Порекло становништва села Шепшин, Градска општина Младеновац – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Припремио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села, земље и воде.
Село је са три стране опкољено брдима, изузев према северу куда тече Шепшиница. Куће су поред потока и по косама са леве и десне стране потока, нарочито са десне стране, где је блажи нагиб; има их на глинуши и пескуши. У селу има бунара и извора, већином запуштених.
Тип села.
Село се дели на ове крајеве. Језеро, Бугарски Крај, Јаношевски, Вуковски и Кекићски Крај. Крајеви су међусобно удаљени 300 до 400 метара а средње одстојање између кућа је 50 до 60 метара. У једном крају има највише 28 кућа (у Вуковском), а најмање 11 (у кекићском).
Име селу.
Прича се да је село названо по потоку Шепшиници.
Постанак села и порекло становништва.
–Крњићи или Милушићи су најстарија породица у селу***.
–Тинугићи су, једна од најстаријих породица у овоме селу, од којих је последњи потомак отишао у Селевац.
Остале породице су се доселиле после њих:
–Ратковићи су из Лисица – Руднички округ***.
–Вуковићи су дошли после Ратковића али се не зна одакле***.
–Јаношевци су од Новог Пазара, најпре су се населили у Ужичком округу и тамо променили славу, па их отуда раселио кнез Милош, јер су пљачкали Турке***.
–Гајићи су из села Црнућа – Руднички округ, отуда је побегао Гаја због крађе црквених пара***.
–Јеремијићи су из лесковачког среза удкуда се доселио Јеремија***.
–Ристићи („Бугари“) су из Тимочког округа***.
–Ђерго је из Тетова***.
–Стеван Колар је дошао међу последњима – не зна се одкуда***.
Прича се да је при досељавању било мађарских кућа и изгледа да данашње село није постојало раније од пре 120 до 150 година.
***Не зна се коју славу славе.
ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Припремио сарадник портала Порекло Милодан.
12. март 2017. у 15:43
mladen matejic
Sepsin je dobio ime po potoku Sepsinici, sto u Turskom prevodu znaci PREGRADA. To je logicno, jer potok deli selo na dva dela. A Sepsinica tj. Sepsin je dobio ime po kazivanju koje kaze da je neki Turcin oteo lepo zensko dete od nekog sepavog coveka(coveka koji hramlje) i stavio na konja u korpu i kada je prolazio iznad sela kod cuvene kruske,dete se uhvatilo za granu i spasilo(neki kazu da su dete mestani oteli). Posle se vratio i trazio tog sepavog coveka,ali nista nije nasao.Posle se dete vratilo samo u selo, a zbog prevelike srece jadni sepavi covek je umro. Sepsin se spominje u turskom Popisu Vlaha Beogradske nahije iz 1528. Pominje se Gornji i Donji Semcin(Semsin) i imena Nikola sin Radivoja,Djura sin Pribica,Vuk njegov sin,Stepan Milic,Curlici,Vukotici,Dragic,Prvos dosljak…Zaniljivo je da danasnji zaseok Pribis ima staroslovensko/starosrpsko ime i prema tome je stariji od Sepsina.Ima ga u istom turskom popisu i to neka imena, Vuk sin Radice,Petak njegov brat,Todor sin Petka,Novak sin Vuka,,,Navode se porezi od psenice,luka,kupusa,konoplje,kosnica,sire/vina,bostana,sena,drva,svinja,ispendze/rakije…Posle od 2.10.1819.sepsinski kmetovi Milos Ratkovic,Gavrilo Markovic,Risto Markovic,Pavle i Jovan Vukovic tuyili beogradskog spahiju Osmana Colaka zbog nekih poreza.To potvrdjuje da su najstarije porodice Ratkovici(dosli iz Lisica okrug Rudnicki),Vukovici dosli odmah posle Ratkovica,Markovici,a od Janosevica od Sjenice(koji su dosli oko 1809. posle Karadjordjevog ustanka) su Nesici,Vitorovici,Obradovici,Matejici i Jovanovici iz susednog sela Senaje,Ristici(Bugarasi) iz Timockog okruga,Gajici iz sela Crnuca Rudnicki okrug..Tu se ne slaze nalazak groba Jakova Fitorovica/Vitorovica iz 12.aprila1784. koji ima slicne ukrase kao prazan grob Despota Stefana Lazarevica u Crkvinama u selu Markovcu kod Mladenovca.Pri doseljavanju je bilo madjarskih kuca i grobova. Priredio Mladen Matejic.