Порекло презимена, село Састав Река (Црна Трава)

Порекло становништва села Састав Река – “Станац”, општина Црна Трава. Истраживање „Црна Трава и околна села“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Sastav Reka, selo

 

Настанак села и порекло становништва:

Село Састав Река је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу.

Према попису из 2002. било је 40 становника (према попису из 1991.било је 53 становника).

У насељу Састав Река живи 33 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,3 година (36,4 код мушкараца и 40,2 код жена).

У насељу има 12 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографска слика становништва после Другог светског рата (1945.г.) је изгледала овако: 1953.г.(11), 1961.(18),1971.(21), 1981.(55), 1991.(53) и 2002.г.(40 становника).

У клисурасту дубодолину, баш на ушћу реке Градске у Власину, до краја 1945.године се није ни могла људска нога крочити.

Шумовит кланац са окомитим стенама уз аветињски одјек ових двеју река плашио је не само пролазнике, но и војске, које су га због тајанствености мимоилазиле.

У тај теснац је било сув ише дивљачи, разних птица грабљивица, које су ту вековима живеле у суровој дубодилини кланца.

Многи становници околних планинских села: Гара, Јабуковика и Дарковца, тешко би се усудили да сиђу у ово тајанствено удубљење слично мишјој рупи.

Чак у Другом светском рату и партизанска болница и збег становника били су удаљени од овог стеновитог места.

Одмах после ослобођења од окупатора, периоду 1945-1954. године биле органозоване посебне омладинске бригаде које су крамповима, штанглама и лопатама јуришале на стене.

После десетогодишњег напора 1954.године долином реке Власине забрујали су мотори камиона првих весника нове саобраћајне артерије.

Битка за овај пут траје и данас, иако се саобраћај одвија редовно.

1954.године изграђен је на реци Градска, одмах изнад њеног ушћа у Власину, лучно повијен камени мост распона око 20 метара.

Тај објекат је претеча данашњег насеља. Градитељи тога моста нису употребили домаћи назив за ушће реке Градске у Власину-„Станац“, већ назив Састав Река.

Првобитни назив повпг насеља „Станац“ је такорећи административно избрисан за овај крај, а једино још по неки старији из тога времена употребљава за овај део насеља уместо речи „Састав Река“, реч „Станац“.

Тако и поред „састава“ двеју река: Власине и Грацке, стоји саобраћајни знак ознаке насеља Састав Река.

Новоизграђени пут Лесковац-Састав Река-Црна Трава био је највеће добро за становништво села Гара, Дарковца, Јабуковика, Кривог Дела и друга насеља разбацана са десне и леве стране долине реке Власине.

После усподстављења саобраћаја на овој релацији ницали су као печурке после кише путеви и богазе који се сливају на овај пут.

Састав Река постаје планинска рскрсница. Дарковце, Јабуковик, Гаре и Градска напуштају раније планинске путеве усмерене ка Власотинцу.

Који се оријентишу искључиво на пут који се пробија клисурама, котлинама, кланцима сутјескама и жгрелима реке Власине.

Гравитационом силом сви ови путеви сливају се према Састав Река.

То је утицало да Срески Савез земљорадничких задруга изгради трговачку кућу баш на „саставу“ реке Грдаске, Дарковачке и Власине код моста.

Подом су подигнуте: кафане, управна општинска зграда, управна зграда Земљорадничке задруге, Пошта, зграда осмогодишње школе, станови за просветне раднике и амбуланта.

!955.године при првом покрупњавању општине, Састав Река постаје седиште општине за села у средњем сливу реке Власине.

1960. године отворени су у овом месту и виши разреди основне школе за села која овој рупи гравитирају (Дарковце, Гаре, Криви Дел и Јабуковик).

Већ је радила и амбуланта у Састав Река тих година 20. века, која је отворена 1966.године у Састав Реци.

Земљорадничка задруга села Дарковце која је формирана 1935.године, преселила је и своју управну зграду у Састав Река.

Тако је Састав Река са зградама ускомпонованим у камену поред река Власине и Градске, израстао у ново створени вештачки центар за сва села која гравитирају ка њему.

Село Састав Река је административно у службеном гласнику бр. 2356, тадашњег среза Лесковац, месеца 7. августа 1962. године званично одређен назив као место звано С а с т а в Р е к а.

Од дивље и пусте рупе претворено је ово место у центар за села у средњем сливу реке Власине.

1962.године изграђен је пут за Градску и пустен у саобраћај. Тиме се отвара могућност за експлотацију огромне дрвне масе у басену Власине и Грдаско-каланске реке (Вигњиште)..

У ово место 80. година века. Постаје веома важно место за трговину пољопривредних производа са равничарског дела поморавља.

Тако су стајковчани и остали са овог подручја на дан отвореног пијачног дана продавали у току јесењих дана купус, паприку, парадајс за зимницу.

Своју робу су дотеривали и други занатлије.

Младеж се сакупљала у току пијачног дана, а печалбари када су долазили из печалбе прво су свраћали у кафане у Састав Река, да се мало разгали душа печалбарска; па онда се кретали планинским литицама до својих кућа на ћувицима.

