер се у катастиху помиње Дмитар Луковић.

Пушетићи су се доселили из Дробњака, да би избегли крвну освету.

Лилићи су старином из Подгорице. Пре него што су дошли у Бијело Поље живели су око 50 година у Грнчареву а овде су дошли почетком 18 века.

Маринковићи су дошли крајем 18. века из Расова.

Почетком 19. века доселили су се Војиновићи из околине Пријепоља.

Ђубабићи су се такође доселили почетком 19 века из Скадра, да би избегли крвну освету.

Гребовићи доселили су се из оближњег села Гргаја, овде су били 1838. године, јер се те године помиње неки Грербовић на иконостасу цркве Св. Николе.

И Дробњаковићи су се доселили почетком 19. века из Дробњака.

Брацановићи су старином из Васојевића, а Јованчевићи из Црне Горе.

Вукојичићи су се доселили из Куча, да би избегли крвну освету.

Шабовићи су из Колашина, а Карличићи су старином са Обода, код Црнојевића Ријеке, где су живели неко време. Раније су се звали Карлице.

Православни Станићи су старином из Куча. Неко време су становали у Зети и Подгорици, где имају и данас својих сродника. Из Подгорице су дошли у Бијело Поље око 1830. године, да би избегли крвну освету.

Тауовићи су се доселили почетком 19. века из Горњег Колашина.

У првој половини 19. века доселили су се и Кнежевићи из оближњег села Оровице.

Средином 19. века доселили су се Тичевићи из оближњег села Грнчарева.

Бошковићи су дошли у исто време из Колашина.

Ратковићи су доселили средином 19. века такође из Колашина.

Грнчаревићи су из Грнчарева.

Лешњаци су старином из Љешанске Нахије; пре него што су дошли у Бијело Поље живели су у Црвском. Из Љешанске Нахије доселили су се средином 18. века, а из Црвског око 1880. године.

Сретковићи су дошли средином 19. века из Коморана.

Нишавићи су старином из Црне Горе.

Спасојевићи су дошли из Бихора, а Каришици такође средином 19. века из Тријебине, близу Сјенице.

И Мораковци су дошли у исто доба из Моракова у Никшићкој Жупи. да би избегли крвну освету.

*   *   *

Правих турских породица има у Бијелом Пољу 24. Али изгледа да међу овим породицама има неких које су српског порекла. Њихови преци сматрани су да су прави Турци нешто више од потурчењака, па су се радо издавали за Турке.

Зајимовићи воде порекло од неког Зајима. Сматрају се за најстарије турске становнике овог места и доселили су се из Коње.

Кајабеговићи воде порекло од Кајахануме, царске рођаке. Овде су дошли са Хајдар-пашом, који је у 16. веку покорио овај крај. Неко време живели су у Бихору, где су имали своје „сараје”. Били су иајбогатији Бјелопољци и имали 70 чифлука.

Нухоџићи су старином из Смирне.

Мулабеговићи су из Чевлика. села код Смирне. Раније су их звали Чевлик, по месту из кога су се доселили. У Бијело Поље дошли су са турском војском 1809. године, кад је Караћорђе ударио на Сјеницу.

Хајдарагићи су дошли у почетку 19. века.

Хаџајлићи су дошли са Хајдар-пашом.

Добарчићи су из Брусе, а Мушовићи су из Коње. Ови последњи најпре су се населили у селу Вранешу одакле су једни пошли у Никшић, а други у Колашин. Кад су Црногорци 1878. године освојили Ннкшић и Колашин, једни Мушовићи доселили су се у Бијело Поље.

Од Срба муслимана из околине Бијелог Поља су:

Музуровићи и Каназовићи из Кукуља, Махмутовићи и Зоранићи из Бистрице и Клапије из Црнче. Ашани су из околине Берана, Црновршани из Црног Врха (код Берана). Аџимуховићи, Џафићи н Џафовићи из Дробњака. Калићи и Колићи из Колашина. Кајовићи из Поља, Маслаковићи из околине Сјенице, и Радоглавци из Бихора.

Муслимани Станићи звали су се тако по мајци Стани.

Делевићи, Ресуловићи и Тиџевићи су из Скопља. Делевићи се деле на мање родове: Нејселовиће, Ламежевиће, Мулалиће и Роховиће.

Бишићи су дошли из Босне да би избегли крвну освету, а даљом старином су из Херцеговине; раније су се звали Глунчевићи.

Кучевићи, Међедовићи и Касумовићи су из Куча. Дошли су да би избегли крвну освету.

Бурџовићи су из Пипера, а Мекићи из Затријепча. Пре него су дошли у Бијело Поље становали су у оближњем селу Јабучину.

Мартиновићи су из Бајица. Одатле су се иселили 1709. године, прнлнком истраге потурица.

Идризовићи и Хадровићи су од Ђурашковића из Цеклина. Ови последњи су дошли да би избегли крвну освету, а неко време живели су у Старом Бихору.

Кадићи су од православних Кадића у Бјелопавлићима. Пребегли су из Црне Горе, кад је њихов рођак Тодор Кадић убио кнеза Данила 1861. године.

Гушмировићи су старином из Црне Горе. Неко време живели су у Смаилагића Пољу, код Колашина. Ово је поље било њихово, и по њима се раније звало Гушмирско. Средином 18. века убили су два Смаилагића, те су због тога морали напустити своје домове и побећи у Бијело Поље.

Кривошићи су дошли из Кривошија, да би избегли крвну освету.

Арбанашког су порекла: Љуцовићи, Пећани и Хоти.

Љуцовићи су неко време живели у Црном Врху.

Пећани су старином из Арбаније, али пре него што су дошли у Бијело Поље, живели су у Пећи. Раније су били католици, али су за време становања у Пећи прешли на ислам.

