Порекло презимена, село Крњево (Велика Плана) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Крњево, општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. г Порекло становништва села Крњево, општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. г Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Крњево (Велика Плана)

Порекло презимена, село Крњево (Велика Плана)

Порекло становништва села Крњево, општина Велика Плана. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

Krnjevo

Положај, шуме и историјат села.

Сеоске куће су по странама више саставака једног потока. Пошто је долина доста стешњена, куће су доста збијене, нарочито оне у долини где је „чаршија“. Куће се спуштају чак до самог потока, који се приликом бујних киша разлива и прави баре, чија испарења штетно утиче на најближу околину. Пошто је село велико а ширина сразмерно мала, то се село знатно пружа у дужину.

На југозападној страни села, идући ка Паланци има општинска шума Кудреч (око 15 хектара); има и црквене шуме (црквени забранм око 20 хектара),

На данашњем Селишту, између пута и Мораве, било је прво и најстарије насеље садашњег Крњева. Али кад су Турци растерали то становништво, оно се раселило на три стране: Једни су отишли у Трновче, други у Доњу Ливадицу а трећи у данашње Крњево и то су се најпре населили на земљишту, брду и „низи“ Лесковца. Ту се населиле данашње најстарије породице, оне са Селишта и први, најстарији досељеници.

У Селишту је Трновче дуго имало своје гробље, а и црква је ту била, па су се Крњевци преместили у своје село на садашње место. Старо Крњево, које је било на Селишту, разбегло се од Турака и крили се најпре по луговима на Савановцу, па се после раздвојили на три стране у поменута села. Данас је Крњево јако збијено село, све по странама и дну потока. Држе се намерно ових положаја, никако не излазе на висину због ветра. Сада се све више из свих мала становништво исељава наниже у долину Мораве ка Савановцу и по њему до пута.

Име селу.

Село је добило ме по роду Крњевцима, који су били у потоку Крњи а пореклом се Ере.

 

Порекло становништва.

По старини становништво је овде досељено из разних крајева Србије. Старинаца има 16,3%, из косовско-моравске области 27,2%, из неготинске Крајине 25,4%, из југозападних крајева 14,5%, из доње Мораве 12,7% и из Шумадије 3,7%.

То су ови родови:

Бранковићи су овамо дошли из Селишта а старином су са Косова, Алимпијевдан.

Шулејићи су из тимочке Крајине, Ђурђевдан.

Хранисављевићи су од Бранковића, као и они, славе Алимпијевдан.

Перићи су старинци са Селишта, Ђурђевдан.

Чолаковићи су са Селишта; има их и у Трновчу, Ђурђевдан.

Тирнанићи су са Селишта а старином са Косова, Никољдан.

Марковићи су старинци, Трифундан.

Јелићи су са Селишта; има их и у Милошевцу, Св. Врачи.

Машићи и Бранковићи други су старинци, Лазаревдан.

Радосављевићи и Суботићи су старинци, Илиндан.

Живановићи су вероватно из Селишта; брат Живан дошао овамо а брат Лука се населио у Милошевац (данашњи Лукићи), Ђурђевдан.

Рајковићи и Радивојевићи су са Селишта, Св. Врачеви.

Шљивићи и Машићи су старинци, Лазаревдан.

Богићевићи и Миленковићи су се давно доселили из тимочке Крајине, Ђурђевдан.

Иванковићи, прадед се доселио са Косова, Никољдан.

Ћирковићи и Станојевићи си исти род, прадед се доселио са Косова, Никољдан.

Радосављевићи „Бугари“, прадед дошао са Косова, Св. Врачи.

Мијатовићи, прадед дошао из Лесковца, Ђурђевдан.

Павловићи, прадед дошао из тимочке Крајине, Ђурђевдан.

Тодоровићи, прадед се доселио „од Врање“, Аранђеловдан.

Вавићи су из тимочке Крајине, Алимпијевдан.

Константиновићи су пореклом из тимочке Крајине, Лазаревдан.

Љубисављевићи и Бачијанови, прадед дошао из Крајине, Св. Врачи.

Јашићи, дед дошао са Косова, Никољдан.

Бајићи, дед дошао из Орашја, где их још има, Никољдан.

Арсићи, баба дошла из Прокупља са целом задругом, Трифундан.

Ракићи, дед дошао из Лесковца, Ђурђевдан.

Ранковићи и Недељковићи су из околине Лесковца, Ђурђевдан.

Манојловићи и Павловићи, дед дошао из Доње Ливадице, Јовањдан.

Пешићи су вероватно однекуд из лесковачког краја, Никољдан.

Живулићи су са Косова, Ђурђевдан.

Манојловићи други су са Косова, Ђурђевдан.