Мало се подсетили на некадашње дане наше младости, када смо често пута у тим кафанама 70. година 20. века у јеку вашарских дана дочекивали рујне зоре.

Када се крене асфалтним путем од Власотинца., преко Свођа, Састав Реке и Црне Траве ка Власинском језеру; увек се уз прелепу власинску клисуру поред бистре планинске реке Власине и букове шуме застане у месту Састав Река.

Свако би да погледа мало ту природну лепоту у „састав“ двеју река:Власине и Грацке; уз мир и тишину пролећног опојног мириса расцевталог планинског биља и озелењене букове шуме у смирај дана пролећа.

Многи су као печалбари одавде отишли у далеки свет, а тај свет им је донео бољи живот у материјалном погледу, али њихова душа се негде маје на овим врлетима и литицама поред реке Власине у месту Састав Река.

Данас на почетку 21. века раде још сезонски по нека кафана и продавница, а треба нагласити да је поплава 1988.године однела продавницу Стојана Николића „Лисичко“ и друге околне зграде поред набујале реке Власине.

Све до постојања ОШ у село Састав Река, у школским становима 80. година 20. века су становали наставници: Младеновић Станимир, Славко Љубисављевић, Мирко Марковић, Гојко и други.

До краја 20 века овде је било пуно света. Школа је била пуна ђака, све је врвило од живота. Онда је наишла економска миграција становништва и учинила своје.

Као и сва остала села овог планинског дела Повласиња, тако и Састав Река постаје полако прошлост и траг некада живота црнотравских печалбара.

Почетком 21. века сам обишао полупразне кафане , у времену пролећних дана, затекао саму остарелу крчмарицу.

 

На почетку 21. века често у времену вашара и летњих одмора многи потомци се сете да обилазе куће својих предака и уживају ту благодет природе и здравог начина живота у планини.

* * *

Порекло презимена фамилија насељених из суседних села:

Од фамилија по презимену од оснивања насеља “Састав Река”(1964-2014.г) су живеле или данас још живе ове фамилије:

– Из села Дарковце:Николић Стојанча “Лисичко”(кафеџија), Вељковић Стојимен (кафеџија), Младеновић;

– Из села Горње Гаре: Цветковић (трговац);

– Из села Црна Бара (Власотинце): Цветковић (клонфер-лимар, различита фамилија, живи и у Власотинце-исти род Цветковић насељен из с. Црна Бара живи у село Липовица, са крсном славом Св. Јован);

– Из села Криви Дел: Марковић (кафеџија);

– Из с. Црнатово: Пешић (Бојаџија);

Повремено су у земљорадничку задругу радили и становили и многи други, који су били административно особље у: задрузи, пошти, амбуланти, школи; као и многи други који су радили у занатским радњама, кафанама и продавницама “на кратко” и после тога се исељавали.

То се може и огледати и наћи многа имена: Љубеновић, Николић, и друга у телефонском именику по фиксним бројевима телефона поште у Састав Реци (Црна Трава).

На почетку 21. века у село Састав Река станују селедећи становници:

Срба Ристић:-из села Јабуковик, крсна слава Свети Никола.

Познат родослов:

Срба Ристић (из с.Јабуковик- Мира(из с. Грацка):-Данијела(1980) и син Данијел Ристић(1983), који се женио два пута. У првом браку му се звала жена Кристина Ристић(девојчако Тасић, рођена 1983.г., из с. Горњи Дејан, преудала се у село Средор-Власотинце). Имају ћерку Милицу Ристић (уч. пети разред, 2012.г).

Данијел Ристић засновао други брак са Силваном Силваном Ристић.

У 2013.години Срба и Мира Ристић држе кафану у Састав Реку.

 

У село Састав Река живи фамилија Радишић, са крсном славом Свети Сава.

У село Састав Река данас живе још фамилије: Марковић Радивоја (из Кривог Дела, кафеџија), Вељковић из Дарковце и до 2012. године фамилија Николић (Стојанча и Душанка-кафеџије, са крсном славом Свети Никола) из село Дарковце.

Стојанча Николић(1930) је преминуо 2009. а Душанка Николић(1931) је преминула 2012.године. Имају једну ћерку удату.

Запис: 2012г. Село Састав Река и 2014.г. Власотинце

Казивачи: Живко Ристић с. Састав Река и Станча Ристић (1949., родом из с. Дарковце-живи у Власотинце)

Забележили: Милица Ристић ученица петог разреда и наставник Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и иисторичар Власотинце

* * *

НАПОМЕНА:

Овде је изоставњен РОДОСЛОВ порекла презимена, као и допуна вишеетапног расељавања становништа; док се не истражи порекло родова са презименима из власотиначко-црнотравско-власинскога краја.

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.

[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Састав_Река

[3] Симон Симоновић-Монка:-ПЕЧАЛБАРСТВО И НЕИМАРСТВО црнотравског краја, Црна Трава, 1983.

[4] Wikipedija:- http://sr.wikipedia.org/wiki/Црна_Трава

Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце –Vl 03:26, 4. август 2006. (CEST)

[5] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа -“Црна Трава и околна села ” ; 1970-2014.г, Власотинце

* * *

Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

19. јануар 2014.године Власотинце, Република Србија

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.