Хоти су из Хота.

Цинцарског су порекла: Хаџијанковићи, који су сада посрбљени. Доселили су се средином 19. века из Призрена.

Бјелопољско становништво дели се по вери на православне (1143) и муслимане (1940). У прво време турске владе православни су чинили већину. Доцније је муслимана било више и они су чинили главни део бјелопољског становништва, јер су и многи Срби примали ислам, да би сачували имања и заштитили се од Турака. Али се број муслимана повећавао не само прелажењем Срба у ислам, већ и њиховим досељавањем из оближњих села и из даљих крајева: аге и други богатији муслимани напуштали су села н долазили у варош. Тако се број муслимана повећавао, а број хришћана смањивао. То је трајало све до ослобођења Бијелог Поља. После ослобођења приличан број муслимана населио се у Турску, јер нису могли схватити друкчији ред ствари него да они господаре. Број исељених муслимана надокнадили су Срби из Црне Горе и из оближњих села.

По попису од 1. априла 1931. године било је у Бијелом Пољу 696 домова са 3093 становника. Од ових је православних домова 274 са 1143 становника, муслиманских домова 420 са 1940 становника и католичких 2 дома са 10 становника.

ИЗВOР: Гласник Српског географског друштва

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић

Коментари (55)

Одговорите

55 коментара

  1. Zorica

    Da li se spominju Mirovici u opstini Bjelo Polje pocetkom 20 veka?Hvala

  2. Marko Perisic

    Dobar dan,

    mene intresuje ako neko zna nesto vise o poreklu Marjanovica koji su se odselili iz mesta Vrh kraj Bijelog Polja 1804. godine? Perisa Marjanovic je se doselio odatle. Prvo u Orasac pa se posle preselio u obliznje selo Stojnik u Srbiji. Hteo bih da saznam nesto jos o poreklu Marjanovica. Po njemu smo mi Perisici iz Stojnika. Sada znam da su postojala bratstva;plemena Marjanovici i Martinovici. Svaka informacija znaci. Hvala puno unapred.

    • Данило

      Која је слава Марјановића или Пешића?
      Данас тог браства нема у селу Врх, бар не под тим презименом, што не значи да можда презиме није промијењено, као што је случај са Крунићима из тог села који су се раније презивали Петровић.

      • Marko Perisic

        Slava Perisica je otkad su dosli u Stojnik Sveti Jovan a koju su slavu slavili Marjanovici to stvarno ne znam. To jest, ne znam da li su Marjanovici slavili istu slavu ili ne.

        • Данило

          Занимљиво да Јовањдан славе Шарчевићи који данас живе у селу Врх, само не знам јесу ли ту били прије или после 1800.године!
          Слава је и Кандића из села Пећарске, које је географски доста близу. Доста ријетка Слава
          у бјелопољском крају.
          Могуће да сте Род са ова два браства. Али ако нема усменог предања са којим се браствима својатате све су ово само нагађања.

          • Marko Perisic

            Sarcevica ima i dan danas u Stojniku kod Arandjelovca. Znam da ih ima u selu Vrh jer sam gledao koja imaju danas prezimena tamo. Rod smo sa njima. Oni su par kuca ispod nas u Stojniku. Isto su dosli iz sela Vrh u Stojnik. Nismo rod sa Kandicima koliko ja znam. Marjanovica nema danas u selu Vrh jer su se odselili u Srbiju i promenili prezime u Perisic. To je problem, sto ja ne mogu nikako da saznam ko su bili preci tog Perise Marjanovica kada je ziveo u Vrhu. To apsolutno niko ne zna. Mislim, ne znam ja da li ko zna to uopste. Pitao sam i oca a on bas prati to. Ne zna ni on. Ne mogu da doprem do njih nikako, davnih predaka Marjanovica. Pa da, ne mogu da nadjem usmeno saznanje. Vrlo je verovatno da su onda zadrzali Slavu Sveti Jovan kada su se preselili u Srbiju. Hvala vama svakako na pomoci jos jednom. Voleo bih da stvarno neko zna ko su bili stari preci. Ako zna bilo ko jos nesto, znaci.

  3. Крни Јелац

    Занима ме да ли има или је било Арсенића у Бијелом Пољу (мислим да су у причу о предању спомињали село Томашево)?

    • Delta

      Не делује баш презиме типично за ЦГ крајеве.Слично презиме постоји у беранском крају,Марсенић па је можда дошло до неке забуне.Можда Арсенићи за које питате заиста јесу некада живели у Томашеву али јако мале шансе да су се тада тако презивали…Врло вероватно да су то презиме добили по досељењу у нови крај изван ЦГ.Током Септембра ће бити акција српског ДНК месеца,уплатите 7000 динара и дефинитивно можете утврдити одакле потичу Арсенићи који вас занимају…

  4. Kordić

    Poštovanje,

    Volio bi da mi kažete o porijeklu prezimena Kordić iz Bijelo Polja. Bio bih vam jako zahvalan.

    Srdačan pozdrav!

    • Delta

      База свих бјелопољских Кордића би требало бити село Тутићи,општина Сјеница.Но то село је много ближе Бијелом Пољу а и тамошњи живаљ гравитира управо ка том граду.Нисам сигуран која им је слава.Рекао бих Никољдан али то ћете морати сами да проверите…Постоји и село Кордовина у општини Пљевља,са друге стране планине Лисе.Могуће неко стариначко становништво на тим просторима.Иначе презиме настало од прасловенске речи корда=мач.

  5. Kujović

    Pozdrav,
    Imate li neku informaciju o prezimenu Kujovic (selo Metanjac) Bijelo Polje?
    Hvala. Lp