Порекло презимена, село Јарушице Горње (Аеродром, Крагујевац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Јарушице Горње (данас Горње Јарушице), градска општина Аеродром – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академик Порекло становништва села Јарушице Горње (данас Горње Јарушице), градска општина Аеродром – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академик Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Јарушице Горње (Аеродром, Крагујевац)

Порекло презимена, село Јарушице Горње (Аеродром, Крагујевац)

Порекло становништва села Јарушице Горње (данас Горње Јарушице), градска општина Аеродром – град Крагујевац. Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села, воде и земље.

Јарушице Горње је југозападно од варошице Рача, а северно од Крагујевца. У атару овога села најпре су крајеви Кусовац и Гочобија, који су од реке Раче на левој страни и навише. У Кусовцу је Вратарска Механа (тако је названа по породици Вратаревићима у Светлићу). Синор је „засеок“ са 10 до 15 кућа, граничи се („синори“) са атаром села Чумића. Између Чумића и Синора протиче поток Каленовац. Око овог потока је „засеок“ Каленовац, који има око 10 кућа. Од Белих Бара на север, поред потока Врановца је заселак Ириг, који има око 15 кућа. До њега је Перовски Крај, који има до 20 кућа, са водом Чешмом (ту стају литије). До њега и до реке Кленовца и Раче је Брђански Крај (са јаким извором Трска), који има до 15 кућа. Даље је Доњи Крај, са Лекином Водом, који има око 20 кућа. Поред тога краја су брдо Сладун са старим виноградима (у њему је била једна врста дрвета које се звало „сладун“, којег сада нема). Место Мишјак припада Горњим и Доњим Јарушицама. Оно је до Крчмара. Ту су лугови.

У засеоку Кленовцу су Беле Баре, поље, где су некада биле две велике подубоке, а сада сасушене, баре. На југу од Белих Бара је Поље или Собовица – ту је била заветрина и велика гора, отуда име.

Старине у селу.

У Арнаутском Брду су се изоравале врло давно неке беле паре. У Брђанском Крају је било старинско гробље. Копајући песак на том месту ископаване су људске кости. Зове се и Џидовско Гробље. Гробље у Стрњикама неки зову Калуђерско Гробље. Наводе и места где су налазили споменике, којима је био обележен посед неког старог манастира и то: Чешмарска Јаруга до садашње порте, Целе Ливаде до Гочобијксе Јаруге (до Старог Записа), затим пресеци у Сладун, па даље између Врановца и Цукићевог Гробља, па на лужнички Мишјак.

Име селу.

У народу се казује да је раније име селу било Јаружице, тако названо због многих јаруга да би касније село добило назив Јарушице Горње будући да у општини Рача постоји село Јарушице Доње.

 

Порекло становништва.

Сви казују да нема ниједног досељеника из крајева источне Србије у Горњим Јарушицама, а у Доњим Јарушицама они као да чине већину. То се умногоме запажа по говору, особито код жена.

Милчетићи и Костићи су најстарији род у Горњим Јарушицама и они су у крају Кусовцу. Од њих су и Костићи које зову Арнаутима. По предању доселио се предак Милчета из „Ерске“, Старог Влаха или Херцеговине, Лучиндан.

Домановићи, чукундед Вучић дошао из „Ерске“ (његов брат је погинуо у Бошњаница, где такође има Домановића). Они су се налазили са рођацима из Ерске, који су доносили катран на продају по Шумадији, Св. Врачеви.

Радовановићи и Јанковићи су из села Прогорелице у пределу Студеници, где су им остали кумови, Никољдан.

Бршани и Милосављевићи су однекуд из Старе Србије, Јовањдан.

Радовановићи, Радојичићи, Дуџићи, Милосављевићи и Лазаревићи су један род, пореклом су из предела Студенице, где су им остали кумови, Мратиндан.

Јанићи и Николићи су се доселили однекуд „озго“. Неки тврде да су Јанићи (овде пише Јањићи) најстарији род у селу, Никољдан.

Павловићи су од Студенице, Никољдан.

Томићи и Ташићи не знају за своју старину, Св. Петка.

Петровићи су од Рудника, тамо им остала родбина, Ђурђевдан.

Живадиновићи су из околине Крагујевца; имају кумство у селу Белошевцу код Крагујевца, Стевањдан.

 

ИЗВОР: „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.


Коментари (2)

  • Мирчетић Владимир

    Нису у Г. Јарушицама “Милчетићи“, нити су од “Милчете“, већ Мирчетићи од Мирчете. Мирчетов гроб налази се у централном делу гробља које је дуго било запуштено и зарасло. Порекло је вероватно тачно. Мирчета и Доман су вероватно била двојица од четворо браће. Претпоставља се да су и Томићи из старе Херцеговине. Поток се зове Кленовац. У селу постоји црква која је била затрпана доласком Турака и заборављена, а случајно ју је пронашао пастир. Поздрав свима…

    Одговори
  • ivanka savic

    Mene je mnogo zainteresovao komentar Vladimira Marcetica…moja je svekrva vodila moga muza u toj maloj crkvi, sto je bila zakopana u zemlji. Ona je jos uvek ziva (93 godine), ali se ne seca kako je izgledala unutra. Dali neko zna sta se desilo sa tom malom crkvicom? Dali neko ima sliku od te crkve,da je neznam koliko stara? Moja svekrva, Slavka Savic misli da se niko ne seca te crkvice. Mnogo hvala unapred!
    Ivanka Savic i Slavka Savic

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top