Порекло презимена, насеље Остружница (Чукарица, Београд)

16. новембар 2013.

коментара: 16

Порекло становништва насеља Остружница, Градска општина Чукарица – Град Београд. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Положај насеља.

Остружница је са обе стране, у доњем и средњем току Остружничке Реке, десне притоке Саве. Један део села је у Дољи – у равници обе стране поменуте реке, а и по страни долине – на Вису. Други је крај села Брђани – на брду, управо на коси, са леве стране Остружничке Реке. Куће у Дољи су већином у равници, поред реке. У крају Брђанима куће су поглавито дуж пута, који води косом.

Воде.

Остружничка Река при надоласку плави по који пут баште и њиве, које су поред Реке, а исто тако наноси штете и кућама поред ње, те је то разлог да се оне измештају.

У делу села ближе Сави становници пију воду са Саве, а остали се служе водом са бунара (3-4, у Брђанима само један бунар), чесама и извора као што су: Скелеџина (извор), Селска Чесма, Бунар (исзвор) и други. Ван села постоји извор Точак.

Земља, шума и паша.

Земља за обрађивање је око села, а то: Макишу, Брду, Вису, Дрењку, Николчиној Греди и др. На неким од тих места становници имају по мало шуме и паше – ливада. Заједничка им је утрина, где имају шуме, паше и земље за обрађивање, на местима: Дреновачи (њиве), Браничеву (шума и паша), Витковцу, Церју и у Вићином Потоку. Земље за обрађивање даје општина становницима под закуп.

Тип насеља.

Село је подељено на два краја; Брђане и Дољу, које раставља лева, умногоме стрма, страна долине Остружничке Реке. Део села у Дољи је збијеног типа а у Брђанима разбијеног. Куће у Дољи јесу поред пута, који кроз село дуж Реке води, као и поред сокака, који на пут са обе стране излазе. Куће у Дољи су међусобно удаљене 10 до 40 коарака а према Вису и уз Реку растојање је веће од 100 корака. Куће у крају Брђанима поглавито су дуж пута, који води косом, а и дуж сокака, који се одвајају од пута ка Дољи или према Сави, например сокак Утвића, Божића и др. Куће су међусобно удаљене 40-120 корака, а има и група кућа на растојању од 20 до 40 корака; ове обично припадају једној породици, чији су се задругари изделили. При окрајцима села има група кућа међусобно удаљених и по 250 до 300 коарака. Она, као и куће у Брђанима и према Вису чине, да ово село има у појединим својим деловима изглед разбијеног типа. У селу има око 180 кућа; у Дољи око 140 а у Брђанима око 40.

Имена насеља и крајева.

Не зна се откуда је име селу а крајеви су названи: Брђани – због брда, управо косе на којој је овај крај а Доља – због долине, „доље“ у којој је део села.

Старине у селу.

Са десне стране Остружничке реке, где су данас њиве, постоји старо Селиште, на коме се при орању наилази на лобање, предмете од гвожђа, цигле и друго.

У селу постоје два стара моста на Остружничкој реци, оба од тесаног камена; један је близу општине а други близу приватне сеоске механе. На месту Рту постоји Маџарско Гробље а код данашње цркве је старо гробље овога села. У Дољу, недалеко од општинске механе, постоји конак кнеза Михаила – једноспратна зграда, покривена ћерамидом са зиданим и бело окреченим димњацима. Данас је напуштена и у њој је ковачница. Код овог села била је једна од главних скела на Сави и обично се прича, како је ово село раније имало важну улогу – било је знатније но данас. Више села, прича се, да је раније водио пут из Умке и Пећана за Железник и даље. Тај пут је пролазио испод ондашњег Маџарског Гробља.

 

Постанак села и порекло становништва.

За прве досељенике у овом селу не зна се одакле су досељени. То су:

Станковићи, Никољдан.

Сушићи, Игњатијевдан.

Бранковићи, Стевањдан.

Мишићи воде порекло од Петра Гузоњића из Железника, кога је мајка довела у Остружницу, удавши се за неког у старој породици Мишића, чије се порекло не зна, Никољдан.

Јаблановићи или Милетићи, Јовањдан.

Талићи или Танасковићи, Ђурђиц.

Бранковићи или Алимпићи, по старом Јоцићи, Стевањдан.

Плочићи, Никољдан.

Аксентијевићи, Лучиндан.

