Свети Аврамије Затворник – Аврамијевдан

18. јануар 2014.

коментара: 8

Српска православна црква и верници славе 11. новембра (29. октобра по јулијанском календару) Светог Преподобног Аврамија Затворника. Уредништво портала Порекло честита свима који славе.

Преподобни Аврамије Затворник (290-360) био је малоазијски хришћански испосник и монах.

Биографија

Sveti Prepodobni Avramije Zatvornik
Икона Св. Преподобног Аврамија Затворника, СПЦ

Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву, слушавши реч Божју и поучавајући се у њој. Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, те у најбољој намери пожелеше да ожене свог сина и нађоше му девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде.

Седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљи се у самоћу и предаде се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.

Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута. Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.

Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.

Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Врати је на прави пут и поново настави свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад не изађе међу свет.

Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године а упокојио се мирно 360 године у 70 години живота на земљи.

 

Тропар (глас 8):

К тебје отче извјесно спасесја јеже по образу, пријим бо крест посљедовал јеси Христу, и дјеја учил јеси презирати убо плот, преходит бо; приљежати же о души вешчи безсмертњеј, тјемже и со ангели срадујетсја преподобни Аврамије дух твој.

Помен

Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском односно 11. новембар по грегоријанском календару. У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.

ИЗВОР: Српска Православна Црква, Батинац

 

_______________________________________________________________________________________________

Иконе

Остале иконе св.Аврамија Затворника у СПЦ-и:

Ikone_sv_Avramijа_Zatvornik_SPC

_______________________________________________________________________________________________

Фреска

Фреска Св. Аврамија Затворника из XIV° века у манастиру Високи Дечани (фрескописање Дечана је завршено око 1350. г.), јесте за сада најстарије познато ликовно изображења лика свеца у СПЦ-и, осликана у нартексу манастирске цркве у коме је представљен читав црквени календар.

Нартекс (грч. Νάρθηκας) или припрата (понекад и препрата или паперта) је западни улазни део православне цркве који је од остатка богомоље одвојен зидом и вратима.

Фреска Св.Аврамија Затворника из XIV° века, у нартексу манастира Високи Дечани, Косово и Метохија

ИЗВОРРусская Икона

Један монах из Високих Дечана, колико је успео да протумачи, наводи да на свитку који св. Аврамије држи у рукама стоји следеће:

”Запис на свитку је доста нејасан, изгледа да је нека слова сликар ”прогутао”, осим што има неколико скрећеница које се користе у старословенском.
На свитку се налази следећи текст: ”НЕ БУДИ НЕРОДЕН О СЛОВЈЕ“, најприближније тумачење истога било би: ”НЕ БУДИ НЕРОДАН У РИЈЕЧИ БОЖИЈОЈ“.


Фреска св.Аврамија као модел изображења савремене иконе.
Дело оца Серапиона Тимшића , Високи Дечани.

Фреска_икона

_______________________________________________________________________________________________

Верски календар

 

ИЗВОР: РТС-YouTube
_______________________________________________________________________________________________

Крсна слава

Аврамијевдан као крсна слава се углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Сребренице, Власенице и Зворника. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у следећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.

Више породица са овом крсном славом забележено је и у Ваљевској Колубари и Подгорини, као и у Срему. По неколико породица које славе св. Аврамија Затворника забележено је и у следећим областима, односно градовима: Семберији, Банату, Београду, Шумадијској Колубари и централној Босни (Височка Нахија, околина Илијаша).

Осамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) ову крсну славу славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје, заједно са зворничким крајем, матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни, Србији и по другим областима.

ПРИРЕДИО: г. Александар Бачко
_______________________________________________________________________________________________

Распрострањеност родова по насељима где се слави св.Аврамије Затворник

_______________________________________________________________________________________________

Хералдика

Симболика хералдичког беџа породица које славе св. Аврамија, објашњење његовог аутора Хералда проф. Љубодрага Грујића:

Хералдика се, између осталог, бави и комбиновањем симболичких представа да дочара квалитете и особине теме коју обрађује. У случају представљања светаца је питање доста деликатно јер се православна амблематика не поклапа увек са доста апстрактним хералдичким шаржама, сем у случајевима да се свеци директно представљају ликом негде у хералдичкој композицији или користе представе објеката који алудирају на делове хагиографије светаца у питању.