Кршљани, дед дошао из Велике Крсне, Никољдан.

Лекићи су из Крајине, Никољдан.

Петровићи су из Крајине, Никољдан.

Јоцићи и Мутавџићи су из села Рготине у Тимоку, Никољдан.

Ћупићи су из околине Врања, Св. Врачи.

Радовановићи су из Ресаве, Никољдан

Марковићи су из Ресаве, Јовањдан.

Нешићи су из Ресаве, Јовањдан.

Гајићи су из Ужичког округа, Пантелијевдан.

Милетићи су из Ужичког округа, Митровдан.

Радојчићи су из Ужичког округа, Никољдан.

Гавриловићи су из Ресаве, Никољдан.

Спасојевићи су из Ужичког округа, Јовањдан.

Ракићи су из Ужичког округа, Ђурђевдан.

Николићи и Бубањци су Власи из Трновча (од Иванковића), Аранђеловдан.

Ивковићи су из Крајине, Ђурђевдан.

Цветковићи су са Косова, Стевањдан.

Ристићи су из оближњњег Скобаља, Илиндан.

Васиљевићи су из Ужичког округа, Никољдан.

Стевановићи, Миљковићи и Ерчићи су из Брскова у Ужичком округу, Цвети.

Миленковићи су из Крајине, Јовањдан.

Стојићи и Јеремићи су из Крајине, Јовањдан.

Козаковићи су старији досељеници из Орашја, Ђурђевдан.

Ђурђевићи, Пантелићи и Сарићи су из Крајине, Ђурђиц.

Спасојевићи су из Крајине, Никољдан.

 

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“ академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (4)

  • Šarko

    Erdeljanović je tokom ispitivanja neka sela u Jasenici, Smederevskom Podunavlju, Lepenici i Komaju izostavio mnoge porodice. U njegovom radu mnoge porodice nisu na spisku. Najpouzdaniji je Borivoje M. Drobnjaković, on je proučavao Smederevsko Podunavlje i Jasenicu i Kosmaj. Niko nije savršen verovatno ima grešaka kod Drobnjakovića. Čudno je što je Erdeljanović izostavio neke brojne rodove. Prema Borivoje Drobnjakoviću iz 1923 i 19124 godine u Krnjevu su živeli:

    Cvetkovići (11. k., Sv. Stevan). Stara porodica; nepoznato poreklo.

    Čolakovići (20 k., Sv. Đurđic). Pradedovi došli pre Ustanka iz Stare Srbije. Rod su im Čolaci u Trnovči. (Čolaka je u Trnovči bilo 60 kuća – sa šest razlićita prezimena tj. ogranaka). I Vlajkovci u Trnovči su im rođaci 100 kuća došli sa Kosova, Vlajkovci su se razgranili u sedam ogranaka.

    Milenkovići (Paunovići, Marijići) 25 k., Rod su sa Čolakovićima.

    Živanovići 50 k., i Perći 12 k., slave Sv. Đurđic. Predak Milovan došao iz okoline Debra (Makedonija). Rod su im Miloševići u Miloševcu.

    Bogićevići (29 k., Sv. Đueđic). Stara porodica, nepoznatog porekla. Imaju rođakeu Livadici kod Požarevca.

    Stokići (Jevtići) 5k., slave Sv. Petku. Cigani.

    Tirnanići (112 k., Sv. Nikola). Doselili se tri brata iz Tirane, odakle pobegli od Turaka. Na putu se zadržali u okrugu kragujevačkom, zatim u Vodicama i najzad došli ovde. Čukundeda čoveku od 60 godina ratovao na Novom Pazaru. Ovi su verovatno doseljeni za vreme seoba, a da su iz Tirane nije istina to je malo legenda, a da su doseljeni iz južnih krajeva nema sumnje.

    Manojlovići (15 k., Sv. Jovan). Deda došao iz Livade kod Požarevca pre 100 godina.

    Lozanići (2 k., Sv. Đurđic). Praded došao iz Vražogranca kod Zaječara.

    Šulejići (92 k., Sv. Đurđic). Njihovi stari su došli iz Vlaške tj. Istočne Srbije – Vlasi su ima ih i po okolnim selima pod istim prezimenom,

    Bajići (15 k., Sv. Nikola), Stara porodica; nepoznatog porekla. Još dok su stanovali u Selištu, jedan deo njihove porodice odselio se u Kovin. Jašići 11 k., Sv. Nikola. Rod su sa Bajićima.

    Rankovići (Manojlovići) 32 k., slave Sv. Đurđic. Starinom su od Prokuplja.

    Brankovići (Hranisavljevići, Jovanovići) 55 k., Sv. Alimpije. Njihov predak Sima došao pre 150 godina iz Dubnice (Pešter). Jedan mu brat ostao u Starom Adzibegovcu gde imaju rođake.

