Порекло презимена, село Крушево (Велика Плана) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва насеља Крушево (данас део села Велико Орашје), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељанов Порекло становништва насеља Крушево (данас део села Велико Орашје), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељанов Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Крушево (Велика Плана)

Порекло презимена, село Крушево (Велика Плана)

Порекло становништва насеља Крушево (данас део села Велико Орашје), општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај насеља, земље, старине, историја.

Крушево је на левој обали реке Јасенице, држећи се поглавито њене ниже терасе (око 30 метара), која је врло благо нагнута ка широкој долини Јасенице. Оно је разређеног типа. Растојање међу појединим кућама износи по четрдесет, шездесет па и сто корака.

Више сеоских кућа, од једног до другог краја, земљиште се зове Виногради, а на западној страни је поток Кусјак. Више Винограда су Парлози и Селиште, за које се прича да је било, великим делом, насељено становништвом из Велике Плане. Зна се да су на Селишту биле засађене трешње али се не знају насељени родови. Само се зна за Гуриће и Сретеновиће, да су раније били овде, па су се преселили у Велику Плану. На Селишту се налазе цигле, дебеле као садашњи црепови, са урезаним шарама. У Парлозима је био спахијски подрум. Западно од Селишта је Гај и Суха Бара, која је некада била под водом, сада је сасвим пресушила. Источно од Селишта је Поток, њиве. Долину Јасенице, испод села, зову Ливаде а преко Јасенице Луг, где је био стари Породин, чије су се воћке до скоро познавале и чије је гробље било у Парлозима, што се и данас распознаје. На месту старог Породина налазили су стари бакарни и златни новац.

Село се не дели ни на махале ни на крајеве.

Општинске сеоске земље има врло мало и њу дају под закуп.

Воде.

У самом селу нема извора, па се због тога становништво служи водом из бунара. Стоку поје на Јасеници. Изван села, на северној страни, има извора: Влајићски Бунар, Чубура (извор са ископаним шупљим деблом), Баба Миличин Бунар и Водица. За Рит се прича, да су га прокопали Турци, три брата спахије, од којих је један имао Велику Плану. Да би тај трећи брат имао воде, спровели су му једну трећину од места Бавана, ниже Клисуре. Ритом потече вода само када је у Јасеници висок водостај. Рит су тако назвали због шевара.

Настанак и подаци о насељу.

Крушево и Мала Плана (општина Паланка, оп. Милодан) имају заједничко гробље. Оно има особито високе крстове, са решеткама као украсима. Крстови се више не стављају, то више није обичај. Врло је значајно што је одвајкада ово гробље било заједничко за Малу Плану и Крушево. Ту је морало бити старо гробље, од кога има заосталог камења. Нека су са особитим обликом и са више крстова, а испод тога је натпис. На једном се може видети уписана 1829. година. Данас је део најстаријег гробља већим делом растурен. Ова два села су у старије време непрекидно била једна општина.

У овом настаријем делу гробља не знају данашњи родови чији су гробови и на том делу нико не пали свеће. Нема сахрањивања чланова исте породице у један исти гроб. Чланови родова се сахрањују по групама и породице га брижљиво одржавају. На гробљу свако од ова два села има свој запис. Сваки гроб је обложен дрвеним даскама или дебелим брвнима, ређе покривени великим каменим плочама.

У данашњем гробљу има и породинских гробова, јер је стари Породин био управо испод овог гробља, у садашњим њивама. Ту је најпре било породинско гробље.

Крушево је старије од Мале и Велике Плане, а Мала Плана је старија од Велике Плане. Спахије су прикупљале народ на пусто земљиште Крушева. Када се у Крушеву било настанило неколико његових првих, најстаријих, породица онда их је кнез Милош раселио; једне у Велико Орашје, друге у Малу Плану а неке и у Голобок. Те су породице имале на свом земљишту у Крушеву трла (колибе за становање у летњем периоду, оп. Милодан). После су се поново расељене породице вратиле у Крушево. Поуздано се зна да у Крушеву има породица, које су ту преко сто година. Село је настало на трлима. Први се овде населио на своје трло Стојиљко из Орашја, прадед данашњих Стојиљковића. Довео је и свога брата Маринка. Када је ту постало мало село, онда је кнез Милош наредио да се растури, али се после неког времена становништво поново повратило.

У Ливадама, ниже данашњег насеља, било је старо село Породин (сада у Пожаревачком округу). Стари људи у Породину то памте. После се Породин пресели у орашачки атар, па пошто је земљиште било водоплавно, кнез Милош га пресели у Пожаревачки округ, где се данас тако и зове.

Име насељу.

У старом Породину, које је било на месту данашњег Крушева било је много засада крушки те је по томе ово насеље добило име.

 

Порекло становништва.

У Крушеву нема новијих досељеника, јер нема простора за насељавање. Отуда је и слаб прираштај у овом насељу.

Досељеника има пореклом: Из косовско-моравске области 55,5%, из Шоплука 22,5%, из тимочке Крајине 11,1% и из Шумадије 11,1%. То су ове породице:

Стојиљковићи, Маринковићи и Ђурићи су старином из Врела „од Ниша“, Никољдан.

Миљковићи су из Кравља, северно од Ниша, Андријевдан.

Илићи су из Прћиловице код Алексинца, давно се доселили, Аранђеловдан.

Михаиловићи „Арнаутовци“, дед дошао из Смедерева, а старином су из Брестовца код Лесковца, Митровдан.

Милосављевићи и Крајински су из неготинске Крајине, овамо дошли из Орашја, Лазаревдан.

Милетићи су однекуд из Пиротског округа, Аранђеловдан.

Миловановићи, дед се доселио из села Катуна код Ниша, Св. Врачи.

Швабићи, дед Марко се седамдесетих година прошлога века доселио из Орашја, а у Орашје је дошао из Божурње код Тополе, старином су Призренци, Аранђеловдан.

 

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top