Пример беџа породице која слави Аврамијевдан, блазон беџа гласи: ”на црвеном, шеврон на врху спојен са једнакокраким крстом окованог ланцима последње карике покидане, све сребро”
Пример беџа породице која слави Аврамијевдан, блазон беџа гласи: ”црвено, шеврон врхa спојенoг са крстом окованим на оба краја сломљених букагија сребрно”

Свети Аврамије је мања слава код нас и нема пуно икона са његовим ликом тако да се за потребе хералдичког представљања породица који славе ову славу могу узети скице из живота, преточити у хералдичке симболе и онда их склопити у смислену целину. За основу оваквог симбола, тј. хералдичког беџа, узели смо хералдички симбол шеврон, који је једна од главних ординарија у хералдици. Он има пуно значења које може а не мора понети а за наше потребе је довољно споменути да може да буде симбол за кућу јер подсећа на две кровне равни као и да је симбол за одлучност, чврстину, истрајност. Треба додати и речиту компоненту симболике да овај симбол највише личи на слово А и на слово Л. Свети Аврамије је живео у испосништву код Лампсакоса у Малој Азији. Само два пута је изашао међу људе, једном да покрсти једно село у ком је саградио и цркву. Тако смо на теме шеврона спојили једнакокраки крст да покажемо ове хришћанске подвиге као и да опишемо да се исправно морално понашање заснива на раду и истрајности. Као и сваки раденик и св. Аврамије је због своје преданости страдао, незнабошци су га оковали и протерали из села али он се вратио. Зато су на крст прикачени покидани ланци да покажу победу над тамним силама.

ИЗВОР: проф. Љубодраг Грујић, Хералд Краљевског Дома Карађорђевић
_______________________________________________________________________________________________
*   *   *

На форуму портала Порекло можете да пратите веома живу дискусију о генетичким налазима појединаца који славе светог Аврамија. Кликните на следећи линк: Аврамијевштаци

Коментари (8)

Одговорите

8 коментара

  1. Milojko Pavlović

    Na mapi Srbije gde su prikazana mesta gde se slavi Sveti Avramije nedostaje podatak za Kraljevo – porodica Pavlović poreklom iz Mačve slavi ovu slavu.

  2. Stojan Cupic

    Da li je negde zabelezeno da porodica Cupic slavi Svetog Avramija? Ukoliko ima nekog bilo bi lepo da mi se javi!

    • Младен Гајић

      Чупићи су фамилија у Рибарима у Мачви. У другој половини 20. века
      у овом месту су биле 2 куће Чупића. Преци ове породице су се доселили из Босне у
      Рибаре у првој половини 19. века (у периоду „од Првог српског устанка до
      1829. године“).

      Чупићи у Мачванској Митровици (2 куће) славе Аврамијевдан.
      Сматра се, да су им преци ту досељени између 1829. и 1863. године, „из
      Чумића код Крагујевца“. Међутим у Чумићу, као и у читавој тој области
      (Лепеници) данас нема родова који славе Светог Аврамија. У Мачванској
      Митровици постоји још једна породица Чупића. У питању су потомци
      кројача Чупића, који је био досељен из Салаша Ноћајског, током 1900.
      године. Ти Чупићи славе Ђурђевдан и нису у сродству са својим
      презимењацима који славе Светог Аврамија.

      • Stojan Cupic

        Postovani Milane, tek sam sada ugledao Vas komentar. Hvala na Vasem odgovoru. Cupici u Macvanskoj Mitrovici su potomci Cupica iz Ribara. Jakov iz Mitrovice je sin Pavla iz Ribara i moj cukundeda. Tako da je podatak o Cumicima verovatno pogresan posto nisam uspeo da pronadjem ni jedan verodostojan podatak o vezi Cupica i Cumica kod Kragujevca. Na zalost u Mitrovici od oko 1962 nema vise Cupica koji slave Svetog Avramija a ja pokusavam da nadjem da li jos negde na svetu postoji neki Cupic osim mene koji slavi Svetog Avramija posto nisam uspeo da otkrijem sta se desilo sa ostalim Pavlovim sinovima iz Ribara. Takodje pokusavam da otkrijem odakle su se tacno doselili Cupici u Ribare. Vidim da je moguca varijanta Osat ali i ostale porodice iz tog kraja koje slave Svetog Avramija su se tu doselile od nekuda, a zatim i varijanta iz okoline Metkovica/ Hercegovine. Ukoliko imate ikakvih ideja kako dalje s ovim bio bih Vam zahvalan posto mi je to najslabija karika u stablu. Hvala jos jednom. Stojan /kontakt:[email protected]/

  3. Marija

    Poštovsni, koja crkva slavi svetog Avramija.?

    • Младен Гајић

      Мислите да је Св.Аврамију иста посвећена?
      Ако је то питање, а обзиром да смо истраживали, до данас није забиљежено да је Св.Аврамију Затворнику посвећена било која црква, макар не на овом нашем поднебљу.
      Слави се само као крсна слава.

  4. Đorđe Petrović

    Ja sam iz Loznice , prezivam se Petrović, slavim Avramija. Pokušavam da istražim porekklo, ali mrka kapa…najstarije što znam o poreklu je čukundeda koji je živeo i umro u donjim nedeljicama selo kod Loznice, gde su mi se rodili pradeda i deda , ali nikakvu ni pisanu, čak ni usmenu zaostavštinu nemam o poreklu..