Порекло презимена, село Варда (Косјерић) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Варда (које је било у саставу села Јакаљ), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска Нахија“ Порекло становништва села Варда (које је било у саставу села Јакаљ), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска Нахија“ Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Варда (Косјерић)

Порекло презимена, село Варда (Косјерић)

Порекло становништва села Варда (које је било у саставу села Јакаљ), општина Косјерић – Златиборски округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска Нахија“, НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 26) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVI), Београд 1930. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села (Јакаљ и Варда).

Село је благог нагиба и нагнуто на запад Рогачици. Са источне стране до Јеловика је Црни Врх продужен у Криве Стране, а до Годечева је висока Варда, која се врло стрмо спушта Рогачици. Између Варде и Црног Врха је мали превој, преко кога је спроведен пут, те се њиме из подрињских села спушта у црногорска и моравска села. На средини села налази се као самоникао један омањи вис, на чијем врху је у ранија времена била сеоска црква, па уништена а на њеним темљима је данас сеоска капела. Око овог виса су и раније и сада главна сеоска насеља.

Од запада је Рогачица ду ушћа Јакљаче, од југа Мала Коса до Калуше, од истока Црни Врх и Варда, од севера Крушчица.

Воде.

У Јакљу су реке и потоци: Вардански Поток, Јакљача (Јакљачица или Јакљанска Ријека) и Вучак. Извори су: Врело, Чесма, Точак и Мачковац.

Брда.

Брда се зову: Марковића Брдо (на коме је црква), Вучак, Мачковац, Рајковац, Узуновац, Божинац, Висока Главица, Комуша и Дивич.

Земље.

Њиве се зову: Пустопоље, Марковина, Луке, Вучак, Мачковац, Јазбине, Дивич, Барице, Трска, Трста и Божинац.

Тип села.

Кад се са Кичера и испред Капеле погледа на село, оно даје слику брдског насеља. Махале су: Марковићи, Милићевићи, Мартићи и Марковићи други. Већ увелико сељаци излазе на Јелову Гору и по њој се насељавају, нарочито од поседњих година 19. века, када је по врху Јелове Горе спроведен добар пут за Ужице.

Старине у селу.

Стара гробља око цркве и на Варди стара црквина, старе путине, старе ископине до Крушчице указују на стара насеља.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Богати и угледни трговац из Косјерића, Ранисав Максимовић, родом из Милићевића, причаше, да су и по овом селу, све до 1788. године била муслиманска насеља око Кичера у заједници са нашим православним, и да су се она када и костојевичка иселила у Босну, а наша православна да су се изгубила на непознати начин. По Ранисављевом причању Јакаљ после ових старих родова чине ова три рода: Марковићи у Кичеру, Милићевићи и Мартићи.

Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније мног множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима:

Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи и Ковачевићи, укупно 52 куће, славе Јовањдан.

Милићевићи су под Вардом, и они су из Пиве и из истог села одакле и Марковићи, дошли заједно у Семегњево, као познату пивљанску етапну станицу и одатле, заједно са Марковићима, дошли у ово село и населили се на Варди. Они су се селили и сељакали из места у место, а овде су под Вардом Милићевићи;

Ђорђевићи до Јеловика;

Николићи у Мартићима;

Укупно 70 кућа, славе Јовањдан.

Марковићи други на Варди према Крушчици су стари род. После Милићевића у Јакаљ су дошла два рођена брата, Новак и Ђукан, из Риђана код Никшића и населили се на Вради према годечевској Крушчици. Овде су били дуго па се поделе, те Ђукан пређе са децом преко Варде у Крушчицу и тамо заснује велику породицу:

Ђукановића (из које је државни саветник г. Ђукановић);

А у Јакљу на Варди остане Новак, који је одмах после деобе умро и иза себе оставио сина јединца Марка. Новакови и Ђуканови потомци су и данас у родбинским везама, и данас имају испреплетана имања по Варди, да се из тога јасно распознаје њихова веза и сродност. Новакови потомци су остали под презименом Марковићи на Варди, има их 17 кућа, славе Никољдан.

Мартићи: Иза Новака и Ђукана дошли су из села Коритника код Вишеграда Стјепан и његова жена Марта, преци данашњих Мартића. Стјепан је пореклом од Никшића, одакле је пошао уз Новака и када је Новак отишао иза Кичера на Варду, Стјепан се подигао под Криве Стране. Стјепан је рано погинуо и оставио удову Марту са пуно ситне деце, која их је све врло разборито извела на пут, па једног опремила и одселила у Цикоте, у Јадар. И Стјепан је још у Босни био добар качар и дрводеља, па му је и Марта све синове обучила занатима и своје потебе су подмиривали занатима и због заната се разилазили на разне стране, па и остајали, има их 28 кућа, славе Јовањдан.

Млађи досељеници из доба наших устанака су:

Ранковићи међу Ђорђевићима, застали међу њима, а дошао им предак као слуга из Јабланице код Ужица, има их 5 кућа, славе Ђурђеван.

Томићи су из Ђурића у Осату у Босни, има их 8 кућа, славе Ђурђевдан.

Симићи су од Симе Мољка из Кремана, слуге неког од Катића, 5 кућа, славе Ђурђевдан.

Вукашиновићи у Милановићима су из Драксина, славе Јовањдан.

Обрадовићи (Бајићи) су у Новаковићима, пореклом из Раче, славе Никољдан.

У Јакљу (и Варди) има 9 родова у 187. домова.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић „Соколска Нахија“, НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 26) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XLVI), Београд 1930. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (1)

  • Владимир Лалић

    Просефор сам Историје и морма вам рећи да је име Варда наравно наше а значи : ,,Брига, љубав, пожртвовање, тврђава“ !!! Она је пореклом из древне антике а налази се од Индије јер смо ми Срби и Винди/Венди/Вендишњ/Венети/Венетос/Венетои/анти/Анди/Сканди . . . али заиста. У Индији чије је право име : ,,Бхарата варса“ дакле : ,,Братска љубав….тврђава“ до Британије уствари : ,,Брут/Брот/Братаниа“ је све практички исто. Варда и Варса је једно те исто а код нас су некада за двоје младих који се воле говорили : ,,Они се вардају.“ Варда је наше презиме ие име али је и назив места између севера Шведске и Финске где су масовно живела наша племена : Сканди, Анди, Анти, Раси али и Сорби дакле СРБИ !!!

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top