    Petrovići (40 k., Sv. Nikola). Njihov predak Vučko kao strugar došao iz okoline Bitolja (Makedonija). Kuće su im u zaseoku Barama.

    Ćirkovići (Stojanovići. Milojevići, Manojlovići) 86 k., slave Sv. Nikola). Došli iz Stare Srbije.

    Markovići 5 k., Sv. Trifun. „Krajinci“.

    Rakići (Radovanovići) 6 k., Sv. Đurđic. Iz Resave. Kuće su im u Barama.

    Radovanovići (7 k., Sv. Nikola). Praded Radovan došao pre 120 godina iz Resave. Kuće su im u Barama. Imaju rodbine u Miloševcu.

    Nešići (6 k., Sv. Jovan), „ERE“- Kuće su im u zaseoku Barama. Ovi su verovatno daljim poreklom iz jugozapadne Srbije – Ere-Hercegovci.

    Kostići (4 k., Đurđevdan). Došli pre 70 godina iz Njeguša u (Grčkoj).

    Arsići (17 k., Sv. Trifun), došli iz okoline Prokuplja.

    Jelići (Čupići, Trojanovići, Rajkovići, Djurići) 28 k., Sv. Alimpije. Potomci su jednog Madzara koji je došao za vreme Madzarske Bune. Jedan od njegovih oženio se udovicom Jelom, po kojoj i cela porodica bude nazvata. Imaju rođake u Miloševcu (Jelići).

    Spasojevići (Nešići) 15 k., Sv. Nikola. Doselio se praded iz Rgotine kod Zaječara.

    Radisavljevići (10 k., Sv. Vrači). Stari su im od Kosova.

    Jocići (5 k., Sv. Đurđic), došli od Pirota.

    Ivanovići (3 k., Sv. Jovan), su iz Resave.

    Jovanovići (8 k., Sv. Nikola). Pre 80 godina došli iz Nakučana kod Gornjeg Milanovca. „ERE“, stanuju u zaseoku Barama.

    Nikolići (Bubanjci) 12 k., Sv. Arhandjel. Došao deda iz Nesvrata (Južna Srbija).

    Ilići (13 k., Sv. Arhanđel). Doselili se njihovi stari iz Stare Srbije.

    Kazaci (Kazakovići) 10 k., Sv. Đurđic. Nepoznato poreklo; misle da su im stari došli iz Rusije.

    Popovići (2 k., Sv. Arandjel). Predak Stevan došao iz Stare Srbije u Kusadak, a iz Kusadka ovde.

    Одговори
  • Bora Vavić

    Podaci o poreklu stanovništva su verodostojni i,u većini slučajeva, su indentični strukturi naseljenog stanovništva srpskog etnosa na prostoru središnje Šumadije i pomoravskog dela Srbije. Pritisak je crnogorskog lobija da se cela Šumadija prikaže kao područje ,naseljavano Crnogorcima kroz 18. i 19. vek,što nije istina, jer Crna Gora je bila mala zemlja sa 18 hiljada stanovnika u to vreme. Crnogorci su pohrlili u Srbiji po završetku drugog svetskog rata u velike gradove.

    Одговори
  • mila

    Zaboraviste porodice Marinkovic !!!

    Одговори
  • Milan

    Reagujem povodom navođenje da su Šulejići Vlasi. Ne,Šulejići su Srbi sa dugom srpskom tradicijom u Krnjevu. Ima ih u Smederevskoj Palanci i mestima oko Smedereva. Nije mi poznato da li su bili u Krnjevu u vreme Karađorđa,ali jesu bili za vreme Miloša Obrenovića i bili su ratnici u Drugom Srpsko ustanku. Svoju Slavu Đurđevdan slave od pamtiveka. Učestvovali su u svim oslobodilačkim ratovima Srbije,i stvarali su Srbiju i potvrđivali svoj srpski idenditet. U Baklankskim ratovima i Prvom Svetskom raru su ratovali očevi zajedno sa sinovima,mnogi su dali svoje živote na Drini ,Ćeru i Kolubari i ostavili svoje kosti u Albaniji.Šulejići su velika familija. Prema tome ,on nisu Vlasi ,poreklo im je iz Timočke Krajine,a neki smatraju da su došli iz Sandžaka u Krajinu.Pa ne zovemo maše Srbe još uvek Arnautima,iako su mnogi imali svoje arnautske male po Šumadiji,niti kažemo da su u MIrijevu Bugari ,već svi su Srbi koji su iskovali svoju nacionalnost u ratovima za Srbiju, narocito od 1912. d0 1918.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top