Јанковићи, Никољдан.

Драгићевићи, Јовањдан.

Станимировићи или Утвићи, Јовањдан.

Ђурићи, Аранђеловдан.

За остале се зна одакле су досељени:

Дољенчевићи су из села Дољана, које је било близу овог села, Игњатијевдан.

Јовићи, Митровићи и Костићи су једна породица су из села Лесковца, Посавски срез,***.

Милошевићи су из Зворника на Дрини, Ђурђевдан.

Јањићи „Цинцари“ су из Македоније,***.

Аћимовићи су из Босне, Јовањдан.

Лазаревићи су из Рудничког округа, Аранђеловдан.

Ристићи, предак Крста дошао из „Арнаутлука“. Стевањдан.

Вукосављевићи, предак Ђока је дошао из Кикинде, Игњатијевдан.

Петровићи су из Дубичке нахије у Крајини – Босна, Ђурђевдан.

Јовановићи су из „Арнаутлука“, Јовањдан.

Глишићи, предак „Госа“ је дошао из Лике, Никољдан.

Буквићи, предак Панта је дошао из Куле (пише Банат, ја бих рекао Бачка, оп. Милодан), Ђурђевдан.

Рељићи су из села Красаве, Подрињски округ, Стевањдан.

Миловановићи, предак Живан дошао из Баната, Аранђеловдан.

Комленски, предак Никола дошао из Новог Сада, Никољдан.

Станковићи, предак Ђока дошао из села Сасе (пише Банат, ја бих рекао Срем, оп. Милодан), Јовањдан.

Баћаковићи, предак Тоша је дошао „из прека“, Мратиндан.

Алексићи, предак Јован је дошао из Невесиња – Херцеговина, Стевањдан.

Илићи, Ђурђа је мајка довела из Ресника када се у ово село преудала, Никољдан.

Лукићи су из Кнежевца, доводац***.

Ђукић Ђурђе је „из прека“, ***.

Манићи, предак Вељко је из Ђале – Банат, Никољдан.

Ђорђевићи, предак Илија је дошао из Срема, пореклом Циганин, био ковач у селу, Ђурђевдан.

Ристић, предак Миле је дошао из Босне***.

Изузев прве 3-4 породице све остале су се доселиле од пре 50 година.

За време бежаније, 1813. године, скоро сви становници су бежали преко Саве, а неки су се склонили у шуму, које је било свуда око села. Вративши се из бекства, живело се бедно; уместо кућа имали су привремен „бурдеље“, а толико су били сиромашни, да су по две куће куповале једног вола и тако се служиле.

Распоред кућа унеколико одговара старини породица. Многи су први досељеници у Дољи, изузев Лазаревића, Аксентијевића и др. А најскорији досељеници су по окрајцима села, изузев занатлија.

 

Напомена:

*** значи да у књизи не пише коју славу славе.

 

ИЗВОР: „Околина Београда“ Риста Т. Николић – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

* * *

ПРИЛОГ:

Османски документ из 1741. (BOA) “TKG.KK.TTd.170, стр. 61” (Необјављена архивска грађа)

 

Транслитерација документа:

Karye-i Donja Ostružnica der-kenar-ı ab-ı Sava nezd Železnik
(Доња Остружница налази се уз ивицу реке Саве у близини Железника)

Босиљко? (Будинко?) Стано; Мирко Максим; Митар његов син; Вилип (Васиљ) Ђурач; Јован Марко; Спасо Дмитар; Јован Петар; Стано Јанко; Петар Матош; Павле; Маријан; Васил Нешо

Kıptiyan-ı Gebran (Цигани/Роми)

Петар Дамјан?; Раденко његов син; Тома Лауш; Митар Дамјан?

Приход од пореза:
Укупно (тур. Yekun): 8.300 (акчи)

*Напомена: Задржавао сам номинатив имена у свим случајевима. Тамо где нисам био сигуран шта пише, ставио сам знак “?”.

Превео: Abyssus

Коментари (16)

Одговорите

16 коментара

  1. Snezana

    Postovani, takodje nema porodice Vasiljevic a ima i njih dosta i po popisu smo bili tu i popisani uredno.

  2. Naja

    Pogrešno ste uneli prezime porodice Janić. Janjići „Cincari“ su iz Makedonije,***. Porodica Janić je došla iz Sereza, Egejska Makedonija, Grčka.